КЊИЖЕВНА КРИТИКА Александар Шурбатовић "Турчин шахиста": Један врло савремени роман

Слађана Илић

23. 08. 2022. у 13:30

ДЕЛО "Турчин шахиста" Александра Шурбатовића (Блум издаваштво) један је од значајнијих романа објављен 2020. године.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА Александар Шурбатовић Турчин шахиста: Један врло савремени роман

Фото: Приватна архива

Реч је о пикарском роману у којем се приповеда о проналазачу Волфгангу фон Кемпелену (Хабзбуршко царство, 18. век) и његовом изуму - Турчину шахисти, с којим је обишао царске дворове и велике градове широм света. Из дивљења његовом изуму проистекла је и жеља многих - великих мајстора шаха, научника, војсковођа, уметника, политичара... - да изађу на мегдан тој паметној направи. Са њеном славом - упркос чињеници да понекада и изгуби партију - увећава се број заинтересованих - и као изазивача и као гледалаца. Захваљујући њеним моћима, понекад и засенченој слави, шоу се наставља и поприма нове размере и облике.

Тако у Америци Фон Кемпелен склапа послове са шоуменом Финеасом Барнамом. Један од нових спектакла јесте показивање још једног чуда - дементне старице црнкиње Џојс Хит - за коју креатори посла тврде да је стара 160 година. У вези с њом шири се фама - да је била дадиља оца нације Џорџа Вашингтона, потом о томе да ли је заиста жена или пак направа, потом колико је заиста стара те стога, када промени светом, и њена обдукција бива јавна. Све време број конзумената атракције се, логично, увећава, као и зарада од продатих карата.

На основу досадашњих редова будући читалац ове књиге може закључити да је реч о забавном и динамичном штиву, пуном врцавих епизода са читавом галеријом ликова.

Да, то је тачно, с тим што, да подвучемо, за роман и све што он садржи уопште није важно што ниједан јунак није Балканац, мада је понеки тумач, он ће ваљда знати зашто, баш то издвојио као значајно. А значајно је то што су у пикарском оквиру "Турчина шахисте" садржане универзалне и врло сложене приче, те стога уопште није важно чак ни како се сама направа о којој је реч зове, а камоли одакле су јунаци овог романа. Коначно, они јесу свуда и то нам, ваљда, нешто казује.

Да бисмо ушли у биће ове књиге, ми ћемо истакнути да је приповеда управо машина, која се отргла изумитељу, па и његовим обманама света, и стекла душу којом је најпре осетила страх. А он је, знамо и из других књига, и не само из њих, покретач много чега. Та машина настала је из хаоса разсвета и неспокоја њеног изумитеља. Ово је место на којем би требало напоменути да роман "Турчин шахиста" буди асоцијације на антологијску приповетку Радована Белог Марковића "Машински елементи" - у којој Машина измиче свом творцу, ревитализујући се упркос томе што је разграђују, постајући несавладива, страшна.

Читајући и овај роман и наречену приповетку, потребно је изнова и изнова мислити о природи самог ствараоца (или пак преваранта), божјег и/или ђавољег бића, о природи онога што он ствара - да ли је опасније стварање Машине која ће нас покорити ступањем у самосталан живот или стварање механизма који не може без човекове памети. Да ли тај механизам треба да служи у хумане сврхе, уколико је човек у било ком времену и околностима уопште важан (сам себи или пак структурама светских моћника) или пак треба да припада индустрији обмане, тј. спектакла и забаве било када и било где - на Балкану, у Немачкој, Украјини, Русији, Америци, Африци... у којој конзументи и њихове душе и свест заправо бивају конзумирани - до потпуног уништења.

Фото: Новости

Отуда је ова књига истовремено и књига о уметнику и књига о сајбер свету, књига са елементима фантастике, књига о гордости и безумљу, о лакомислености и аутодеструкцији, као и књига о књижевности и њеном статусу данас, једна врло савремена књига!

Александар Шурбатовић, Балканац отвореног духа, који прихвата разлике и ужива у њима, казали бисмо по његовом опусу, служећи се иронијом, аутоиронијом, прожимајући континуирану причу и постмодернистичким стратегијама, фотографијама и документима, пушта "машину" да нам оно што је најважније о свету и нама, уколико већ није касно, исприча у својим последњим тренуцима, док је, заборављену и гурнуту на маргину, коначно не прождере пожар који је већ узео маха.

Коначно, аутор у Додатку (9671. година нове ере) и последњој напомени врло духовито мистификује - пронађени - рукопис и његову судбину. Уколико читалац открије зашто, доћи ће до себе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)

ПОСЛЕДЊИ ЛОВАЦ НА НАЦИСТЕ ПРОТИВ РЕЗОЛУЦИЈЕ О СРЕБРЕНИЦИ: Није било геноцида, ово би умањило значај тог термина