ВАСИЋ И ДУГ ОТАЏБИНЕ: Српска култура пола века прецртала једну од водећих књижевних личности између два рата

У ПРИПОВЕЦИ "Исповест једног сметењака" Драгише Васића читамо и ове редове: "Ти познајеш моје дане, месеце и године проведене на фронту.

Фото: Архива

Ти знаш да смо три пуне године, без прекида, гледали само у камен, у дим и у небо. У бесаним ноћима, пролазила је често наша прошлост крај нас, и ја се добро сећам да је највећи део нашег времена протекао у размишљању о њој и о ономе чиме је она била искупљена." Нимало сметењак, јасно опредељен у епохалном метежу свога карактерног поколења, Васић је свој живот, не само прошлост, личним улогом унапред искупио.

"Оно што ми зовемо прошлост и нечија личност, то смо ми", писао је умни Милан Кашанин: "Нико не може васкрснути прошлост каква је била, већ како је замишља, и ниједан писац не може створити личност која није на њега налик". Ханс-Георг Гадамер, пишући о проблему истине у духовним наукама, истиче да смо, у крајњој линији, ми сами оно што у тим наукама сазнајемо. Овај Немац, вршњак двадесетог века, наглашава "посебно изражен отаџбински интерес у писању историје". Додајемо, и историје књижевности, као кључне уметности сваке развијене културе. Тумачења догађаја, или књижевних појава, разликују се не само међу озбиљним истраживачима различитих националности него и, опет додајемо, различитих политичких позиција: "То се не дешава само из рачунице - наставља Гадамер - него и због унутрашње припадности која предодређује становиште." Бавити се Васићем и његовим нараштајем одиста представља отаџбински интерес првог реда.

Српска култура је, дугих пола века, прецртала једну од водећих књижевних личности периода између два светска рата, скрајнула храброг и часног учесника и страдалника оба та рата, закинута за то своје, унутрашње становиште. "Били смо / Негде на ничијој земљи, ни ми сами, ни неко други", према речима антологијске песме из тога раздобља неслободе, "удаљени од оног што јесмо, оног што би требало бити". И дан-данас, напор да се у нашој средини поврати и утврди српско становиште изгледа као герилска борба. Југословенски идеолошки намети и рестрикције замењени су немогућим форматима у глобалистичком знаку. У националним установама, у образовном систему и медијима, још увек прећутно делује превласт туђинских становишта, док се "слободне српске планине" одржавају у појединачним и групним покушајима сведочења истине каква се може видети са позиција српског искуства и доказа којима ту истину подупиремо.

Фигура Драгише Васића издиже се као један од симбола српског смера и удеса у двадесетом веку, као изразито оличење шумадијског човека што се усправљао и сакупљао снаге од 1804. године, од Сретења наших претходника са отпорним и жртвеним духом из 1389. године. Васићев руднички завичај сав је од места сећања на тај заветни пројект, у чијем је победном финалу историју стварао и сам Драгомир Васић. Резервни официр, сведок изблиза другова "челичне вере јаче од живота", али и побуњеник против "ужаса моралне трулежи" што је иза рата узео маха. Уводио је у књижевност запитаности које документи обично не бележе. Приповедно и публицистичко дело Драгише Васића може белодано показати не само да текст нужно егзистира у контексту, него и како текстови на садржај контекста утичу, како се фигуре на културном пољу саглашавају и споре.

Спомен на слободоумног Васића враћа се у његов ужи и шири завичај, у Србијицу, у годинама повратка слободе, макар колико била условна. И дело је враћено, најпре приређивачким радом Гојка Тешића, потом вредним књижевнонаучним и историографским радовима и монографијама - попут књига Мила Ломпара или Милоша Тимотијевића. Али и даље не можемо рећи да је превладан учинак полувековне идеолошке завере ћутања, када се навелико писало и брбљало о именима и делима недостојнијим и српске пажње и поверења. Зборник радова Живот и дело Драгише Васића, са скупа одржаног о 120-годишњици рођења, значио је пишчев духовни повратак у родну варош, умирење сени човека што се у завичају иначе смиривао, подаље од буке и каламбура престонице.

(Уводна реч са научног скупа "Драгиша Васић: век црвених магли", у Горњем Милановцу, од 3. до 4. октобра 2022, у сарадњи Института за књижевност и уметност из Београда и Музеја Рудничко-таковског краја)

БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета

Препоручујемо

Култура

0 0

КОМЕНТАР - БИТЕФ: Ко ради, тај и греши

04. 10. 2022. у 15:51

Култура

0 0

ПРВА ДОБИТНИЦА: "Бели" Славици Гароњи

04. 10. 2022. у 14:47

Познати

0 0

ИБРИНА ХЕЛЕНА Лепа плавуша деценију старија од њега - није типична жена фудбалера: "Видела сам златан сат и велики нос" (ФОТО)

03. 10. 2022. у 12:44

Познати

0 0

МОРАЛА ДА ПОБЕГНЕ: Зашто је Дубравка напустила Срећне људе

03. 10. 2022. у 19:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације