СВОЈОМ УМЕТНОШЋУ ПРОГОВАРА ИСТИНУ: "Линије истог и различитог", један од најцеловитијих пресека рада Саше Панчића

М. КРАЉ

24. 10. 2022. у 11:10

НАСТАЛА у временском распону од две деценије, 43 дела београдског уметника Саше Панчића - слике, објекти, скулптуре, видео-радови, цртежи - чине поставку под називом "Линије истог и различитог", која ће до средине новембра бити пред подгоричком публиком у Центру за савремену уметност Црне Горе.

СВОЈОМ УМЕТНОШЋУ ПРОГОВАРА ИСТИНУ: Линије истог и различитог,  један од најцеловитијих пресека рада Саше Панчића

Саша Панчић, Фото Н. Бабић

Ова својеврсна ретроспектива у Дворцу Петровић један је од најцеловитијих приказа Панчићевих радова, од којих су неки, позајмљени из више музеја и колекција, а има и специјално насталих током ове године, осмишљених управо за овај простор.

Текст за изложбу, отворену до средине новембра је писао историчар уметности Младен Лучић, који, између осталог, истиче да је Панчић у свом досадашњем стваралаштву на трагу конструктивистичких постулата руске авангарде, најчешће, у сликама и цртежима, тежио ка трећој димензији, чију илузију је постизао померањем сликаних елемената и њиховом међусобном корелацијом. Тако су настајале просторне слике, типичне за овог аутора.

- У скулптурама и објектима, слојевитим и помакнутим аплицирањем конструктивних елемената, ствара илузију одређеног међупростора што настаје њиховим међусобним преплитањем, односно у тренутку када један елемент заузме простор другога - објшњава Лучић.

Рођен у Мостару 1965. године, Панчић је дипломирао сликарство на Факултету ликовне уметности, а потом магистрирао на одсеку за цртеж, у класи професора Драгана Лубарде. Самостални уметник је од 1988. године, од 2007. до 2010. био је председник УЛУС-а. Поред јавних простора и музеја у Србији, дела му се налазе и у парку скулптура "Какслаутанен" у Финској, као и у бугарској престоници.

- Читав опус овог уметника одликује се снагом имагинације и специфичним говором етичности јер проговара о ауторовој дискрецији и одређеној самозатајности пошто он никоме не намеће своје уметничке ставове, већ је задовољан што може, дислоциран од хаотичне свакодневице, у миру стварати и говорити истину оним најбољим што зна - егзактно етички и естетски заокруженом уметношћу. Јер, по таоизму, тишина је најгласнија - закључује Лучић.

"Тела таме" и "Црна светлост"

РАДОВИ овог аутора налазе се и у збиркама ван наше земље, попут колекције Лучано Бенетон у Италији, Градске галерије Грожњан, Галерије Зукато у Поречу, Галерије Талберг у Цириху, Галерије Ламуси у Токију. Одржао је безмало 30 самосталних изложби, а колективно се представљао на поставкама у разним деловима света, у Русији, Француској, Пољској, Румунији, Кини, на Тајланду. Снимио је и четири уметничка, експериментална филма, - "Динамичка раван", "Тела таме", "Тренутак асиметричног дисања" и "Црна светлост", са којима је учествовао на Београдском фестивалу краткометражног филма и Источноевропском филмском фестивалу у Лос Анђелесу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

НИКАД ЈАЧИ УДАРАЦ ЗА РУСЕ ОД ПОЧЕТКА РАТА: Украјинске ракете летеле више од 1.300 км, погођена кључна фабрика (ВИДЕО)

УКРАЈИНА је у суботу увече погодила једно од стратешки најзначајнијих одбрамбених постројења Русије, напавши Воткински машински завод у удаљеном региону, скоро 1.300 километара од украјинске границе - што представља најдубљи удар икада изведен украјинским оружјем домаће производње.

25. 02. 2026. у 12:25

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

Истражујемо: Колика је стварна распрострањеност болести зависности од игара на срећу у Србији?