ИЗАБРАНА ДЕЛА БРАНЕ ЦВЕТКОВИЋА: "Ове зиме са том ценом фином, грејаћемо собе месечином"

АКО је неко од српских стваралаца кога су красили разни дарови и чудесна енергија остао скрајнут и заборављен, и то деценијама, онда је то извесно Бранислав Брана Цветковић (1875-1942).

Позориште Бране Цветковића/ Фото Музеј позоришне уметности

Од савременика, по популарности његових хумористичко-сатиричних дела, код читалачке и позоришне публике, једино је био раван његов кум Бранислав Нушић. Из огромног опуса писца, чије је разиграно дело, једне засмејавало, а друге моћне исмејавало, сада се први пут појављују изабрана дела у осам томова у издању Института за књижевност и уметност.

Приређивач и уредник Александар Пејчић начинио је подвиг вредан сваке хвале; успео је да истражи и обнародује све што се могло наћи о аутору, чији су радови остали расути по многобројним часописима и листовима, објављивани под псеудонимом или остали у рукопису. А уз радове за децу, Цветковић је написао више хиљада текстова, комедија, драма, песама, приповедака, фељтона, анегдота, епиграма (више од 4.000), загонетки, афоризама, карикатура... Када се све сабере, библиографија броји око 14.000 јединица, и ако би се приређивала сабрана дела, било би то више од 40 томова.

Брана Цветковић

У првој књизи која се појавила недавно, а ускоро ће још три, објављено је 377 песама, од 2.000 написаних и 150 тзв. рапорта. Брана је неговао љубавну, рефлексивну и родољубиву лирику, али је највећи део свог талента посветио хумористичко-сатиричној поезији. Опевао је живот у Београду, Нишу, Пожаревцу, Лесковцу, исмејавајући градске власти због чистоће, прекопавања улица без плана, рушења кафана, указивао на насилну модернизацију, стид од националне припадности, помаму за спиритизмом.

Изузетан је његов допринос политичкој поезији у чему је био, истиче приређивач, доследни наследник Змаја. Тематски избор је био изузетно широк: од критике представника до самог врха власти (краљ), менталитетских одлика, друштвено-политичких странпутица српског народа, у виду неслоге и странчарења, критике покондирености и стида од свог културног наслеђа. Нарочито је то долазило до изражаја у његовим рапортима, којима је у новинама или у позоришној сцени, засмејавао обичан свет до суза, а моћнике доводио до беса, и изазивао завист код много мање даровитих писаца, који су га понекад називали "лакрдијашем".

Александар Пејчић

- Рапорти су били стихована сатирична хроника београдског и српског живота, културних, друштвених, и нарочито политичких прилика у Србији и Европи. Преовладавале су теме честих криза владе, учесталих избора, сукоба политичара, њихова превртљивост и лажљивост, цензура штампе, многобројна задуживања државе и београдске општине. У рапортима је писац поетски извештавао и о новим вестима које су се тицале обичног човека, о све већим ценама масти, меса и дрва, закључујући: "Ове зиме са том ценом фином/ грејаћемо собе месечином".

Велику популарност имале су његове пародије, посебно песама, тада веома цењеног Милорада Петровића Сељанчице, од којих су неке и данас познате ("Јесен стиже, дуњо моја", "Играле се делије"). У кафанским дружењима, овај песник је често знао да се размеће својом популарношћу, па је пала несвакидашња опклада; Брана је обећао да ће готово свакодневно пародирати по једну песму из збирке "Сељанчице", а написао је чак и више. Сведок опкладе био је Радоје Домановић, а Брани је пошло за пером да напише више од 300 пародија.

ДОКУМЕНТ Бранин "Орфеум"

Свестрану уметничку природу Цветковић је показао још као 19-годишњи младић, који је на подстицај чувеног сликара Ђорђа Крстића, уписао и завршио Академију ликовних уметности у Минхену. Његова интересовања била су, међутим, на другим странама, па се окренуо позоришту, глумећи у неколико путујућих дружина за које је писао комаде. Тако је у његовом "Хајдуку Бркићу", једну од првих улога остварио касније чувени Добрица Милутиновић.

- Брана је остао упамћен као глумац изузетног талента за комедију и мелодраму, вешто успевајући да проникне у карактере ликова, да их сценски оживи и надогради. Одговарале су му улоге паланачких типова, скоројевића, мангупа, превараната, али и романтичних љубавника и нарочито заводника. Притом, био је веома успешан и у тумачењу женских улога. Посебан успех имале су његове пародије на страна дела као што је "Артиљерија рустикана", која је имала више од 600 извођења - каже Пејчић за "Новости".

После путовања по Србији као члан неколико дружина, Брана се 1899. вратио у родни Београд и основао свој театар, који је две године касније добио име "Бранино позориште". Представе је често давао у хуманитарне сврхе, а своје текстове радо бесплатно уступао путујућим позориштима. А колико је био популаран његов театар сведочи и захтев Народног позоришта, да се Брани забрани рад када се играју представе на сцени код Трга. Цветковић је морао да попусти, његов програм је почињао у 23 сата, али се забрана није дуго одржала, јер је публика наставила да иде у његово уместо у национално позориште.

ВЕНЧАЊЕ Брана и Каја са кумом Браниславом Нушићем

Остао је упамћен и као велики противник фашизма и комунизма, и као изразити патриота. За време окупације, током Другог светског рата, одбио је да објављује, а његова супруга Каја, глумица, није се појављивала на позоришној сцени. А у Првом светском рату, са српском војском прешао је Албанију, са супругом, која се не желећи да се одаљи од мужа, прерушила у војника. Са чином мајора, на Крфу је основао избегличко позориште, са намером да хумором подигне морал војника и цивила и пружи им не само разоноду, већ и утеху у тим тешким данима. На импровизованој сцени 24. фебруара 1916. приредио је шаролик програм, а у првом реду седела је готово комплетна влада, са председником Николом Пашићем и регентом Александром Карађорђевићем.

По повратку у отаџбину радио је као чиновник Министарства просвете, а затим изабран за управника Народног позоришта у Скопљу, па у Новом Саду, где се бавио и режијом, сценографијом, израдом костима, играо разне улоге и подучавао младе глумце. А када се поново окренуо свом позоришту власти су на разне перфидне начине покушавале да га омету, па је неколико година, све до 1940, водио спорове са државом.

У његовим комадима, који су постајали све жешћи, препознавали су се нови богаташи, ратни профитери, политичари, а на његово перо нарочито је био осетљив генерал Петар Живковић, тадашњи председник владе, иначе познат као један од учесника Мајског преврата из 1903. године. Тај догађај, Брана је сматрао срамним злочином и у многим приповеткама, песмама, епиграмима, критиковао је и исмејавао заверенике, жестоко осуђујући њихов "подвиг". Због Живковићевих тајних агената, који су га очигледно пратили, Брана је одлучио да затвори позориште. На последњој представи, по завршетку програма, опраштајући се од публике, рекао је да сада наступа "генералски орфеум", мислећи на Живковића. Остало је сведочанство да је испраћен силним пљеском и акламацијом.
Две године касније, после тешке болести јетре, умро је у својој кући, на свој рођендан, 20. новембра 1942.

- У сатиричним и полемичним чланцима тежио је једино објективности и критици, без претеривања, али и без повлашћених, па били то његови кумови, пријатељи, колеге или утицајни политичари. Био је свестрано талентован, неуморни стваралац. Јединствен мултимедијални уметник. Довољно да буде омрзнут. Довољно да га намерно прећуте и забораве. Више него довољно да се његова дела, у ширем избору, појаве пред читаоцима на осамдесетогодишњицу смрти - закључује Александар Пејчић.

Меси хлебац

Брана је са супругом живео у скормној, приземној кући у Хиландарској, коју је шаљиво описао као "кофер остављен на улици испред железничке станице". Прозори су гледали на улицу, писао је увек ноћу. Једном приликом туда је пролазио један полицијски позорник и видевши писца нагнутног над рукописима, жандару се нешто учинило сумњиво, па га је упитао шта ради.
- Ево месим хлебац - одговорио је Брана.
- Како? - запрепастио се позорник.
- Тако - објаснио му је Брана. - Пишем, однесем у новине, новине то плате. То је мој хлебац. Сада га месим.

Препоручујемо

Култура

0 1

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Пулсирање света

30. 08. 2022. у 11:09

Култура

0 2

У САМО ЧЕТИРИ ТАКТА СКИНУЛИ 50 ТОНА: Торањ Централне куле Старог сајмишта демонтиран током 24 радна сата

30. 08. 2022. у 12:30

Друштво

0 0

КАКО УШТЕДЕТИ СТРУЈУ: Пет једноставних трикова - важна је само дисциплина

29. 08. 2022. у 08:13

Панорама

0 0

ПЕТ НАЈЛЕПШИХ СРПСКИХ ЖЕНСКИХ ИМЕНА: Везују нас за веру и традицију, а носе снажну симболику

28. 08. 2022. у 18:23 >> 18:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације