БЕЗ ЕКМЕЧИЋА НЕ БИ БИЛО НИ ИСТИНЕ О НАШЕМ НАРОДУ: Промоција капиталног издавачког подухвата, сабраних дела нашег академика у Београду

У СВЕЧАНОЈ сали Дома Војске Србије у Београду у уторак у подне биће представљен капиталан издавачки пројекат "Православне речи": Сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 књига.

Фото Ж. Кнежевић

Професор Екмечић је био неуморни научник, посвећен судбини свог народа. Бавећи се општом и националном историјом 19. и 20. века, осветлио је, објаснио и необориво доказао историјске корене наше националне судбине.

О његовом делу и раду на промоцији ће говорити академик Василије Крестић, који је написао предговор за Сабрана дела, академик Славенко Терзић, Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник "Вечерњих новости" и свих издања наше куће, и издавач Зоран Гутовић, директор "Православне речи".

- Екмечић је умео да ишчита одређене доказе и да их оригинално тумачи - написао је у предговору Крестић.

- Никада у својим тумачењима није залутао у обиљу фактографије, није губио из вида главну истраживачку идеју, златну нит истине за којом је трагао. Није избегавао да из прошлости сагледава садашњост, а из садашњости наслућује будућност. Једна од кључних тема његовог научног интересовања било је Источно питање, одлуке Берлинског конгреса и политика великих сила према Балкану, као и оснивање националних држава на Балкану. Екмечић је током читаве своје каријере покушавао да размрси тај тешко размрсиви сплет околности које су чиниле Источно питање.

Екмечић био неуморни научник, Фото Ж. Кнежевић

У жижи Екмечићевих истраживања били су југословенска идеја и стварање Југославије 1918. године, а посебну пажњу посветио је изучавању основа ауторитарних режима у Европи између два светска рата. Писао је о Првом српском устанку, односима Аустрије и Аустроугарске према Србији, односима Русије и Србије, Срба и САД, Првом светском рату, положају Срба у Југославији од 1918. до 1992. године. Теме Екмечићевих истраживања биле су и улога римокатоличке политичке идеологије и Ватикана према Србији, клерикализам као нови поредак, однос фашизма према религији, улога ислама у социјалном и политичком развоју Европе.

- Екмечић је био неуморни научник, посвећен судбини свог народа, а одговори о нашој прошлости налазе се у његовим сабраним делима - указује Гутовић. - Како је Кустурица добро приметио, "да није Милорада Екмечића, остале би магле у историји".

Екмечић је рођен 1928. у Пребиловцима у општини Чапљина. Основну школу завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару. Завршио је општу историју на Свеучилишту у Загребу, где је одбранио докторску дисертацију "Устанак у Босни 1875-1878". После специјализације у Принстону (САД), предавао је на Филозофском факултету у Сарајеву, затим на Филозофском факултету у Београду до пензионисања. Члан Академије наука и уметности БиХ, члан Српске академије наука и уметности, дописни члан Црногорске академије наука и уметности, члан Сената Републике Српске, а Удружење историчара РС своју најпрестижнију награду за историјску науку назвало је његовим именом.

"Печат" у издању "Новости", Фото Новости

Екмечић је био најприслушкиванији српски интелектуалац у Сарајеву. У ратном ковитлацу који је захватио БиХ, академик и његова породица били су малтретирани, терорисани, хапшени. Острашћене вође "Зелених беретки" држале су га затвореног 47 дана, три пута су га хапсили и мучили и брутално претукли, оптужујући га да је "главни четник" који "коље децу" и главни идеолог "шешељеваца". На професорово непристајање на сарадњу, Исмет Бајрамовић Ћело крвнички га је претукао. После живота и професорске каријере у Сарајеву, спасавајући свој и живот своје породице, последње године научног и професорског рада провео је у Београду. У тумачењу актуелних збивања која су се тицала наше земље, али и ширих европских и светских догађаја, он није правио компромисе са политиком. Износио је своје оцене без задршке, без улепшавања и дотеривања, чак и онда када то није било политички опортуно да се чини.

- Нисам песимиста за будућност мог народа, него уопште. Борба за нови концепт великих сила увек меље наше кости - готово пророчки размишљао је Екмечић. - Варљив је појам "суперсиле", који је настао у фази кад су биле само две, а сада се предвиђа да ће у тај концепт ући Кина, Индија, Латинска Америка, Европска унија и једна исламска држава, која ће окупити милијарду муслимана у свету.

Фото Д. Миловановић

ОДЛИКОВАЊА И НАГРАДЕ

ШИРОКОГ образовања, пространих знања, изузетно начитан, зналац више језика, Екмечић је био уважаван у многим иностраним круговима. Захваљујући томе био је члан Комисије за социјалне покрете Светског конгреса историчара и у више наврата наступао је на њеним конференцијама. Био је и члан Славистичке комисије. Активно је учествовао на четири светска конгреса историчара и на више међународних научних скупова у земљи и иностранству. У два наврата био је гостујући професор на универзитетима у САД. За своје радове добио је више награда и признања, а одликован је Орденом части са златним зрацима Републике Српске и Орденом Светог Саве првог степена.

ЦЕЛОКУПНА ЗАОСТАВШТИНА

САБРАНА дела садрже сву писану заоставштину академика Екмечића, која је стала у 15 књига, на 11.000 страница, а тешка је 18 килограма. У комплету су раније објављиване књиге, као и Екмечићеви необјављени научни списи: "Ратни циљеви Србије", "Устанак у Босни 1875-1878", "Стварање Југославије 1790-1918" (два тома), "Дуго кретање између клања и орања", "Радови из историје БиХ 19. века", "Огледи из историје", "Срби на историјском раскршћу", "Револуција 1848. и Балкан", "Дијалог прошлости и садашњости", "Разнолики историјски списи" (5 књига).

Препоручујемо

Култура

0 0

РАЗГРТАЊЕ МАГЛЕ У ИСТОРИЈИ: "Православна реч" објавила сабрана дела академика Милорада Екмечића у 15 томова

23. 08. 2022. у 14:30

Култура

0 2

ЛЕГАТ ЗА БУДУЋНОСТ: Објављена сабрана дела Екмечића и изабрана Крестићева дела

10. 08. 2022. у 06:00

Србија

0 3

Мировић: Покрајинска влада финансира три издавачка подухвата – сабрана дела Екмечића, Крестића и Медаковића

08. 08. 2022. у 10:10

Политика

3 45

АМЕРИЧКИ ПОДАЦИ: Језива бројка - колико је Срба убијено од априла 1941. до августа 1942. године

20. 07. 2022. у 19:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације