Осамдесет лета "Мајке Стојанке"
Чује се нека "ука", "једна ука велика.../ с далеке стране откуд сунце излази", као одјек корака силне војске осветника.
Фото Џ. Нестерук, захваљујући љубазности уметнице и галерије "Пејс"
Та "ука" учи и данас као што је учала јуче, и пре осам десетлећа у ушима песника Скендера Куленовића, да би се једног августовског дана на козарском вису Палежу слила у јаук из недара његове трагичне хероине Стојанке мајке Кнежопољке. То учање у грудима, главама и сновима срдитих, намрђених, млађаних Стојанкиних синова симболичан је одзив "прамајке" Русије, који Срби вековима ослушкују. Синови "помајке" Козаре су знали да "московски Јерусолем" није само митски источник наше вере, наде и снаге него и велики заштитник у најтежим историјским искушењима. Кад је било бити или не бити. Како некад, тако и данас, у Београду и у Приједору.
Знао је то и Куленовић кад, "преузимајући велику песничку обавезу и још већу националну одговорност" (Раичковић), одсјајем са тог московског огњишта покушава да осветли тамни призор крајишког стратишта, да размакне "росу очињу" и размагли видике страдалника. Његова поема, као нека врста "примењене" песме, прилагођена је захтевима једног друштвено-историјског тренутка и једне идеолошке доктрине, али то прилагођавање не застире дубока лична и колективна осећања изражена лирским пером и високо стилизованим песничким језиком. Не знам ниједну сродну патриотску песму у којој је успешније сљубљена порука и естетика. Стварност и њена уметничка слика.
Вешто преплитање епског и лирског казивања, напосе у ратним песмама, омогућило је песнику да се наслони на нашу усмену књижевну баштину, на митско и фолклорно наслеђе, на крајишки етос, што је подоста допринело да његови стихови непосредније и дубље додирну душу српског народа у ратном вртлогу. У судбинском препознавању песме и њених прималаца, књижевних јунака и стварних протагониста велике историјске драме, затајена је и чар "Стојанке мајке Кнежопољке".
Њена композиција, као што је већ примећено, наликује симфонији у којој се сливају и преливају звучни таласи, од тмурног и тромог звука тужбалице, преко химничких екскламиција, до понорног крика клетве која тражи освету. Стихови, строфе, риме, рефрени, ослобођени су уобичајених формалних стега и утегнути у посебан поетски и ритмички склад усклађен са осећањима и "пулсом" народа.
У овом пригодном запису осврнуо сам се углавном на "Стојанку мајку Кнежопољку", превасходно зато што је она, на неки начин, мимо било какве критичке процене, осенчила цело Куленовићеново дело. И у мојој глави се њено име настанило пре имена песникова.
Наш је дуг да памтимо ове епске јунаке и њихове историјске имењаке и прототипове, као и оне, неосвећене а свете, мученике уморене у логорима и јамама, на стрелиштима и стратиштима, о којима сведочи наша повест и поезија. И да молимо Господа да песници, наши и туђи, овакве песме више не певају.
(Беседа приликом уручења награде "Скендер Куленовић", у Приједору 17. 9. 2022)
Препоручујемо
ЏЕЈН ОСТИН КАО „ВЕЛИКА СЕСТРА” МИР-ЈАМ: Како је једна Енглескиња освојила српска срца
19. 02. 2026. у 16:49
КАТАСТРОФА У ВАШИНГТОНУ: Трамп одобрио ванредно стање
АМЕРИЧКИ председник Доналд Трамп одобрио је декларацију ванредног стања за Вашингтон како би савезне власти помогле при санацији канализационе катастрофе која је почела прошлог месеца.
22. 02. 2026. у 13:41
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом
БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.
16. 02. 2026. у 15:09
ПОРЕКЛО ВАСИЛИЈА КОСТОВА: Рођен у Београду, али његови родитељи НИСУ одатле - славе Светог Луку
ВАСИЛИЈЕ Костов одавно више није само млада нада Црвене звезде. Никако! Он је један од мотора и покретача црвено-беле чете, а то показују и голови које даје на великим мечевима.
22. 02. 2026. у 18:50
Коментари (0)