ЗАВИРИТЕ У РЕЗИДЕНЦИЈУ ФРАНЦУСКОГ АМБАСАДОРА: Пјер Кошар отворио врата поводом Дана европске баштине (ФОТО)

Војислава Црњански Спасојевић

05. 10. 2022. у 14:06

ФРАНЦУСКИ амбасадор у Београду Пјер Кошар отворио је данас за Београђане врата амбасаде и своје резиденције, поводом завршнице Дана европске баштине. Монументално здање на углу београдских улица Париске и Грачаничке, после Белог двора, једно је од најрепрезентативнијих у Београду из тог периода и уједно једно од најлепших примера арт декоа, не само у Србији, већ и у Француској.

ЗАВИРИТЕ У РЕЗИДЕНЦИЈУ ФРАНЦУСКОГ АМБАСАДОРА: Пјер Кошар отворио врата поводом Дана европске баштине (ФОТО)

В.Ц.С.

Насупрот веровањима да је "неко заменио планове" и да је ова зграда требало да "никне" у Тунису, у амбасади тврде да је главни архитекта француске владе Роже-Емил Експер, 1926. године, пројекат урадио баш за Београд и да је његова грандиозност требало да покаже пријатељске односе и поштовање између две земље.

Зграда је споља обложена венчачким белим, а унутра скупим штуко мермером. Има два крила и ротонду, који се терасасто спуштају ка реци, и велики врт, настао на плацу који су купили од СПЦ, па из ружа извире један од најлепших погледа на Саборну цркву. Прве комшије су и ђаци Основне школе "Краљ Петар", па лопта често залута у двориште здања. У амбасади кажу, сваки амбасадор одмах по доласку научи да, између осталих, има и задатак да школарцима враћа лопту. И спољашњост и унутрашњост зграде обилује вајарским радовима. Изнад масивних улазних врата резиденције, налази се велики медаљон "Маријана", симбол Француске. На самој таваници уписана је римским бројевима година отварања 1933. Бочна крила фасаде имају плитке рељефе који илуструју делове француске историје, кроз Веценгеторикса, Јованку Орлеанку и Луја Четрнаестог. На фасади окренутој према врту налазе се плитки рељефи, дело Корчуланина Петра Палавичинија.
На крову амбасаде су три статуе у бронзи, које представљају слободу, једнакост и братство, високе 2,8 метара, дело чувеног вајара Карла Сарабезола. Сарбезол "потписује" и бројне рељефе у унутрашњости зграде и салонима.
Нарочито је занимљив, у Салону са стубовима који гледа на реку, огроман кристални лустер, који виси са таванице високе 11 метара. Потребна су два сата да би се посебним системом спустио и очистио или замениле сијалице. Тада, спуштен, премашује људску висину.
Салон је мермерним стубовима одвојен од Дворане за пријем, на чијим зидовима се налазе велики рељефни медаљони који симболично представљају четири француске реке: Сену, Лоару, Гарону и Рону и, као и плитки рељефи око врата и кружног дела ротонде, дело су Сарабезола. У згради, иначе, нема радијатора, већ се на подовима, поред прозора, налазе украсне месингане мреже кроз које тече топлота из котларнице, у подруму.
Пикантерија у Малом салону су две лампе у стилу "Рилман". Емил-Жак Рилман, познат као "папа арт декоа", радио је елегантан намештај, лампе, тапете. Његове лампе на аукцијама у Сотбију достижу и до 50.000 евра по комаду!
На зидовима резиденције налазе се бројне таписерије и једна Пикасова слика из педесетих година прошлог века. Већина таписерија урађена је после рата, јер су предратне повучене, баш као и тадашњи намештај, по француском Закону о делима. Он предвиђа да све уметнине настале пре 1800. морају да остану у самој Француској. Након рата враћена је само импозантна таписерија "Лов у Персији", рађена 1932-1935, која подсећа на седамнаестовековне, јер није потпадала под тај закон.
 Посебно је атрактивна прича о великој трпезарији, са столом за 36 особа и конзолом тешком 550 кг. За време Другог светског рата, Гестапо се, у договору с Вишијевском Француском, уселио у ово здање и одмах уклонио све што је сматрао фриволним, китњастим и неприличним. Тако је тешка конзола извучена у врт, рељефни медаљони - симболи француских река су скинути, а бели мермер са украсним пругама на зиду велике трпезарије - прекречен! Трпезарија је опстајала једноставних белих зидова све до почетка 2000-их.
А тада је пројекат за враћање у првобитно стање поверен француској дизајнерки Елен де Сен-Пјер, унуци чувеног генерала Франша д'Епереа. Она је успела да дође до оригиналних скица и слика. На вечери са амбасадором, кажу, замолила је пред завницама да загребе зид. Тадашњи амбасадор ју је гледао у чуду, али је дозволио. Дизајнерка је гребала све док се испод беле боје није појавио прелеп штуко мермер са геометријским хоризонталним и вертикалним ружичастим линијама ширине 10 сантиметара. После тога, њена сарадница са групом београдских студената Ликовне академије, месецима је пажљиво стругала зидове, док коначно трпезарија није заблистала! Иза окупатора остале су и само четири оригиналне трпезаријске столице. Случај је хтео да их, када су послате у Париз, у радионицу занатлије Девеша, сачека баш човек који их је и направио. Иако времешан (имао је 90 година), успео је по њима да направи и остатак.
Амбасада и резиденција обилују чувеним порцеланом из Севра, кристалом, арт деко намештајем, комодама од птичјег јавора... Врт је познат по изузетно мирисним врстама ружа, а на крову зграде су пчеле, па запослени произведу годишње 22-50 килограма меда.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ДА СЕ СМРЗНЕШ: Невероватна сцена на Ади Циганлији - мушкарац усред децембра отишао на КУПАЊЕ (ФОТО)