ВАСИЋ И ДУГ ОТАЏБИНЕ: Српска култура пола века прецртала једну од водећих књижевних личности између два рата

Драган Хамовић

04. 10. 2022. у 16:02

У ПРИПОВЕЦИ "Исповест једног сметењака" Драгише Васића читамо и ове редове: "Ти познајеш моје дане, месеце и године проведене на фронту.

ВАСИЋ И ДУГ ОТАЏБИНЕ: Српска култура пола века прецртала једну од водећих књижевних личности између два рата

Фото: Архива

Ти знаш да смо три пуне године, без прекида, гледали само у камен, у дим и у небо. У бесаним ноћима, пролазила је често наша прошлост крај нас, и ја се добро сећам да је највећи део нашег времена протекао у размишљању о њој и о ономе чиме је она била искупљена." Нимало сметењак, јасно опредељен у епохалном метежу свога карактерног поколења, Васић је свој живот, не само прошлост, личним улогом унапред искупио.

"Оно што ми зовемо прошлост и нечија личност, то смо ми", писао је умни Милан Кашанин: "Нико не може васкрснути прошлост каква је била, већ како је замишља, и ниједан писац не може створити личност која није на њега налик". Ханс-Георг Гадамер, пишући о проблему истине у духовним наукама, истиче да смо, у крајњој линији, ми сами оно што у тим наукама сазнајемо. Овај Немац, вршњак двадесетог века, наглашава "посебно изражен отаџбински интерес у писању историје". Додајемо, и историје књижевности, као кључне уметности сваке развијене културе. Тумачења догађаја, или књижевних појава, разликују се не само међу озбиљним истраживачима различитих националности него и, опет додајемо, различитих политичких позиција: "То се не дешава само из рачунице - наставља Гадамер - него и због унутрашње припадности која предодређује становиште." Бавити се Васићем и његовим нараштајем одиста представља отаџбински интерес првог реда.

Српска култура је, дугих пола века, прецртала једну од водећих књижевних личности периода између два светска рата, скрајнула храброг и часног учесника и страдалника оба та рата, закинута за то своје, унутрашње становиште. "Били смо / Негде на ничијој земљи, ни ми сами, ни неко други", према речима антологијске песме из тога раздобља неслободе, "удаљени од оног што јесмо, оног што би требало бити". И дан-данас, напор да се у нашој средини поврати и утврди српско становиште изгледа као герилска борба. Југословенски идеолошки намети и рестрикције замењени су немогућим форматима у глобалистичком знаку. У националним установама, у образовном систему и медијима, још увек прећутно делује превласт туђинских становишта, док се "слободне српске планине" одржавају у појединачним и групним покушајима сведочења истине каква се може видети са позиција српског искуства и доказа којима ту истину подупиремо.

Фигура Драгише Васића издиже се као један од симбола српског смера и удеса у двадесетом веку, као изразито оличење шумадијског човека што се усправљао и сакупљао снаге од 1804. године, од Сретења наших претходника са отпорним и жртвеним духом из 1389. године. Васићев руднички завичај сав је од места сећања на тај заветни пројект, у чијем је победном финалу историју стварао и сам Драгомир Васић. Резервни официр, сведок изблиза другова "челичне вере јаче од живота", али и побуњеник против "ужаса моралне трулежи" што је иза рата узео маха. Уводио је у књижевност запитаности које документи обично не бележе. Приповедно и публицистичко дело Драгише Васића може белодано показати не само да текст нужно егзистира у контексту, него и како текстови на садржај контекста утичу, како се фигуре на културном пољу саглашавају и споре.

Спомен на слободоумног Васића враћа се у његов ужи и шири завичај, у Србијицу, у годинама повратка слободе, макар колико била условна. И дело је враћено, најпре приређивачким радом Гојка Тешића, потом вредним књижевнонаучним и историографским радовима и монографијама - попут књига Мила Ломпара или Милоша Тимотијевића. Али и даље не можемо рећи да је превладан учинак полувековне идеолошке завере ћутања, када се навелико писало и брбљало о именима и делима недостојнијим и српске пажње и поверења. Зборник радова Живот и дело Драгише Васића, са скупа одржаног о 120-годишњици рођења, значио је пишчев духовни повратак у родну варош, умирење сени човека што се у завичају иначе смиривао, подаље од буке и каламбура престонице.

У завичају Драгише Васића изнова смо окупљени, историчари и тумачи књижевности и језика, да приложимо знањима и разматрањима поводом изузетног аутора и актера далекосежне епохе наше модерне повести. И да тиме допринесемо нашем укупном саморазумевању. И да се, са своје стране, ма колико, додатно искупимо за тај полувек без Васића међу својима, када су нас силили да будемо "ни ми сами, ни неко други", када се отаџбина, да парафразирамо једно место из приповетке "Реконвалесценти", умела понети неправично према најбољим синовима.

(Уводна реч са научног скупа "Драгиша Васић: век црвених магли", у Горњем Милановцу, од 3. до 4. октобра 2022, у сарадњи Института за књижевност и уметност из Београда и Музеја Рудничко-таковског краја)

БОНУС ВИДЕО: СРПСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЕТНОСТИ: Кућа знања и чувар српске културе и идентитета

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

ОТАЦ СИНУ „КУПИО“ МЛАДУ, ПА ЈЕ ЗАЈЕДНО СИЛОВАЛИ: Нови детаљи ужаса у Маргити, код Вршца

ОТАЦ СИНУ „КУПИО“ МЛАДУ, ПА ЈЕ ЗАЈЕДНО СИЛОВАЛИ: Нови детаљи ужаса у Маргити, код Вршца

ОСАМНАЕСТОГОДИШЊА девојка М. Д. из села Маргита, код Вршца, коју су 2. и 3. фебруара силовали М. Ј. (42) и његов син Н. Ј. (22) из истом места, наводно је била актер уговореног брака.

07. 02. 2023. у 22:02

Коментари (0)

МОРАТЕ ЗНАТИ: Шта треба да радите у случају јаког земљотреса