БИЋЕ НОВОГ СТАЉИНГРАДА, БОЈИМ СЕ ЗА СРПСКИ НАРОД: Важна порука председника Вучића на промоцији сабраних дела Милорада Екмечића (ФОТО)

Драгана Матовић

04. 10. 2022. у 22:04

САБРАНА дела Милорада Екмечића (1928-2015), једног од највећих српских историчара и неуморног научника посвећеног судбини српског народа, представљена су јуче у Дому војске Србије.

БИЋЕ НОВОГ СТАЉИНГРАДА, БОЈИМ СЕ ЗА СРПСКИ НАРОД: Важна порука председника Вучића на промоцији сабраних дела Милорада Екмечића (ФОТО)

Фото М. Анђела

Промоција је уприличена на дан када се у Пребиловцима, у Херцеговини, месту "где и камен има ожиљак", родио академик Екмечић.

Свечаности је присуствовао председник Србије Александар Вучић, који се и обратио многобројним поштоваоцима Екмечићевог дела. О академику Екмечићу који је био подједнако добар познавалац и националне и опште историје, те је као такав зналачки повезивао појаве и збивања из српске националне прошлости са дешавањима из опште историје Европе и света говорили су академик Василије Крестић, историчар Славнеко Терзић, издавач Зоран Гутовић и Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник Компаније "Новости". У публици су били Екмечићева супруга Милена, министри Маја Гојковић и Александар Вулин, лидер Социјалистичке партије Ивица Дачић, академици Матија Бећковић, Дарко Танасковић, Бојана Борић Брешковић, директор Народног музеја, председников отац Анђелко Вучић...

- Екмечићев пријатељ академик Матија Бећковић је казао да се његово дело може назвати "дубоком мишљу и надмоћном визијом" - рекао је председник Вучић.

- Дубоком мишљу анализирао је повесну фактографију, а надмоћном визијом јасније од многих кроз прошлост видео будућност. Много година пред смрт је предвидео и до детаља описао догађаје које данас са зебњом пратимо и живимо. Јасно је видео кризу у Украјини и суноврат економије. Познавајући и схватајући каузалност природних токова историјских кретања није имао право да буде оптимиста, имао је свако право, а посебно морално да нас упозори на све изазове које ће време да постави пред нас. Екмечић своје родољубље и припадност српству није темељио на покличима, мржњи, већ на упорном документовању и анализи наше историјске грађе ма где да је широм света она била разасута.

Председник је истакао да нам је Екмечић у аманет оставио жељу да никада више не ратујемо и подсетио да је у његовој породици 78 светих Пребиловачких мученика, међу којима је и историчарев отац, што је било прво клање у његовом животу, а које је преживео сплетном срећних околности као незамомчен ђак. Други пут је, додао је, од сличног или истог ножа побегао у мају 1992. када су га заједно са породицом ухапсили криминалци Зелене беретке, када је стоички поднео бестидно малтретирање.

- "Дуго кретање између клања и орања" је наслов његовог "магнум опуса", а наслов се може сматрати својеврсном ретроспекцијом, с обзиром на то да се живот аутора кретао између "клања и орања" - казао је Вучић.

- Из бразде коју је узорао Екмечић изникле су бројне научне студије на којима су се образовали најзначајнији научни умови, јер је широкогрудо делио своје знање са студентима и грађанима.

Академик Василије Крестић, који је написао предговор за Сабрана дела у 15 књига, истакао је да је његов колега и пријатељ од студентских дана био одличан аналитичар и још бољи синтетичар.

- Као писац историје није зазирао од историјске дистанце, подједнако успешно бавио се и нашом старијом и новијом историјом - вели Крестић.

- Није избегавао да из прошлости сагледава садашњост, а из садашњости наслућује будућност. Научно дело академика Екмечића у знатној мери је обележено тумачењем улоге религије и цркве у историји јужнословенских народа. Својим радовима показао је и доказао да је религија била и да је до данас остала свеприсутни чинилац у историји српског и других словенских народа на Балкану. Доказа о томе да су национални идентитети код муслимана, Хрвата и Срба настајали на религиозној, а не на лингвистичкој основи пронашао је у европској литератури, али и у архивским документима. Посебно место у Екмечићевом изучавању Источног питања заузима његово приказивање политике Аустрије и Русије. Наговестио је да долази ера прљавих мањих и већих ратова на свим подручјима око Русије.

У кратком портретисању свог пријатеља Крестић је рекао:

- Иако је имао разлога да се од детињства напуни мржњом и тежњом да зло које му је у младости нането врати злом, он није био човек злобе. Није умео да мрзи. Био је рационалан, господствен и добронамеран. У свему одмерен и умерен, сталожен и разложан, био је човек кога је ваљало следити. По својим уверењима, Екмечић је до краја распада Југославије био Југословен, али није престао да буде Србин.

Академик Славенко Терзић оценио је да је појава ових сабраних дела изузетан научни и културни догађај.

- Професор Екмечић је у својој личности и своме делу спојио најбоље интелектуалне традиције и врлине нашег народа, делећи, нажалост, и његову голготу - рекао је Терзић.

- Његов приступ прошлости био је рационалан и критички, а суштину његовог опуса чине кључни историјски проблеми српске, југословенске и балканске историје новог века, са широком политичком, идејном и културно-религиозном европском и светском позадином.

Последње две деценије живота професора су све више заокупљали спољни и унутрашњи узроци разбијања југословенске државе, као што су га претходних неколико деценија занимали процеси стварања те државе. Код Срба је историја била, подсећао је често, "сталан и мукотрпан напор да се очува свој идентитет". Екмечићево научно дело остаје неисцрпна ризница не само историјских знања него и поука за будућност. Оно је допринело афирмацији српске историјске науке у европским и светским размерама.

Професор Екмечић је нерадо давао интервјуе, али је радо прихватао разговоре за "Печат" и "Новости". Професора и Милорада Вучелића, власника "Печата" и главног уредника "Новости", повезивало је и вишедеценијско пријатељство.

- Проницљивост умног великана није нам посејала ни пророчанства, ни пуке описе наших тешкоћа, ни знакове поред пута, него савремене путоказе, просветљења, науке и поуке - рекао је Вучелић.

- Екмечић као да се одазива на данашња питања о "реформи" Уједињених нација и Савета безбедности, па каже: "Статус велике силе се никоме не поклања, него га свака чланица мора извојевати у неком победничком рату, а у том рату једном великом битком. Пример за то је Стаљинградска битка у Другом светском рату, без сумње најзначајнија битка у историји човечанства." На питање да ли је могуће да се ми Срби поново нађемо у средишту неке светске кризе, Екмечић је у једном интервју 2014. године одговорио: "Страх ме је да изустим да то није само могуће него је и неизбежност коју ми не стварамо, него нам се намеће... Срби су на несрећном стратешком путу који не можемо заменити за неко срећније место..."

Вучелић је подсетио и на ове Екмечићеве речи:

- "Грађански рат у Украјини је један од фактора више силе која одлучује о нашој судбини...

Александар Вучић, Матија Бећковић и Јован Делић, Фото М. Анђела

То не значи да украјинска криза мора да ескалира у светски рат. Могуће су локалне кризе изазване збивањима око Русије и напорима САД да је сведу на другоразредни фактор у напорима да се глобализује човечанство... Ново оружје, као сад дронови, изумеће се и обичан свет падаће у бесвестицу фобија према Русији. То ковитлање не може мимоићи нас Србе... Варамо се, ми Срби, кад мислимо да ће нам прогледати кроз прсте и решити наше захтеве када испунимо још један услов. Берђајев је једном умно рекао да се "са крста не силази. Са крста сносе." Разапети на крсту, ми само с њега нећемо сићи кад испунимо све услове који нам се постављају. Нас ће скинути, уз наду да после можемо доживети ускрснуће, са развојем нових догађаја у свету."

Екмечићева Сабрана дела су заједнички објавили "Православна реч" и Архив Војводине.

- Иако сам поносан што је "Православна реч" објавила изузетно вредне књиге, посебно сам срећан што се моја највећа издавачка жеља, да објавим Екмечићева сабрана дела, коначно испунила - рекао је издавач Зоран Гутовић. 

ПОТРЕСНИ МАТИЈИНИ СТИХОВИ

АКАДЕМИКА Матију Бећковића обрадовао је излазак Сабраних дела његовог пријатеља. Када смо га замолили за изјаву, одрецитовао је своје стихове о Екмечићу који су се нашли у збиркама "100 мојих портрета" и "Мојих 80", у издању "Новости".

- Чим се заратило/ Ухапшен је/ Најславнији професор историје/ Сарајевског универзитета/ Испитивао га је чувени Ћело/ Имао сам среће/ Каже узник/ Ћело је тог дана/ Носио патике/ Када би обио цокуле/ Није било преживелих - рецитује Бећковић.

- Наслов и друге моје песме је "Милорад Екмечић", а она гласи: Освећење храма/ Христовог васкрсења/ У Пребиловцима/ Гледао је на телевизији/ Са болесничке постеље/ Смењивали су се говорници/ И фотографије/ Пребиловачких мученика/ Међу којима/ И четрдсесет Екмечића/ Изненада/ Последњом снагом/ Придигао се с кревета/ И кликнуо/ Ено мога тате/ И за који трен/ Кренуо ка оцу.

* * * * * * * *

ВУЧИЋ: Да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе и свој народ

ПРЕДСЕДНИК Александар Вучић је на промоцији Сабраних дела Милорада Екмечића рекао да има утисак да ће његова упозорења бити лоше прихваћена, јер "у навијачком свету и свету емоција веома је тешко пронаћи угао у коме можете истовремено земљу да чувате и штитите, а да се не замерите срцу и души нашег народа". Вучић је истакао да је Екмечић много година пре смрти предвидео сва данашња дешавања и сукоб у Украјини и глобалну економску кризу. Осврнуо се председник и на оно што су говорили претходни учесници промоције.

- Плашим се да ће Стаљинградска битка о којој су говорили Милорад Вучелић и Славенко Терзић стварно доћи, и то брже него што је било ко очекивао - рекао је Вучић.

- Веома сам забринут за исход те Стаљинградске битке, знајући шта долази са једне и са друге стране.

Не сумњам у било чију храброст, решеност и одважност, али се плашим где ћемо ми Срби и хоћемо ли успети да сачувамо и десну и леву обалу Дунава за себе и свој народ, а не за било кога другог. Са тим заветом и аманетом треба да гледамо у будућност.

Председник је нагласио да је познавао академика Екмечића и да је био миран човек:

- За разлику од свих нас који смо у политичкој страсти некако ишли и лево и десно, и испод граница пристојности, он је савршено осећао шта је то што је потребно српској души и српском срцу. А, када би осетио да је мало претерао, увек би се вратио на праву страну и доносио непогрешиве закључке.

Вучић је упозорио да је пред нама можда најтежи период, да ће бити теже него што је било деведесетих година прошлог века.

- Без обзира на све сумње, видећете и сами ко ће се како држати, ко ће се како понашати, ко ће и са колико храбрости и одважности учествовати у том процесу. Ма какве одлуке да сам донео и да смо донели, неће променити чињеницу да ме је страх, већи него икада, од онога што се пред Србијом налази - рекао је председник и додао да је срећан што присуствује важној промоцији, јер зна да смо нешто учинили да највећи од нас буду запамћени.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (82)

ДА СЕ СМРЗНЕШ: Невероватна сцена на Ади Циганлији - мушкарац усред децембра отишао на КУПАЊЕ (ФОТО)