РАСКОШНА ДЕЛА ВЕЛИКИХ УМЕТНИКА: Изложба икона грчких мајстора од 15. до 19. века од вечерас у Народном музеју у Краљеву

Драгана Матовић

16. 08. 2022. у 14:00

У ЗБИРЦИ послевизантијске уметности новог века Народног музеја у Београду, иконе грчких сликара су не само најмногобројније већ се међу њима препознаје највише остварења од велике уметничке вредности.

РАСКОШНА ДЕЛА ВЕЛИКИХ УМЕТНИКА: Изложба икона грчких мајстора од 15. до 19. века од вечерас у Народном музеју у Краљеву

Фото: Т. Петровић

Реч је о иконама аутора са територија традиционалних грчких земаља, као и са ширег подручја у оквиру Османског царства и суседних земаља у којем су утицаји грчке културе остали препознатљиви. Део те колекције од вечерас ће бити изложен у галерији Народног музеја у Краљеву.

Аутор изложбе "Под златним и плавим небом: Иконе грчких мајстора од 15. до 19. века у Народном музеју" је Бранка Иванић, музејски саветник. У поставку је уврштено 147 икона.

Фото: Т. Петровић

- Најпознатије грчке иконе су итало-критског иконописног стила и могу да потичу из радионица или са предложака познатих критских сликара као што су Андрија Рицо, Никола Зафурис или Јеремија Паладас - каже Иванићева.

- Друга група припада охридско-костурској школи, која је заузимала велики део континенталне области на Балкану, док су у трећој дела рађена у духу левантинског барока, мешавини традиционалног европског иконописа и источњачких елемената, који се огледају у орнаментици, употреби цвећа, вињета, разних брокатних дезена.

Међу изложеним иконама, по уметничкој и естетској вредности, издваја се минијатурна икона Богородице Утешитељке, настала крајем 15. века.

Фото: Т. Петровић

- Ова икона није само потекла из радионице чувеног Николе Зафурија, већ би могла да се припише његовој руци - каже Иванићева.

- Уметник Јеремија Палада много је радио на популарисању критског светитеља Јована Пустињака. На свету постоје можда четири иконе, реплике тог његовог дела, а ова из наше колекције је једна од бољих. Итало-критске иконе се разликују од наших. Оне су академске и преносе цариградску уметност, али кроз западњачки манир. Лица светитеља су "мекша" него на православној икони. Богородица је приказана са прозирним велом, Исусове хаљине су украшене орнаментима. На иконама које су настале на грчком копну мање је елемената западњачког утицаја и италијанизације. Има их, зато што су итало-критски уметници у своје време били популарни, па су велики манастири на Светој Гори наручивали њихове слике, фреске и иконе.

У краљевачком музеју је изложено и неколико икона из 17. века које би се могле приписати радионици Емануела Тзанеса.

Фото: Т. Петровић

- На изложби је још неколико занимљивих икона. Површина једне од њих је ребраста, тако да видимо Богородицу кад гледамо икону са једне стране, а Свету Тројицу када је посматрамо са друге - каже Иванићева.

- Таква оптичка варка је непозната у православној уметности. На неколико икона без хијарархијског реда набацано је по неколико представа Богородице, арханђела Михаила, Јована Претече, што је, такође, реткост.

Необична је икона на којој је представљен Свети Христифор са животињском главом.

- Свети Христифор је постао популаран светитељ у 18. и 19. веку, нарочито на балканском простору. Легенда каже да је потекао из племена људождера, али је био побожан. Чинио је многа добра дела. По другој легенди, он је живео у Египту. Био је много леп и жене су га непрестано салетале, па је замолио Бога да му помогне. Онда му је Бог дао такву главу.

У Народном музеју до Другог светског рата било је тек десетак грчких икона. Прва је стигла 1880. као поклон једног београдског антиквара. Највећи прилив одиграо се у деценијама између 1955. и 1975, када је Београд био кључна тачка миграција становништва са југоистока и из западних крајева СФРЈ.

- Грчким иконама није се придавао већи значај, пошто ми имамо свој иконопис - каже Иванићева.

- Збирка је од 1955. расла захваљујући поклонима и откупима. Станислав Краков је имао велику колекцију икона, а у његовој збирци било је осам грчких. Инжењер и велики колекционар Александар Ђорђевић поклонио је и продао много икона Музеју. Највредније иконе ипак потичу из збирке Белог двора. Последња икону Музеј је набавио 1990. године. Стигла је као тестаментарни поклон. 

Преточено у филм

КРОЗ поставку која је први пут приказана пре годину и по дана у београдском Народном музеју, представљен је и стручни и научни рад кустоса Одељења за средњи век, као и рад на конзервацији и рестаурацији икона. Наиме, већина икона је била у лошем стању, тако да је цео рестаураторски атеље Музеја три године радио конзервацију. Рад конзерватора Драгана Љубеновић је преточила у филм.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

А СРБИЈА?! Питали Русе За кога ћете да навијате на ЕУРО 2024? - овако су одговорили