ПОГЛЕД ИСКОСА: Црно-бели ритуали Динићеве
ЕРУДИТА, познавалац егзактних наука и колекционар др Симон Драговић говорио је да слика није ништа више него збир дејстава физичких и хемијских процеса.
Милица Динић
Фотографија се у том смислу још више може вредновати на основу научно-техничких принципа. Великим делом се заснива и на грађи људског ока које може да се ангажује "микроскопски", као и "телескопски". Драган Јовановић Данилов пише да је један учењак нашао у Египту неког Арапина који је голим оком видео оне звезде које обичан човек не може видети без телескопа. Просечном посматрачу се боје, форме и покрети на удаљености 800-1.000 метара сливају, мешају у неразлучиву масу без детаља, на чему се заснива пракса камуфлаже и униформи. Афрички орлови лешинари могу да се уздигну на висину од десетак километара јер и одатле виде трупло животиње, а имају широк преглед територије. Ту видну оштрину не би могли да постигну да имају као пси црно-бели вид, како је наука експериментима утврдила. На црно-белој слици и таквом виђењу простора нема јаких контраста боја које животињи и човеку омогућују да разазна форме и лоцира објекте и кретање и на већој удаљености. Зато се пси више ослањају на њух и слух.
Ту стижемо до фотографије. Очигледно је да црно-бела фотографија пружа неупоредиво мање информација од колор фотографије, што се још боље уочава са телевизијом и филмом. Зато је она у свету уметности сродна цртежу и графици, оригинално монохромним и тонским уметностима. Нешто је друго, међутим, важније. Нико никада неће ваљано објаснити како тај уметнички феномен са неупоредиво мање информација, визуелно скромнији и инфериорнији, дакле, мањих могућности, по општем, већинском мишљењу фотографа, публике и теоретичара, појавом и изражајно надјачава колористичка решења. То се у свету уметности догодило само са црно-белом фотографијом јер цртеж и графика немају експресивну вредност слике, снагу доживљаја који она нуди и често су само припрема за њу. Можда ту необјашњиву појавност која извире из повезаности са првобитним, магичним фотографијама, можемо проширити и на друге феномене. Поред безбројних научних, теоријских и критичарских прилога, никада се нисмо примакли дубинском, онтолошком растумачењу великих стилских формација. Никада поуздано и до краја није објашњено шта би у основи били реализам, апстракција, експресионизам, фантастика и сл. Тако су неразлучиве и тајне црно-белог папирнатог света.
Навели смо, чини нам се, главне разлоге, без намере да их исцрпемо, зашто се Милица Динић бави искључиво црно-белом фотографијом, као једна од успешних млађих уметница чија се изложба одржава у Хотелу Радиссон Олд Милл до краја месеца. Она ради са светлом, топлим, искричавим, драматичним или покретним, за које је још Рембрант знао, а које као да улази и излази из слике. Милица Динић је мајстор светлости и сенке, и то тамо где се оне најбоље виде - на црно-белим снимцима.
БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ОБЕЛЕЖИЋЕ 2026. ГОДИНУ: Ко припада БЕТА генерацији?
МНОГИ већ сликовито предвиђају да ће генерација Бета живети у окружењу налик футуристичким градовима из филмова.
13. 12. 2025. у 10:15
ДР НОВОСТИ: Зашто је трансплантација обрва толико популарна међу женском популацијом?
Са Владимиром Цветковићем разговарамо о решењу које мења живот.
12. 11. 2025. у 15:02
Воз пролази кроз зграду - станарима не смета бука, већ бучни туристи који сликају
СТАНАРИ се уопште не буне, јер је воз малтене нечујан - није гласнији од машине за веш која ради.
14. 12. 2025. у 15:49
"ОЦА ЈЕ ТО СТРАШНО ПОГОДИЛО": Зашто је Пејаковић желео да постане монах?
НИКОЛА Пејаковић Коља, уметник који је спојио музику, глуму, режију и писање сценарија, прошао је кроз многе тешке тренутке у животу.
14. 12. 2025. у 11:36
АРКАНОВЕ РЕЧИ КОЈЕ ЦЕЦА НИКАД НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ: "Млада си, схватићеш временом..."
ЦЕЦА искрено говори о саветима покојног супруга Аркана, о породици, лојалности и пријатељима који остављају траг за цео живот.
14. 12. 2025. у 09:07
ЗАШТО САЛЕ НИЈЕ ДОШАО НА ЕМИНИН КОНЦЕРТ? Певач признао: "Свиђала ми се, била је са Мустафом у браку тада..."
"ПА коме се Емина није свиђала?!"
14. 12. 2025. у 08:50
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СРБИ СУ УНИВЕРЗУМ ДОБРОТЕ" Рус објаснио зашто ИПАК напушта нашу земљу - један проблем пресудио
РУС Вадим је истакао позитивне аспекте живота у Србији, укључујући доброту људи, сигурност и доступност ресурса.
14. 12. 2025. у 17:33
Најновије из рубрике
ИВАНА МИЛЕНКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Судбина отвара врата, али избори говоре ко смо, а неки снови траже тишину да би порасли (ФОТО)
ТАЛЕНТОВАНА водитељка и уредница Ивана Миленковић, препознатљива својој професионалности и стилу, данас стоји на месту где спаја знање из архитектуре, вишегодишње телевизијско искуство и дубоко разумевање људи.
12. 12. 2025. у 12:15
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
У Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду ( Улица Војводе Путника 2), у понедељак, 15. децембра у 15 часова, биће одржана пета по реду овогодишња трибина из циклуса „Дневник о Црњанском“, на којој ће учествовати проф. др Наташа Половина са Филозофског факултета из Новог Сада и др Настасја Писарев, уредница и модераторка програма.
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
ГЛУМЦУ Александру Којићу уручена је награда „Чувари културног наслеђа“ као посвета ствараоцима који својим радом оживљавају дух предака
09. 12. 2025. у 22:10
„ПЛУЋА“ ВЕЧЕРАС НА НУШИЋЕВИМ ДАНИМА: Никшићко позориште гостује на Великој сцени у Смедереву
Синоћ је у Великој дворани Центра за културу Смедерево, у оквиру претфестивалског програма 42. Нушићевих дана, изведена монодрама „Нушић лично“ у изведби Милоша Танастковића и режији Миодрага Илића Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“.
09. 12. 2025. у 09:48
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
Коментари (0)