ПОГЛЕД ИСКОСА: Археофутуризам Горана Митровића
Историју српске фигурације одређују два кључна ликовна кретања. Формирана је још у XIX веку у духу две велике стилске формације - реализма и фантастике.
Горан Марковић
Сликар Горан Митровић (Сремска Митровица, 1968) у том смислу један је од најособенијих и најоригиналнијих на српској ликовној сцени. У току је његова изложба у београдској Галерији Дар Мар. Започео је као сликар кога не занимају цртеж и графика и од првих изложби трајао је као реалиста, представник ретке врсте завичајног реализма, јединог српског доприноса историји светског реализма. Његови најреалнији призори, међутим, увек су натопљени ирационалном атмосфером магијски схваћеног предметног света, а потом и различитим представама страшил и открића народне мистике. Венчања страшила, рат страшила, водио је и ка рату машина, оживљеном царству отпада и ђубришта али не у оном урбаном, Шејкином духу, већ схваћеном у етно-оквирима. Тако се овај мајстор окренуо ка зачудним световима, воздижући свој дух у далеке пределе маште, према фантастици која ништа не дугује Медиали, Земунској групи или било чему виђеном у ова два века. Митровић је самосвојан а те естетске промене омогућује му једино његов велики ликовни дар, у позадини свих тих сећања на царства живота и смрти.
После 2000. године његова палета и иконографија се мењају од изразито тамне, која је обележила хтонске светове чудовишног и земаљског у соларну и небеску. Сликар је ко зна каквим духовним обратом открио ведре призоре летећих тела и ваздушних појава. Реч је о пловилима која су населила подсвесни свет човека пре него што се винуо у небо и космос. То је колористички светла и духовно радосна фантастика неког ко је скоро подвижнички успео да се ослободи тмине мрачних призора, ма колико они били ликовно вешто и надмоћно приказани и закорачи у свет духовне слободе.
Пред посматрачем је, дакле, нова врсте сновиђења, уранска а не хтонска, излазак из ноћи у дан, из мрака на светлост. Још је Зигмунд Фројд запазио да су снови блиски митовима, а Михајло Ђоковић Тикало и не знајући за Фројдову тезу каже: "Снови су нека врста камуфлиране митологије." Код Митровића је увек у првом плану антропологија; мада физички одсутан, никада директно представљен, већ искључиво посредно, преко својих предмета и творевина, човек је мера у позадини овог магијског света подземног и небеског. Антрополошки схваћена фантастика подразумева слојевитост, понор се отвара на доле и на горе, ка окултном и према божанском. Резултат је у основи хуманизована визија, на другом естетском крају од дехуманизоване геометријске апстракције, безбројних насртаја на тело и душу човека у разним видовима не само авангарде неоконцептуализма, роботске праксе и "смрти уметности". Митровић би да спасе и узнесе можда пре вилински свет него људски, древне балканске митове крви и тла, бића и атмосфере које уништава техничка цивилизација.
Препоручујемо
ЦЕО РЕГИОН НА ЈЕДНОМ МЕСТУ: „Ковински позоришни сусрети“ од 23. до 28. марта
13. 03. 2026. у 16:30
„ГОСПОДАР ОЛУЈЕ“ У ЛОС АНЂЕЛЕСУ: Холивудско-српски играни филм премијерно приказан у САД
13. 03. 2026. у 14:43
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (0)