НЕ САМО ШТО ЈЕ БИО ДЕТЕ НЕГО ЈЕ И СЛУЖИО ДЕЦИ: Монографија поводом стогодишњице рођења Душана Радовића биће данас представљена
НА век од рођења Душка Радовића, великана писане речи и генијалног познаваоца нашег менталитета, писцa који се најмлађима обраћао са "Поштована децо" и хроничара свакодневице са врха Београђанке, који је за себе срочио епитаф "Много је више разумео него што је знао", подсећа нас монографија (издање београдске куће Mascom) коју је приредила др Зорица Хаџић, професорка Филозофског факултета у Новом Саду и управница Рукописног одељења Матице српске.
Књига посвећена веку од рођења Радовића, Фото М. Анђела
Прву промоцију ова несвакидашња књига на 508 страница, базирана на епистоларној, до сада необјављиваној грађи, имаће данас на Сајму (штанд "Поште", 17.00), а на пишчев дан рођења, 29. новембра, биће промовисана у Малом позоришту "Душко Радовић."
- Увек ме је занимало колико тога још не знамо о Душку Радовићу и може ли се то, непознато, сабрати у књигу - открива "Новостима" професорка Хаџић.
- Пре две године обратила сам се Милошу Радовићу, редитељу, сценаристи и пишчевом сину, у жељи да представимо, непознатог, неретушираног Душана Радовића, да дамо његову интимну и књижевну биографију и да му направимо мали омаж поводом стогодишњице рођења.
Фото М. Анђела
Значајну помоћ у овом подухвату професорки је пружио и најбољи Радовићев пријатељ Матија Бећковић. На првим страницама књиге су Матијина сећања на то велико пријатељство и заједничке рођендане јер обојица су рођена 29. новембра.
- Душко Радовић је имао старомодну физиономију и последњи модел мозга. Не само што је био дете него је одлучио да служи деци. То је био терен на коме је био суверен. Ја сам увек замишљао да би био најбољи председник владе, а он је увек мислио да би то требало да буде неко други. За себе је узимао нешто најскромније, с једне стране, а с друге стране он је у својој области био најнадлежнији. Једна од његових најчешћих речи и узречица била је - чаробно. То је нешто чаробно! Тако се дивио животу, људима, лепоти - написао је Бећковић.
У књизи су фотографије из породичног албума, Душкови цртежи и његове преписке са Бећковићем, Милованом Данојлићем, Владимиром Миларићем, Стеваном Пешићем, Драганом Бабићем, Драганом Марковићем, директором Студија Б... Ту су и писма која су деца писала Душку као некад Змају. Ту су и сећања Душановог брата Бране Радовића који, нажалост, није дочекао објављивање ове књиге.
Фото приватна архива
Захваљујући монографији, упознајемо Душка Радовића у породичном кругу, али и за писаћим столом, као "човека редакције", како је за себе говорио. Сусрећемо се и са доследним полемичарем који без увијања и додворавања говори и стоји иза онога што мисли. Тако је и писао. Таква су му била и писма.
Писма која су му други слали често више говоре о Радовићу него о онима који их шаљу. То су неретко изрази захвалности и дивљења, али и молбе и вапаји на које је узвраћао не само подршком и бодрењем, него и конкретном помоћи.
Знао је да реагује и напише љутито писмо појединим новинама за рубрику читалаца.
Реаговао је оштро према неким људима. Није трпео лаж и лажно представљање. Није, притом, бежао од полемика као што је била она са Јовицом Аћином, када је Радовић у 50 тачака анализирао нелогичности у текстовима једног доктора наука који је изучавао дечју књижевност.
- На крају, утисак је да је Душан Радовић, онако мрзовољан и ћутљив, имао потребу да загрли цео свет, трошећи себе у жељи да свима пружи утеху. Тако је, најзад, и објашњавао своје јутарње поздраве Београђанима, као тешење обичног човека - сумира на крају овог разговора своје утиске професорка Хаџић.
Фото приватна архива
О МЕТРОУ И ЉУБАВИ
РАДОВИЋЕВА јутарња обраћања Београду (није волео да се те његове мисли зову афоризмима) сабрана су давних година у три књиге и данас су веома присутна на друштвеним мрежама. О београдском метроу 1978. године је запитао: "Хоће ли тај београдски метро, многи грађани су под земљом и чекају?", родитељима је саветовао "Туците своју децу када приметите да почињу да личе на вас" а о љубави је приметио: "Тако је мало љубави на свету. Ко уме да воли не би требало ништа друго да ради".
Проф. др Зорица Хаџић, Фото приватна архива
ПИСМА "ЛАФУ" У ВОЈСЦИ
БИЛО нам је важно и како ће књига изгледати јер је и Душан веома водио рачуна о изгледу часописа које је уређивао и књига које је писао. Сетимо се само "Полетарца" који нас је учио летењу и "Кекеца" који је био идеалан спој слике и текста... Таква су била и његова писма и разгледнице. Нарочито су дирљива и маштовита писма која је слао сину Милошу који је 1980. служио војни рок. У сваком писму поручивао му је да буде лаф у свакој прилици - каже професорка Хаџић.
БОНУС ВИДЕО
КНЕЗ МИЛОШ ЈЕ ОДАВДЕ ОБЈАВИО СЛОБОДУ: У порти Саборне цркве чуло се вековима забрањено звоно
Препоручујемо
ТРИБИНА НА САЈМУ ПОСВЕЋЕНА ЗАШТИТИ ПИСМА: Нек ћирилица буде оно по чему се препознајемо
25. 10. 2022. у 14:14
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)
УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.
25. 02. 2026. у 12:25
ЦЕО РЕГИОН ЈЕ ЗГРОЖЕН! Ево шта је урадила такмичарка лажне државе Косово када је видела Српкињу на победничком постољу
БРУКА и срамота на једном од европских такмичења у теквондоу за младе у Сарајеву!
25. 02. 2026. у 11:35
"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини
У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.
24. 02. 2026. у 09:43
Коментари (0)