ПОГЛЕД ИСКОСА: Археофутуризам Горана Митровића
Историју српске фигурације одређују два кључна ликовна кретања. Формирана је још у XIX веку у духу две велике стилске формације - реализма и фантастике.
Сликар Горан Митровић (Сремска Митровица, 1968) у том смислу један је од најособенијих и најоригиналнијих на српској ликовној сцени. У току је његова изложба у београдској Галерији Дар Мар. Започео је као сликар кога не занимају цртеж и графика и од првих изложби трајао је као реалиста, представник ретке врсте завичајног реализма, јединог српског доприноса историји светског реализма. Његови најреалнији призори, међутим, увек су натопљени ирационалном атмосфером магијски схваћеног предметног света, а потом и различитим представама страшил и открића народне мистике. Венчања страшила, рат страшила, водио је и ка рату машина, оживљеном царству отпада и ђубришта али не у оном урбаном, Шејкином духу, већ схваћеном у етно-оквирима. Тако се овај мајстор окренуо ка зачудним световима, воздижући свој дух у далеке пределе маште, према фантастици која ништа не дугује Медиали, Земунској групи или било чему виђеном у ова два века. Митровић је самосвојан а те естетске промене омогућује му једино његов велики ликовни дар, у позадини свих тих сећања на царства живота и смрти.
После 2000. године његова палета и иконографија се мењају од изразито тамне, која је обележила хтонске светове чудовишног и земаљског у соларну и небеску. Сликар је ко зна каквим духовним обратом открио ведре призоре летећих тела и ваздушних појава. Реч је о пловилима која су населила подсвесни свет човека пре него што се винуо у небо и космос. То је колористички светла и духовно радосна фантастика неког ко је скоро подвижнички успео да се ослободи тмине мрачних призора, ма колико они били ликовно вешто и надмоћно приказани и закорачи у свет духовне слободе.
Пред посматрачем је, дакле, нова врсте сновиђења, уранска а не хтонска, излазак из ноћи у дан, из мрака на светлост. Још је Зигмунд Фројд запазио да су снови блиски митовима, а Михајло Ђоковић Тикало и не знајући за Фројдову тезу каже: "Снови су нека врста камуфлиране митологије." Код Митровића је увек у првом плану антропологија; мада физички одсутан, никада директно представљен, већ искључиво посредно, преко својих предмета и творевина, човек је мера у позадини овог магијског света подземног и небеског. Антрополошки схваћена фантастика подразумева слојевитост, понор се отвара на доле и на горе, ка окултном и према божанском. Резултат је у основи хуманизована визија, на другом естетском крају од дехуманизоване геометријске апстракције, безбројних насртаја на тело и душу човека у разним видовима не само авангарде неоконцептуализма, роботске праксе и "смрти уметности". Митровић би да спасе и узнесе можда пре вилински свет него људски, древне балканске митове крви и тла, бића и атмосфере које уништава техничка цивилизација.
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Коментари (0)