ИСКУСТВО ОД 250 ФИЛМСКИХ ГОДИНА: Бардови режије о свом раду и кризи у кинематографији

ПОЖЕЛЕЛИ смо да направимо један филм, у коме ћемо напредак дигиталне технике искористити да снимимо причу о добу филмске траке.

Фото М. Анђела

Зато смо позвали четири легендарна српска и југословенска редитеља, Ђорђа Кадијевића, Здравка Шотру, Бору Драшковића и Мишу Радивојевића, сели за округли сто и отворили причу о њиховом искуству. То њихово искуство збирно износи око 250 година. Може се рећи да је то четвртина једног миленијума или 250 светлосних филмских година - казао је редитељ Дарко Бајић, идејни творац "Филма давне будућности" најављујући у разговору са новинарима његову премијеру, 15. новембра у 19 часова, у "МТС дворани".

Бајић је у филму био и модератор разговора са великанима, док је за режију био задужен његов млади колега Синиша Цветић.

- Ово је осмишљено као модеран концепт, сниман са седам камера. То је била и суштина идеје, да се искористи дигитална техника, са којом можете да снимате бесконачно дуго, да би се испричала прича о филму и филмској траци на којој сте морали осмишљено да искористите сваки њен метар. Ту је и суштинска разлика између филмског и дигиталног времена - казао је Дарко Бајић и додао да су још четири документарца у припреми, који ће бити посвећени сваком од ових редитеља понаособ.

Фото Танјуг

"Филм давне будућности" спојио је различите генерације, од младих студената са ФДУ који су стали иза седам камера, преко редитеља, припадника млађе генерације до филмских ветерана.

- Кроз разговор и међусобну сарадњу дошли смо до нечега што је изузетно важно, да у овом разрушеном времену једноумља, које је свуда око нас и у целом свету, на прави начин дозволимо себи да размишљамо својом главом - додао је Бајић.

Југословенска кинематографија некад је била једна од највећих, а онда се распала на конфете, мишљење је великог Ђорђа Кадијевића.

Фото Архива

- Каква је данас филмска уметност, о чему говори, како да се тумачи и како да се вреднује? Ми смо о томе разговарали локално, у оквирима једне мале кинематографије, каква је српска, а таква питања требало би да се поставе у много вишем, европском и светском културном амбијенту. Јер, сматрам да су регионална, али и светска кинематографија, па и друге врсте уметности, у великој, глобалној кризи. Данас ни за једну кинематографију не можете рећи да има јасно експонирану стваралачку парадигму, какву је имао, на пример, италијански филм у доба Де Сике или француски у доба Годара.

Фото В. Данилов

Кадијевић каже да данашњој уметности (филму, књижевности, сликарству) недостају прваци и да је данас немогуће одговорити на питање ко је најбољи редитељ, сликар или књижевник.

- Некада се бирало између Томаса Мана, Пикаса, Куросаве... Данас се историјска линија кретања светске културе усталасала, а ми се налазимо у, надам се, пролазној, али силазној путањи тог таласа. У свету, и код нас, снима се све и свашта. Неки врхунски аутори чак одбијају да раде, да се не би уписали као аутори у ово неауторско време, које балансира на граници између популистичког, културно-забавног жанра и неке исполитизиране квази естетике.

По мишљењу Кадијевића, постоји само један начин борбе, а то је индивидуални револт.

- Ситуацију у којој се данас налази цела светска кинематографија могу да промене само храбри појединци, фали нам млади аутор пун ентузијазма који ће остале да повуче да крену напред. Ја се данас, на крају своје авантуре бављења филмом, па и животом, осећам потиштено и разочарано оваквом ситуацијом, али се надам да ћу дочекати тај нови узлет уметности - закључио је Кадијевић.

Фото М. Анђела

Увод у разговор са једним од учесника округлог стола, Здравком Шотром, пратило је искрено дивљење преостале тројице редитеља Шотриним импресивним опусом који броји више од стотину наслова.

- Радио сам са више од 500 глумаца који су рођени у три века - приметио је Шотра и додао: - Разговор са Дарком и снимање овог филма за мене је била прилика да прођем кроз свој живот, дела и искуства. Кад смо се састали наш четворица, то укрштање наших излагања добило је један нови смисао.

На коментар о броју наслова који су иза њега, Шотра уз осмех коментарише да је он "један обичан рмбаџија" и да је, за разлику од тројице његових колега, активно радио и на филму и на телевизији. Он се сложио са мишљењем Кадијевића да светској кинематографији недостају велики појединци.

Фото М. Анђела

- Живимо у времену коме недостају велике, јаке индивидуе. Уместо неколико великих на филму појавили су се батаљони аутора осредње вредности, којима не знате ни имена. Дошло је до разводњавања, снима се много, сваке године појављују се нека нова имена која до следеће године згасну, нестану. Недостају оне личности које су стубови у свим областима, у књижевности, у музици, на филму... нема више великих имена - примећује Здравко Шотра и додаје да су, "хвала Богу, он и други учесници овог филма успели да за живота кажу и покажу шта су имали".

Бајић каже да се нада да ће оно што су филмски ветерани говорили о себи и свом раду у "Филму давне будућности" подстаћи младе ауторе да буду своји, да не пресликавају разне таласе и покрете, да граде сопствени филмски рукопис.

ХТЕЛИ СПОНТАНЕ РАЗГОВОРЕ

НИЈЕ тешко направити филм када четворица бардова режије седе прекопута тебе, филм се прави сам, сматра редитељ Синиша Цветић.

- Идеја нам је била да снимамо у континуитету, да тај разговор буде спонтан, али нисмо знали у ком правцу ће он ићи. Било нам је важно да чујемо шта наши најискуснији редитељи мисле о тренутној кинематографији, о њеној прошлости и будућности. Шта се променило, шта нам недостаје сада... сва она питања која и мене као младог редитеља занимају - објашњава Цветић.

БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ

Препоручујемо

Београд

0 1

ФИЛМСКА СТОРИЈА О ШПИЈУНАЖИ И ЉУБАВИ: Одржана премијера дугоочекиваног домаћег шпијунског трилера "Вера"

09. 11. 2022. у 23:17

Култура

0 1

ПОГРОМ СРБА, ПА ПЕСМА ПАВЛИНЕ И БЕОГРАДСКОГ СИНДИКАТА: Почиње фестивал „Дан победе - филмске приче о освајању слободе“

07. 11. 2022. у 10:29

Култура

0 0

УСПОН И ПАД СРПСКЕ ШПИЈУНКЕ: Стојиљковићева - Моја јунакиња није црно-бела, радила је добре и лоше ствари, и по себе и по друге

04. 11. 2022. у 13:45

Култура

0 0

ОЧИ У ОЧИ СА ПРОШЛОШЋУ: Пројекцијом канског победника, филма "Троугао туге", сутра почиње "пунолетна", 18. Слободна зона

02. 11. 2022. у 13:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације