ИНТЕРВЈУ Јелена Ђукић: Ништа није тешко када волите

Ј. БАЊАНИН

26. 09. 2022. у 17:00

ШАРМАНТНА глумица Јелена Ђукић дебитовала је 2008. у филму "Маша" редитеља Синише Ковачевића, док је публика крај малих екрана имала прилику да је упозна тек две године касније у серији "Село гори, а баба се чешља".

ИНТЕРВЈУ Јелена Ђукић: Ништа није тешко када волите

Фото Прва

После различитих улога у серијалима "Само вечерас" и "Надреална телевизија", одиграла је Невену у "Петом лептиру" и Гордану у "Патуљцима са насловних страна", а њена глумачка каријера кренула је узлазном путањом. Стала је раме уз раме са покојним Небојшем Глоговцем у серији "Немањићи - рађање краљевине" и оживела лик Вуканове жене. Уследиле су улоге у бројним ТВ остварењима, као што су "Ургентни центар", "Истине и лажи", "Синђелићи", "Бисер Бојане"... У филму и серији "Викенд са ћалетом" тумачила је један од главних ликова, Мелани, другу жену Кашике (Ненад Јездић), а остаће упамћена и рола кућне помоћнице Вишње у теленовели "Игра судбине". Ова лепа плавуша, рођена у Кули, у интервјуу за "ТВ новости" прича о серији "Од јутра до сутра" и тежини ципела самохране мајке и шминкерке у које је ушла, открива како одгаја кћерку коју има из брака са чувеним редитељем Милорадом Милинковићем, од кога је "крала" кулинарске вештине и шта је покреће у животу.

У новој серији "Од јутра до сутра" гледамо вас као Данијелу, шминкерку на телевизији и најбољу другарицу главне јунакиње Срне Тодоровић. Како бисте ви описали Дацу?

- Нова серија и у њој нова улога другачија од осталих до сада што сам играла. Данијела је непосредна, директна у комуникацији, професионалац у свом послу, добра мајка са пуно изазова, лојална пријатељица, понекад тврдоглава, некад уради и на своју штету. Ненаметљива, а увек присутна. Колоритан лик, чврстог карактера.

После несрећне Вишњине судбине, колико вам ова улога прија? Да ли је Дацин живот иоле мирнији?

- Много је добро играти неког као што је Данијела. Она је екстровертна, спремна за животне изазове. Њена тајна ће бити откривена. Пратићемо њен љубавни живот, њен живот између посла и самохране мајке увек спремне да буде ту за најбољу пријатељицу Срну.

Они који раде на телевизији знају да је, поред кафе-куварице, шминкерка најважнији део јутарњег програма. Колика је заправо њена моћ, иако је гледаоци не виде?

- За добар јутарњи програм, а посебно онај програм који иде уживо, задужено је доста људи који су иза камере. Између осталог ту су и шминкерке. Оне су задужене за добро расположење. Од јутарње изгужване фаце праве магију, свеже лице, а врло често су добри слушаоци. Па можеш увек да им кажеш шта те тишти. А без прве јутарње кафе не може да се мисли, а за то су задужене кафе-куварице, руке им се позлатиле.

Већ од првих епизода је јасно да Даца и Срна имају посебан однос, пун поверења. Колико је тешко бити чувар туђих тајни?

- Срна је особа коју Данијела јако воли, готово као млађу сестру. И Данијели је тешко кад Срна пати, наравно, али увек има снаге да буде њен ослонац. Ништа не може да буде тешко кад волите.

Иако смо се толико пута уверили да мајстори шминкања чине чуда, шта боје на лицу не могу да прикрију или додају, ма колико се трудили.

- Мисли. Оно што носимо у души обично се очитава на нашем лицу. То шминка не може да сакрије.

Поред велике посвећености послу, ваша јунакиња Даца са много пажње самостално одгаја сина Луку. Да ли је, будући да сте и сами мајка, било једноставније или теже да уђете у кожу самохране мајке?

- Данијела је самохрана мајка, што је много тежа ситуација за једну жену. Ништа у друштву и систему није прилагођено самохраним мајкама. Њихова улога у друштву је велика, а мало се води рачуна о њиховим потребама. Тешко је имати дете и бити посвећен послу ради егзистенције. Те ципеле Данијелине ни мало нису лаке. Она има маму која јој помаже. И она јој је једина помоћ. Врло често ни то није довољно.

У емисији "На вечери код" могли смо да чујемо да и те како умете да будете строга мама. Од чега никад не одступате у васпитању? Шта је то што својој ћерки желите да пренесете или поручите?

- Да сам строга мама, једино сам ја потврдила, моје дете је тврдило другачије (смех). Не одступам од лепог васпитања. На свом личном примеру јој показујем како се гаји пријатељство, какве међуљудске односе правим. То деца једино и усвоје, колико их год ми учили.

У поменутој емисији показали сте се као врло вешта домаћица која одлично барата традиционалним специјалитетима војвођанске кухиње. Од кога сте "крали" знање?

- Нисам ја толико вешта колико је вешта била моја мама, моја бака. У мојој породици се стално нешто кувало, месило, чистило, радило. Толико да сам гледајући са стране чак мислила да су моје припаднице женског рода жртве свега тога. И дома, и деце. Никада нисам стекла утисак да су имале времена да уживају. Помало сам бежала од свега тога. Па се нисам одмах заинтересовала за кухињу, међутим само по себи је то дошло, природно сам почела да спремам за Дивну. А онда су дошле обавезе. Сада сам ређе у кухињи, мада волим када имам времена да замиришем кућу кувањем.

Како су ваши родитељи реаговали на идеју да се бавите глумом?

- Нису били одушевљени, али су ме подржали. Мислим да нису имали неког избора. Била сам одлучна и упорна. Видели су да то желим. Жао им је било што сам напустила српски језик. Али кад су кренуле и прве улоге видели су да нисам погрешила.

А шта бисте ви рекли када би исту жељу изнела ваша ћерка?

- Подржала бих је наравно. И гледала бих да сам јој ту за шта год да јој требам. Преписала бих од мојих родитеља, јер то што нису наметали своје мишљење је најбоља ствар коју су моји родитељи чинили.

По чему памтите студије у Новом Саду, у класи професора Михаила Јанкетића? Колико се ваш глумачки пут разликује од оног о ком сте, као студенткиња, маштали?

- Памтим по заигравању. По слободи да будемо оно што јесмо. Били смо као породица. Било је безбрижно. Сви смо мислили да баш нас чекају сви кад завршимо академију. Али стварност је другачија. Није лака борба остати доследан својим принципима и пронаћи своје место и самим тим задржати своју аутентичност. Глумачки израз се учи кроз време. Свој израз проналазим са сваком новом улогом. Зато је овај позив леп, јер може да буде племенит ако га схватиш као вечито учење. Све то смо усвојили од нашег професора Михаила Јанкетића и свако од нас са класе то репродукује на свој начин.

Коју жељу, пословну или приватну, још нисте остварили? Или боље речено, која је ваша следећа авантура?

- Има увек неостварених циљева, они су ми покретачи у животу. Волим да задајем себи задатке, да правим изазове. Са мојим сазревањем долазе и улоге. Настојим да се осећам угодно у својој кожи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

МУЖ МИЛИЦЕ НЕДИЋ ЈЕ ПОЗНАТИ НОВИНАР: Волим да чујем његове похвале о послу, а још драже су ми критике (ФОТО)