НЕМА БОЉЕГ ПОСЛА ОД НАШЕГ: Најпознатији државни чиновници Србије о деценији постојања серије, 11. сезони, популарности...

Јелена БАЊАНИН

20. 08. 2022. у 15:30

ИНЖЕЊЕР петрохемије, професор историје и дипломирани музичар засели су у архиваторско одељење државне фирме и постали легенде.

НЕМА БОЉЕГ ПОСЛА ОД НАШЕГ: Најпознатији државни чиновници Србије о деценији постојања серије, 11. сезони, популарности...

Фото: Д. Дозет

Звучи апсурдно, али то су звања новосадских комичара Димитрија Бањца, Николе Шкорића и Дејана Ћирјаковића који су најпознатији чиновници Србије. Сјајни трилинг већ десет година, колико постоји серијал "Државни посао", слови за најоригиналнијег и најмудријег тумача овог времена.

Снимили су недостижне 1884 епизоде, а њихово ТВ чедо најбоље је оцењена домаћа серија на сајту ИМДб. С малих екрана "Државни посао" је прешао на позоришне даске, крајем прошле године изашао је и стрип, а реплике су ушле у свакодневни говор. Након што су омиљени Ђорђе Чварков, Драган Торбица и Бошкић крајем прошле сезоне морали да лажирају сопствену смрт, спремни су да се "повампире" и појаве у једанаестој сезони која нам доноси и јубиларну двехиљадиту епизоду.

* У духу назива прве епизоде ("Ракија"), коју здравицу бисте у маниру ваших ликова одржали поводом десетогодишњице дружења са гледаоцима?

- Чварков: Да сте живи и здрави, зора руди, Банат песмом буди, под Кикиндом зелени се трава, Бачвани су опет они стари од Сомбора па до Новог Сада, Хеј, Бачвани, старе газде, дубоке су ваше бразде! А Срем? Не знам за њи!
- Бошкић: Драги пријатељи, хвала вам што сте дошли у оволиком броју да искажете ваше дивљење мом раду... и мојих колега. Нећу бити превише скроман, а мама ми говори да нема ни потребе, те ћу напоменути и подсетити на свој рад, залагање и безрезервну жртву коју сам положио само да би вама било лепо. Не, не треба ми ништа, све већ имам, али мало захвалности не би било на одмет.
- Торбица: Тужни зборе, Боже... Извините... Добри људи, хвала свима што сте дошли у овоме броју и одазвали се позиву нашем и обасјали наше домаћинство присуством својим. Да не дужим, подсјетићу уважени скуп на чувене ријечи нашег старог директора Марјановића: "Гдје се пије и весели примакни се, гдје се бије одмакни се". Навалите људи! И додај ми ту плећку!

Фото: Фејсбук

Са Николом Јокићем

* Да ли сте се свему што је "Државни посао" постао надали на почетку?
- Дејан: Ја сам се, искрено, и надао. Толико ми је било занимљиво да радим са другарима "Ноћну смену" и "Велику Србију" да сам имао вере и у овај пројекат. Наравно, нисам ни помислио да може да траје оволико. Једноставно код "Државног" је погођена нека формула и инстант је кренуло добро. Већ кроз који месец, имали смо озбиљну популарност.
- Димитрије: Ја нисам, морам признати... Десет сезона није "мали мардељ", што би рекли у "Последњем кругу у Монци" мангупи са врелог београдског асфалта, стара гарда која је слушала рокенрол, чији сам и сам придружени члан, јер.... То ипак није истина, слабо познајем Београд! Но, да се вратимо на питање, ове године у деветом месецу се навршава тачно 10 година од емитовања прве епизоде нашег серијала, и на то смо веома поносни! Такође, иако је ковид 19 ковитлао и секао, некако смо (уз пуно муке, морам рећи) направили и нову представу "Сеобе", а чија би београдска премијера требало да буде у октобру, и на коју позивам све мангупе са врелог асфалта...

* Прича тројице јунака, паузирана у јулу, наставиће се ускоро 1845. епизодом. Које теме ћете обрађивати у новој, једанаестој сезони?
- Дејан: Крајем прошле сезоне, наши јунаци су били у животној опасности и бејаху приморани да лажирају сопствену смрт и побегну у руралне крајеве. Нова сезона креће из села.
Никола: Као и обично, биће доста актуелности, али и општих тема попут: да ли је ковид изашао из лабораторије, које се најчешће болести пилића, љубавна интима наших јунака, Живаново одвикавање од алкохола, Смиљкино запошљавање, женидба брата Бошкићевог, Зозонова певачка каријера у Француској и многе, многе друге...

Фото: Фејсбук

Никола Шкорић, Џон Чалис и Димитрије Бањац

* У овој сезони вас очекује и двехиљадита епизода. Да ли сте већ размишљали о садржају тог свечаног издања?
- Димитрије: Велики је јубилеј, али нисмо још почели да мислимо о томе. Традиционално, најпре се посветимо отварању сезоне, то је тих пет или шест епизода које су некако најзахтевније, јер се снимају у екстеријеру... Можда падне 2000. епизода на Нову годину!
- Дејан: Биће 2000. епизода! Ууууу, много бре! Нисам размишљао о томе али ми сада пада нешто на памет: "После двехиљадите". Надам се да се старији читаоци сећају ове легендарне емисије.
- Никола: Нисмо још, бар ја нисам...

* Радити забавно-хумористички програм на телевизији сматра се једном од најзахтевнијих "битки" у медијима. Како изгледа бити на том бојном пољу дуже од деценије?

- Дејан: Снимили смо и написали толико да смо овладали техником. Мени је сада много лакше него пре коју годину.
- Никола: Одлично! Поготово кад имаш још три "будале" поред себе са којима можеш да поделиш своје "болести" и "трипове". Нема бољег посла од нашег.
- Димитрије: Незгода у овом иначе лепом послу је што свака недеља тражи својих пет епизода, које се морају написати, увежбати и на крају и снимити, при чему снимање - кад се све ове ствари претходно ураде, постаје најмањи проблем нама, а највећи редитељу Стојчету Столеском, јер се ми на снимању неретко засмејемо... Такође, ту су и рокови, рокови, рокови... Ко је био у новинарству зна о чему причам, а нема стаж да је бенефициран или нешто...

* Да ли сте неку "битку" изгубили?
- Дејан: Вероватно. Али то је нормално и здраво.
- Никола: Наравно. Што каже Чварковљев комшија Чен из кинеске продавнице, побеђује онај који зна кад треба да се бори и кад не треба да се бори. Мислим да је то мазнуо из "Знакова поред пута" Иве Андрића.
- Димитрије: Да. Изгубили смо битку у Гајдобри, но не бих сад о томе...

* Како изгледа стварање једне епизоде "Државног посла"? Да ли имате неки ритуал? Одакле црпите инспирацију?
- Дејан: Ја волим да се прошетам док смишљам заплет, не могу да седим и да размишљам, то ме чини нервозним. А ако остајем код куће, онда шетам око стола што остале чини нервозним, тако да одем да се прошетам.
- Димитрије: Шетање... Док шетам, падају ми разне идеје на памет... После их испричам све са нагласцима сва три канцеларијска запосленика и снимим у телефон исто док шетам. Људи који ме виде, док пролазе поред, мисле да радим за Мосад!
- Никола: Најчешеће свако од нас напише скеч код куће, онда га читамо заједно и дотерујемо... Некад се деси и да сва тројица пишемо заједно са косценаристом Младеном Ударевићем, али то је ређе. Што се тиче ритуала, ја немам неки посебан ритуал, блејим у екран док ми нешто не падне на памет.

* Епизоде "Државног посла" би могле да се "заведу" под кратку форму. Најтеже је са мало рећи много, зар не?
- Никола: Не знам, али нама то иде од руке. Ако рачунамо "Ноћну смену" и "Велику Србију", које смо радили пре "Државног посла", можемо рећи да скечеве снимамо скоро пуних 15 година. Дакле, ми смо доктори кратке форме. Нема даље.

* Када би у једној реченици требало да опишете "Државни посао" некоме ко га није гледао (мада је то мало вероватно), како бисте га заинтригирали?
- Димитрије: Јако је занимљиво "бро". Три човека у канцеларији који не раде ништа... И тако десет сезона...
- Дејан: Погледај, друже, ако има нешто луђе, водим те на пиво!
- Никола: Лала и две бабе од преко 200 година на салашу, Србијанац и три генерације удбаша у салонским становима, Босанац и девет чланова уже продоице у гарсоњери од 22 квадрата и медвед, а све у државној фирми. Ето!

Фото: Фејсбук

Дејан Ћирјаковић и Тања Пјевац

* Које епизоде су вам остале највише урезане у сећању, а које су вам најомиљеније?
- Дејан: Уфффф... Има их стварно пуно. Међу најдражим су ми епизоде када нам гостује наш колега и велики другар Срђан Тимаров или наша најомиљенија глумица свих времена Тања Пјевац.
- Димитрије: Имам пар омиљених, а једна од њих је "Боса и Биља" о Боси Шолаји и Биљи Шормаз.
- Никола: Стварно не знам... Мени је увек смешно кад Чварков прича о свом разредном из посластичарске школе Јаковљевићу или кад Бошкић описује своје изласке са Бобаном и Декијем...

* Када је због смеха било потребно највише понављања сцене?
- Дејан: Неколико пута је било толико смеха да нисмо уопште ни снимили тај део скеча. Једноставно није било могуће. Иначе се сјајно забављамо на снимањима и зато мислим да имам најбољи посао на свету.
- Никола: Мени је то омиљени део нашег посла. Тај смех током снимања, а често и писања скечева, дефинитвно има лековито дејство.
- Димитрије: Понекад је потпуна глупост толико урнебесно смешна да хистерија завлада. Мислим да смо највише понављали епизоду "Масони", али не могу да се закунем.

* Колико вам је "Државни посао" променио живот?
- Димитрије: Веома много, лечим се код психијатра.
- Дејан: Доста. Већ толико трајемо и та промена је временски дугачка, да ми је тешко рећи шта се тачно променило. Све.
- Никола: Релативно касно смо постали популарни, у касним тридесетим, тако да нас та, условно речено, слава није нешто променила, бар мислим.

Фото: Фејсбук

* Шта се променило у животима државних службеника и њихових пријатеља?
- Димитрије: У ових десет сезона? Мало су једне "ТВ новости" да се опишу сви догађаји њих и њихових пријатеља, познаника и родбине, као и људи који су силом прилика морали да их упознају. То мора енциклопедија "Британика" да изда да би се све обухватило.

* На основу чега сте схватили да сте постали популарани? Многи то "мере" првим појављивањем у укрштеници, а ви?

- Димитрије: Првим појављивањем у "Слагалици".
- Дејан: Сећам се тачног дана од ког мерим популарност. На "нулти дан" моје популарности, запутио сам се на плажу Штранд. Прво су ме пустили да уђем џаба, а после сам добио и кокице. Рекох себи: "То је то, Ћиро, небо је граница".
- Никола: Схватио сам то кад сам се, чекајући код лекара да ме прими, сит испричао са једним дедом као Драган Торбица. Он ми је пришао и питао ме да ли ми је род Ђуро Торбица, а ја сам наставио да му одговарам у лику... Нисам имао срца да му кажем да ја нисам Драган Торбица.

* Који су били највећи изазови у стварању "Државног посла" током свих ових година?
- Димитрије: Рокови и међусобна добра карма.
- Дејан: Највећи изазов је остати занимљив после свих испричаних прича. Ипак, за десет година стасале су нове генерације са неким новим форама и контањима. Али за сада нам иде од руке.
- Никола: По мом мишљењу, највећи изазов је био да опстанемо као једна сложна креативна екипа, уз све наше мане и врлине. Иако има периода кад се мало уморимо једни од других, након свих година са истом радошћу радим ово што радим са људима са којима то радим.
 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ДАЉЕ РУКЕ ОД ГРЕНЛАНДА! СВЕ ГОРИ У ЕВРОПИ НАКОН ОТМИЦЕ МАДУРА: Реакције европских лидера разбеснеће Трампа

ДАЉЕ РУКЕ ОД ГРЕНЛАНДА! СВЕ ГОРИ У ЕВРОПИ НАКОН ОТМИЦЕ МАДУРА: Реакције европских лидера разбеснеће Трампа

САД су у суботу у војној акцији у Каракасу отеле председника Венецуеле Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес, који су спроведени у Градску притворску јединицу у Њујорку, где ће им се судити по оптужници за кријумчарење наркотика. Пратимо уживо најновији развој догађаја након драматичне америчке операције у Венецуели.

05. 01. 2026. у 08:27 >> 13:58

МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)

МАДУРО СЕ НА ЕНГЛЕСКОМ ОБРАТИО АМЕРИЧКИМ АГЕНТИМА: Погледајте шта им је рекао (ВИДЕО)

ПРЕДСЕДНИК Венецуеле Николас Мадуро је хеликоптером стигао на Менхетн, након чега је конвојем пребачен у Притворски центар (МДЦ) у Бруклину, озлоглашени затвор описан као „одвратан“ са „застрашујућим“ условима. Тамо су остали певач Р. Кели, Гислејн Максвел и Сем Банкман-Фрид.

04. 01. 2026. у 08:58

У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије

У ВЕНЕЦУЕЛИ 4.000 ХРВАТА : Страх, свуда тишина пуна тензије

У ВЕНЕЦУЕЛИ живи 4.000 особа хрватског порекла које после ноћашњег америчког напада на главни град Каракас, затворене у кућама, чекају даљи развој догађаја, рекла је у суботу Хини представница хрватске заједнице у тој јужноамеричкој земљи.

03. 01. 2026. у 18:47

Коментари (0)

ДАРКО ЛАЗИЋ О НЕСРЕЋАМА, ПОРОДИЦИ, ЖИВОТУ: Чекам суђење - можда ја НЕ ЗНАМ да возим