ЕКСКЛУЗИВНО! Редитељка Кејти Мичел: Будите нежни према себи

ЈЕДНА од звезда овогодишњег, 53. Битефа, без дилеме је Кејти Мичел, чија представа "Није крај света" (Шаубине, Немачка) 23. септембра на Великој сцени Народног позоришта подиже фестивалску завесу.

Фото ЕПА

Иза ње је каријера дуга три деценије (више од седамдесет позоришних представа и тридесетак опера у Великој Британији), родоначелник је форме "живи филм" (комбинације класичног театра и живих видео-снимака. Професор режије на Лондонском универзитету и америчком Кембриџу, пре три године поставила је са Кејт Бланчет представу "Кад смо једно друго довољно мучили". Важи за контроверзну редитељку: док је једни виде као "вандала који сецка на комадиће класичне текстове и изврће у сопствене двосмислене сврхе", други је сматрају најзначајнијим британским позоришним редитељем савременог доба.

Њену представу "Није крај света" најављују организатори као еколошки "освећено" остварење, којим се редитељка доследно бори за своја уверења: реквизита и костими су већ коришћени, сценографија урађена од рециклираног материјала, а струју производе сами извођачи: окрећући педале бицикала. У разговору, за "Новости", управо говори о свом погледу на свет, па и на будућност.

Ваша представа ипак има оптимистичан наслов "Није крај света". Значи ли то да још има наде, да нисмо сасвим дотакли дно?

- Још има наде. Ако одмах кренемо у делање, успећемо да
ублажимо неке од најстрашнијих последица климатских промена, али морамо то учинити сместа и без одлагања.

Осмислили сте оперу за децу до 11 година. Како је дигитализована генерација доживела овај, за многе данашње гледаоце "анахрони" жанр?

- Хтела сам да пронађем начин да уведем младе људе у свет стварања музике, свирања инструмената и певања. Много културног снобизма прати оперу, и хтела сам да видим да ли могу деци да прикажем неке њене забавне делове пре него што их друштво "научи" да одбију овај облик уметности. У праву сте, опера јесте анахрона уметничка форма и хитно јој треба једно уметничко и - што је још важније - политичко подмлађивање. Има нечег у певању прича и свирању, што представља ресурс за младе и могуће средство за самоизражавање. Нисам критички настројена према било каквој реакцији дигиталне генерације на моје радове - ако и јесам критична, то је увек према себи и свом раду. Свакодневно искуство младих са дигиталним садржајем је, напросто, њихова реалност. Не судим им што живе у њој, само се питам како могу да направим нешто за њих што ће им држати пажњу.

Која је прва лекција вашег уџбеника за младе редитеље?

- Управо вршим преправке на свом уџбенику и дубље размишљам о томе где је данас млада генерација, након пандемије, покрета "Црни животи су важни", рата у Украјини и у лаганом, али ужасном, напретку климатског уништења које вреба испод свега горе наведеног. Мој савет би данас гласио: будите нежни према себи.

Међу великом позоришном петорком 20. века је и Станиславски. Шта мислите о чињеници да су на неким светским сценама, због политике, бојкотоване руска уметност и уметници?
- То је веома сложено и деликатно питање. Нараво, разумем зашто су неке организације одлучиле да бојкотују руску уметност и уметнике, јер су веома узнемирене због овог рата.

И, наравно, схватам колико је то тешко пало бојкотованим руским уметницима који су у већини случајева и сами против рата и којима је изнад свега потребна наша подршка. Осећам се неподношљиво тужно због целе ситуације.

Познати сте по смелим адаптацијама класика. Можете ли нам открити која је ваша најрадикалнија режија и шта сте својим читањем желели да поручите савременој публици?
- Боже, то је изјава једног британског критичара од пре више од десет година! Чудо како ме и даље "прогони". Човек који ју је написао је женомрзац и интелектуално сиромашна особа. У већини својих радова нисам уопште радикална. Или можда јесам, према британским стандардима, али свакако не према мојим европским стандардима. Мислим да управо сада радим на својој најрадикалнијој режији. Режирам Чеховљев "Вишњик" из угла дрвећа, што значи сасецање већине текста и стављање у први план стабала вишања и света који није људски, а који буја око њих. Хтела сам да видим да ли је могуће ставити на сцену свет који није само људски и прилагодити антропоцентричне моделе западњачког позоришног представљања.

Препоручујемо

Култура

0 3

ПЛЕС ПОЧИЊЕ "ОКРЕТАЊЕМ КОСТИЈУ" : Београдски фестивал игре од 13. марта до 8. априла окупља врхунске уметнике и трупе

27. 02. 2026. у 18:11

Култура

0 0

РАСКОШНА И ХИПНОТИЧКА ИГРА: Огњену Вучинићу уручено признање "Смиљана Мандукић"

27. 02. 2026. у 17:56

Култура

0 0

ШКОЛА ЦРТАЊА И СЛИКАЊА: Креативни програм у Етнографском музеју

27. 02. 2026. у 17:50

Култура

0 0

ПРОДУЖЕН ЛЕТ ВИЛИНИХ КОЊИЦА: Изложба у Галерији науке и технике САНУ трајаће до 7. марта

27. 02. 2026. у 17:44

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације