АКАДЕМИК ТОДОР СТЕВАНОВИЋ: Уметник је онај који задржи дечји цртеж у себи

ПОВОДОМ изложбе у београдској галерији "Сањај", у којој представља радове на папиру, њих 28, насталих од 1969. до 1997. године, на неизбежно питање када је и како почео да црта, академик Тодор Стевановић одговара у свом стилу: "Нити сам почео, а нећу ни завршити."

Фото: З. Јовановић

- Према мом мишљењу, ту не постоји ни почетак, ни крај - објашњава аутор изложбе "Линија Тодорова". - Цртеж је комуникација са светом који ме окружује и који истовремено окружујем. Читав мој живот је цртеж, а то намеће питање када је живот почео и када ће се завршити. И када говорим о свом цртежу, држим се формуле моје "Химне човеку".

- Али, како прошлост и будућност не постоје, у тој садашњости детињства живео сам близу реке Јабланице, у лесковачком крају, на чијој пешчаној обали сам, окрећући се око себе, цртао и прстом, и петама, и ножним палцем. И тада сам, радећи према свом инстинкту, дошао до онога што сам, касније, извлачећи из формула, успоставио као своје филозофско гледиште. А то је да је цртеж: тачка, круг. Тачка је сажети круг, круг је разрађена тачка. Тачка је сажета васељена, а круг разрађена васељена.

Дечји цртеж је, према мишљењу саговорника, непогрешив, најистинитији, јер у себи садржи нешто што постоји и пре рођења и после живота:
- Песник Александар Блок каже да деца нацртају све што могу, а што не могу, то није ни потребно. Пикасо је говорио да се читавог живота трудио да црта као дете, а у тим раним годинама могао је да црта савршено, као Рафаел. Када почне да учи, од школе до студија, дете квари своју линију, искреност. Уметник је онај који задржи то дете у себи. Који у себи задржи цртеж, онај који је постојао и пре његовог доласка на свет. Јер, ја сам дете: травка, облутак, кап океана, зрно песка...
Тодор објашњава да не црта само по предмету, идеји, теми, већ оно што види и доживи у себи. Тај доживљај је његов цртеж. Зато је, тврди, непогрешив:
- Они који сликају, цртају, баве се такозваном уметношћу, коју ја признајем другачије, своја дела проглашавају актуелним, ангажованим. Уметност није ангажована. Слика је слепа све док је посматрач не оживи виђењем себе у њој. А посматрач је слеп све док га слика не оживи виђењем себе у њему.

Саговорник још додаје да за њега цртеж није ни основа, ни почетак сликања, или вајања. Потврду за то гледиште налази у оној народној: "Шта је старије - јаје или кокошка?" Зато је мишљења да нема одговора на питање шта је старије: цртеж или слика.
- Док цртам, ја сликам, док сликам, ја цртам - наставља Тодор. - Онај ко мисли да цртеж претходи слици, наводи нас на то да цртеж служи слици и да није уметност по себи. А цртеж је и слика, и мисао, и све остало.

Фото: З. Јовановић

На студијама је, евоцира уметник, водио двоструки живот, један је рад представљао професору, а други радио за себе:

Деведесетих година прошлог века у ограниченом тиражу појавила се и књига "Линија Тодорова", са цртежима, које је понаособ, уникатно, ручно доцртавао црвеном бојом.
- Била је у форми скицен блока, а штаман је скуп цртежа, који је обухватао кратак период од неколико година. И користио сам само линију. Линија је заиста извор сопствене свелости. Јединствене. Све остало је имитирање. У цртеже сам унео и четврту димензију - време.

На актуелној изложби, чија поставка има динамику шаховске табле, налази се и цртеж "Комета", од само једне линије, а одмах до њега је дело настало из хиљада линија:
- Али су оба чиста, без имитирања светлости. У сликарству, сопствену светлост има само Византија, јер фрескописац употребљава креч. Ни ту нема имитирања, као ни код највећих модерних уметника попут Пикаса, који је користио то сазнање.
Управо зато што цртеже ради готово искључиво линијом, Тодор углавном користи туш, од студетских дана:

- Још на Академији сам стално са собом, било где да идем, носио велики блок и хартије на којима сам цртао. Са собом сам стално имао перо и туш, а некада и трску, зашиљену.
Изложбу у галерији "Сањај" чине дела која су у власништву колекционара Војислава Вићића, који је Тодору и предложио да управо ова селекција (допуњена са још неколико радова које поседује сам уметник) нађе пут до београдске публике и кроз цртеж представи комплексно Стевановићево схватање уметности:
- Мартин Хајдегер је говорио о уметности као филозофији, а ја сматрам да је уметност - филозофија, а и да је филозофија - уметност - закључује аутор "Линије Тодорове".

Реч - слика - мисао

Када сам пошао у основну школу, пут ме водио између села Залужње и Прибоја. Пут је стално био прашњав, па смо ми деца почели да по њему цртамо слова. А један старији ученик опкладио се да ћу ја најлепше написати слово "р". За мене је и исписивање слова уметност - каже Тодор, чији је потпис исто цртеж, а који тренутно пише још једну књигу, под именом "Ехо", која ће се, као и предходне, бавити природом уметности, живота. И њен текст ће изложити као реч - слику – мисао.

Награда од Челебоновића

На првој години Ликовне академије, сећа се саговорник, учествовао је на конкурсу на коме је председник жирија био Марко Челебоновић:

БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета

Препоручујемо

Култура

0 2

ЧОВЕК И ПИСАЦ НА СУНЧАНОЈ СТРАНИ: Уочи обележавања 130. годишњице рођења Иве Андрића

04. 10. 2022. у 17:47

Култура

0 1

ПАЗОЛИНИЈЕВ ВЕК: Сто година од рођења Пјера Паола Пазолинија обележено и изложбом у Југословенској кинотеци

04. 10. 2022. у 17:57

Познати

0 0

ИБРИНА ХЕЛЕНА Лепа плавуша деценију старија од њега - није типична жена фудбалера: "Видела сам златан сат и велики нос" (ФОТО)

03. 10. 2022. у 12:44

Познати

0 0

МОРАЛА ДА ПОБЕГНЕ: Зашто је Дубравка напустила Срећне људе

03. 10. 2022. у 19:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације