МЕЂУНАРОДНА МРЕЖА ТЕРОРА: Злочини САД у Централној и Латинској Америци су ескалирали под Реганом

РАНИЈА улога САД у Централној и Латинској Америци довољно је страшна. Злочини су осамдесетих година ескалирали под Реганом.

Фото Архива Новости

Страшна деценија започела је убиством надбискупа Оскара Ромера, недавно проглашеног за свеца. Био је познат као "глас људи без гласа". Једноставан човек изузетног интегритета и одважности који је добро разумео да ће га пут који следи највероватније одвести у мучеништво. Убијен је док је држао мису, убили су га блиски амерички савезници, како је амерички амбасадор у Ел Салвадору, Роберт Вајт, одмах знао и известио; Вајт је повучен с тог места зато што се сматрало да има превише разумевања за оно што се догађа. Убице су ућуткале "глас људи без гласа" недуго након што је послао писмо председнику Картеру захтевајући да обустави војну помоћ војној хунти која ће је, упозоравао је он, употребити да "ојача неправду и репресију против организација људи (који се боре) за поштовање најосновнијих људских права". Баш се то и догодило.

Убрзо након убиства, Реганова администрација заменила је Картерову и довела до ескалације рата. Наследник надбискупа Ромера, бискуп Артуро Ривера и Дамас, описао је од Америке подржане злочине као "рат истребљења и геноцида против ненаоружане цивилне популације". То је био Ел Салвадор. Они су још имали неку срећу: тих година још горе је било у Гватемали.

У обе земље злочини сежу далеко у прошлост. У Гватемали они су се интензивирали након збацивања популарне демократске владе 1954. у државном удару који је организовала ЦИА, што је покренуло деценије државног терора и репресије, што је достигло нов ниво ужаса под Реганом. Догађаји у Гватемали осамдесетих година били су толико страшни да је Конгрес интервенисао и увео ограничења за снабдевање оружјем масовних убица којЕ су управљале земљом. Неометен конгресним ограничењима Реган је створио међународну мрежу терора као замену за директно учешће САД у покољу.

Постоје и други који су стварали међународне мреже терора, о њима се много писало и оштро су осуђивани због својих злочина. Они су запошљавали убице, као што је злогласни Карлос Шакал. Сједињене Америчке Државе много су већи играч, па су зато упошљавале терористичке државе, а не само појединачне убице. Државе су много делотворније.

Примарна компонента Реганове мреже терора био је аргентински неонацистички режим, најгори од латиноамеричких монструма тих година. Такмичење за ту титулу прилично је жестоко, али он је био победник.

То су, такође, били миљеници Хенрија Кисинџера, Роналда Регана и њихових сарадника.

Отуд, природно је да они буду одабрани да управљају покољем и тортуром у Гватемали када је Вашингтон морао да се извуче из директне умешаности. Но, то није трајало дуго; аргентинска војна диктатура била је збачена. Полако је увођен демократски режим, тако да аргентинске неонацистичке убице више нису биле на располагању за службу у Гватемали.

Вашингтонова међународна мрежа терора морала је да се окрене другима, тајванским плаћеницима на пример, али примарно Израелу који је обезбедио директну подршку и оружје за ужасавајуће злочине, користећи своју замашну експертизу у репресији и насиљу. До дана данашњег, војска Гватемале, која наставља да дивља, снабдевана је израелским оружјем као стандардном опремом.

Раних осамдесетих година прошлог века на мајанским висоравнима Гватемале злочини су достигли размере геноцида под вођством убице који је касније осуђен за геноцид. Док је то трајало Реган га је хвалио као финог човека, "потпуно посвећеног демократији" кога организације за људска права лажно оптужују. Људи још увек беже од тог горког наслеђа.

Девета деценија која је почела убиством надбискупа завршила се 1989, симболично убиством шест водећих латиноамеричких интелектуалаца, језуитских свештеника, у њиховим собама на Језуитском универзитету у Сан Салвадору. Убице су ликвидирале и домара и његову ћерку да би били сигурни да нема сведока. То се догађало баш у време пада Берлинског зида и славља због ослобађања совјетских сателита. Убице су биле из бригаде коју су тренирали амерички инструктори, Batallоn Atlаcatl, познате као најбоље у Ел Салвадору, која је иза себе већ имала ужасан списак злочина и убистава.

Највећи шпански лист, El Mundo, објавио је 21. новембра 2009. факсимиле званичних докумената из којих се видело да је убиство извршено по директном наређењу салвадорске Врховне команде која је, наравно, увек била у живом контакту с америчком амбасадом.

Колико ја могу да утврдим, медији никад нису објавили ту кључну информацију, али можете је пронаћи. Ја сам је објавио, то је једина референца колико ми је познато. Слободна штампа има друге приоритете.

Од времена моје књиге "Контролисана демократија", пре тридесет година, појавила се поприлична количина нових информација о ратовима у Салвадору и Гватемали. Како су ратне ране полако зацељивале, у обе земље основане су комисије за истину. Њихова су истраживања показала да су највећи део злочина починиле снаге безбедности које је наоружавала, тренирала и усмеравала Реганова администрација...

У Хондурасу никад није било комисије за истину. То је несхватљиво, увреда за здрав разум.

Препоручујемо

Култура

0 0

КАД ЧОВЕК ПОСТАНЕ ДЕМОН: Јунаци новог романа књижевника Миће Миловановића - Хитлер, Стаљин и Тито

01. 08. 2022. у 15:00

Култура

1 26

ДУШАН КОВАЧЕВИЋ УПОЗОРАВА: Људи поприлично неозбиљно схватају опасност коју носи рат у Украјини, све подсећа на сцену из "Андерграунда"

24. 07. 2022. у 13:17

Познати

0 2

УЖИВАМ И КАДА ЖУРИМ: Весна Дедић о новом роману, лепоти и савету будућим писцима

15. 07. 2022. у 08:30

Друштво

0 0

ТИТОВУ СЛИКУ И ДАНАС ЧУВА У ДНЕВНОЈ СОБИ: Иван Ивањи (93), писац и преводилац, пензионерске дане проводи уз књигу и компјутер

14. 07. 2022. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације