ЋИРИЛИЦА МИ ЈАСНО ПОКАЗУЈЕ КО САМ: Сликарка Мирјана Мира Маодуш о духовним сусретима са песницима, лепоти нашег писма и славном претку тесли

Миљана Краљ

17. 08. 2022. у 05:15

ПРЕ готово целе деценије, поводом изложбе "Ћирилица", коју су Руски дом и Народни музеј организовали да обележе 1.150 година словенске писмености, наша угледна историчарка уметности Љубица Миљковић, записала је: "Мирјана Мира Маодуш испољава најбоље што поседује без обзира на тешкоће, околности, место или тренутно окружење у којем се налази. Зато јој одговара име Мирјам, које су јој наденули Французи, јер она јесте и Упорна и Пркосна."

ЋИРИЛИЦА МИ ЈАСНО ПОКАЗУЈЕ КО САМ: Сликарка Мирјана Мира Маодуш о духовним сусретима са песницима, лепоти нашег писма и славном претку тесли

Фото: Приватна архива

Настављајући тако упорно и пркосно своју уметничку мисију, Мирјана Маодуш је средином јуна, у београдској Галерији 73, после Париза, представила нови циклус "У част Пушкину", који ће од данас бити изложен у Културном центру у Требињу.

Фото: Приватна архива

Музеју Херцеговине, у том граду, пре две године даривала је дела посвећена циклусу песама "Житије" Јована Дучића. О томе шта јој лично ови песници значе, уметница школована у Немачкој, Италији и Француској, која је живела свуда по свету, све до далеке Јокохаме, у разговору, за "Новости", каже:

- Од младости волим поезију. Чак сам и плакала, читајући Јесењина. Можда ме је то нагнало да од појединих речи мисли, понекад целовитих песама, првенствено по ликовним законима, градим своје композиције. Посебно су ми подстицајни стихови оних песника код којих налазим потврду сопствених ставова, вечност правих вредности и љубав према истини, правди, свом роду и човечанству. Међу мени омиљеним књижевницима значајно место имају Пушкин и Дучић, чијим се делима и дивим.

Како их ваш рад повезује? Шта вама значи тај њихов сусрет?

- Пушкина и Дучића повезују поезија и врхови које су достигли, а из мог скромног угла и моје слике настале њима у част. За мене су најлепши духовни сусрети и привилегија да себи бирамо пријатеље.

Поставка, која је предвиђена да настави путовање ка Италији и даље, широм планете, садржи и дела посвећена Јесењину. Да ли је посвета великим песницима и ваш лични бунт што неке земље, због тренутне политичке ситуације, "протерују" културу каква је руска?

- На мој однос према уметницима овог света не може нико да утиче. Он проистиче из неизмерног поштовања свега што су оставили за собом, у уметности и у животу. Али, свакако јесте и бунт, потреба да се чује глас разума, и да се сагледа и другачија тачка гледишта. Тоталитаристички приступ великанима светске уметности, културе и хуманистичке мисли открива суштину интелектуалаца у свету, који ћуте пред таквом диктатуром лоших и, врло често, необразованих политичара.

Фото: Приватна архива

Својеврстан пркос, у време када је деведесетих наша земља била политички изопштена, биле су и ваше ћириличне слике. Ипак, универзалност лепоте овог писма, преко ваших дела, стигла је у све крајеве света?

- Нисам се устручавала да на јавним местима, у Француској и Јапану, протестујем против бесмислених одлука светских моћника који су увели санкције нашој држави током деведесетих. Ни уметник, ни уметност не смеју да се изопште из друштва. Суштина уметности јесте да лично постане опште добро које не зна за границе. Моје слике су наизглед апстрактне и као такве разумљиве свима. Само просвећени и посвећени могу у њима да открију дубље слојеве и поруке које воде ка бољем свету. Нажалост, мало ко је у идејном смислу разумео моје слике међу њима ни ону "Ђура Јакшић: Јевропи".

Чиме је ћирилица, у ликовном смислу, допринела вашем начину изражавања?

- Ћирилица је за мене спој са прецима и православљем, писменошћу словенских народа и лепотом њиховог, али и винчанског писма. Она јасно показује ко сам, одакле долазим и куда идем, свакако у зависности од људских спознајних способности. Нека ћирилична слова постају арабеске и орнаменти унутар пиктурално богатих слика сатканих од слова, речи и стихова повезаних у чисте ликовне хармоније.

Ликовни критичари примећују изузетан колорит којим говоре ваша дела. Шта бојом желите да пренесете гледаоцу?

- Боје саме излазе из мене у зависности од расположења и емоција. Оне имају општеприхваћена значења. Волим оне које могу да озаре и мене и љубитеље уметности.

Дуго сте радили у Паризу, где је постојала читава наша уметничка колонија. Колико и како вас је Француска обликовала као уметника?

- Свакако да је Француска утицала на мене, као и многе уметнике. Али, неспорно је да су дух француске уметности формирали уметници са разних страна света. Од српских бих истакла Милана Миловановића, првог који је, после завршених студија у Минхену, дипломирао (1906) и на чувеном Бозару. Разликујемо се у томе што сам ја после дипломе са Академије у Венецији, стекла и другу на Бозару. Он је волео боје и светлост као импресиониста, а ја волим исто на особен начин и у духу свог времена. Од колориста не смем да заборавим ни Надежду Петровић и Саву Шумановића, који су боравили у Паризу, а делом и животом одразили своја доба. Ипак, можда је најзначајније што сам у Паризу, упознавши се са Волтеровом филозофијом, прихватила обавезу да о свему заузмем став и о свему кажем своје мишљење.

Радили сте у атељеу који су пре вас били Модиљани и Сутин. Јесте ли у том простору проналазили трагове њихове "присутности"?

- Част ми је да сам се и на овај начин спојила са корифејима руске и италијанске, односно светске уметности, чије опусе изузетно ценим. Живела сам и радила у атељеу у којем су боравили почетком и током прве половине 20. века Модиљани и Сутин. Чак се у дворишту налазе остаци камена од Модиљанијевих каријатида које данас чувају и излажу Музеј Камбера у Аустралији и Мома у Њујорку.

Бавите се сликарством, иако сте студент Јозефа Бојса, једног од родоначелника концептуалне уметности. Да ли сте, ипак, нешто, и шта, од њега прихватили, што је значајно за ваш садашњи рад?

- Од почетка сам се определила за сликарство и нисам одустајала од свог циља да себе искажем бојом и ликовним средствима. Јозефа Бојса памтим као професора који ми је предавао теорију боја и научио ме да будем своја и не стидим се да стварам по сопственим осећањима. И дан-данас се у мојим сликама могу видети утицаји немачког експресионизма, а касније сам се приклонила француском фовизму и токовима савремене уметности.

Фото: Приватна архива

Говорите немачки, италијански, француски, енглески и руски, служите се и шпанским, изабрали сте животног сапутника из Јапана. Како у себи мирите ову припадност целом свету, са везом са сопственим пореклом, коренима?

- Све полази од корена. Никада се нисам одвојила од свог народа и породице, а трудила сам се да припадам свима и, у границама својих моћи, прихватим све добро.

Ваша мајка Софија Тесла, братаница је нашег генијалног проналазача. Постоји ли неко посебно породично предање које, везано за то, памтите?

- Деда моје мајке Софије Тесла био је рођени брат оца Николе Тесле. Мој ујак Стево Тесла, студент филозофије у Бечу, приступио је као добровољац српској војсци. После преласка преко Албаније, убијен је надомак мора. Његовим родитељима никада није било дозвољено да га прекопају и пренесу кући. Ако већ тражим нешто заједничко са својим генијалним претком, рекла бих да је то бескомпромисност и посвећеност својим уверењима.

Честитке Унеска

ЋИРИЛИЧНА слова Мирјане Маодуш штамана су 12 година на честиткама Унеска (1988-2000), нашла су се на корицама јапанског издања књиге са програмима "Мајкрософта", као и на сценографијама у студију француског националног Другог програма. Однедавно су и на корицама "Историје српско-руских политичких односа од 18. века до данас", Милана Стојановића, коју је објавио Архив Војводине.

Организација

ОРГАНИЗАТОР оба гостовања Мирјане Маодуш, актуелног и оног од пре две године, у Дучићевом Требињу, јесте Галерија 73. Њена директорка, Мирела Пудар, открива да је ова уметница, као велики родољуб, одлучила да дела која је завештала Музеју Херцеговине, укључи у поставку која ће бити представљена у Италији, а потом и другим деловима света и додаје: "Дучић, тај прави светионик српске поезије, волео је Италију, био заљубљеник у француску уметност и био везан за Европу, у којој још није довољно познат, па је и ова одлука Мирјане Маодуш да га врати у просторе у којима је некада живео као дипломата, почаст овом великану."

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ У ПАНАМИ: Да ли ово убиство има везе са Радојем Звицером?! (ВИДЕО)

СНИМАК ЛИКВИДАЦИЈЕ У ПАНАМИ: Да ли ово убиство има везе са Радојем Звицером?! (ВИДЕО)

У ПАНАМСКИМ медијима објављен је снимак са места убиства мушкарца између 40 и 45 година који је убијен у петак поподне. Према наводима тамошњих медија још увек није откривен идентитет убијеног који је убијен у белом аутомобилу.

30. 09. 2022. у 23:53

Коментари (0)

ОДБИО И ЏОНИЈА И БРЕГУ: Популарни певач није хтео да пева у Бијелом дугмету - и дан-данас жали због тога