ЈЕЛЕНА, ИСИДОРА И ДЕСАНКА НА ЕВРОПСКОМ ПУТУ: Три наше књижевнице и њихово наслеђе представљене су на "Женској књижевној рути"
ЈОШ једна културна рута, од близу педесет колико их је до сада прокламовао Савет Европе, пролазиће нашом земљом: после "Путева индустријског наслеђа", "Путева романичке архитектуре", "Путева римских императора" и "Дунавског пута вина", руте сецесије и културно значајних гробаља Европе, наше наслеђе биће видљиво и на "Женској књижевној рути".
Фото: Архива
На том путу, који ће подсетити на важна места у животу и стваралаштву 14 жена из седам словенских земаља, чија су дела настајала и 19. и 20. веку, биће укључене и знаменитости везане за Десанку Максимовић, Исидору Секулић и Јелену Димитријевић.
Пред Савет Европе са овим предлогом изашла је организација "Женска књижевна рута", формирана још пре пет година, на иницијативу Форума словенских култура, чији је Србија члан. У програмском савету "Женске књижевне руте" је и Младен Весковић, виши саветник за међународну сарадњу у области језичке културе и књижевног стваралаштва, при нашем министарству културе и информисања, а у научном савету професор др Биљана Дојчиновић са Филолошког факултета у Београду.
Фото: Архива
Предлог да се управо ове три књижевнице нађу на листи најугледнијих жена које су писале словенским језицима, потекао је 2019, од Филозофског факултета и пројекта "Књиженство", као и тадашњег директора задужбине "Десанка Максаимовић", др Бојана Ђорђевића.
- Исидора и Десанка, су се, некако подразумевале, али су управо из "Књиженства", инсистирали да се као трећа ту нађе и Димитријевићева, путописац, романописац, полиглота, добротворка и светска путница, која је прву књигу песама објавила 1894. године - каже Дојчиновићева.
Фото: Архива
Како је за "Новости" открила саговорница, ускоро ће бити отворена и изложба посвећена овим знаменитим личностима наше литературе у Народној библиотеци Србије, институцији која је, такође, учесник овог пројекта.
А како се може сазнати од "Женске књижевне руте", тај пројекат се не фокусира само на значајним местима која су обележила животе ових ауторки, већ њихово дело ставља у шири друштвени и историјски контекст, истражујући и мапирајући њихово присуство у култури сећања. На овим рутама ће, како истичу, посетиоци моћи да открију истинске, али и замишљене, литерарне просторе, што ће допринети богатству европске лингвистичке, књижевне и креативне разноликости.
Тако су се на листи 14 одабраних нашле и руске поетске громаде Ана Ахматова и Марина Цветајева, као и Зинаида Гипијус, која је уз поезију писала и романе, драмска дела, књижевне критике, мемоаре. На рути је и прва црногорска зубарка, доктор наука, и први преводилац "Горског вијенца" на француски - Дивна Вековић. По једну представницу имају Бугари, прву даму њихове књижевности, песникињу Јелисавету Багрјану, и Пољаци - прозног писца, преводиоца и књиженог критичара - Марију Конопницку.
Песникиње Лили Нови и Љупка Шорли, као и драмски писац, преводилац, новинарка и феминисткиња Зофка Кведер, представице су Словеније, а суседне Хрватске - Ивана Брлић Мажуранић и Марија Јурић Загорка.
ЗНАЧАЈНИ ДАТУМИ
ЗА СВАКУ од ауторки ће, како тврде у "Женској књижевној рути", бити организована различита догађања, од предавања, перформанса, едукативних радионица, изложби, а посебно ће бити обележавани њихови рођендани и Међународни дан жена. Овој организацији која сарађује са 16 институција из пет земаља, званично ће признање СЕ, бити уручено у октобру на Криту, током 11. Саветодавног форума кутурних рута Савета Европе.Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
БРУКА: Црногорци славили испадање Србије као да су Хрвати (ВИДЕО)
Женска рукометна репрезентација Србије је на шокантан начин остала без пласмана у четвртфинале Светског првенства јер је у мечу у коме јој је и бод био довољан декласирана од Црне Горе. Боља екипа заслужено иде даље, али уз не мали скандал.
07. 12. 2025. у 19:40
"Глупа си и гадна! Занимљиво, ретко се о томе извештава - али све је ово било плаћено приватним донацијама"
"НИЈЕ коришћен ниједан долар пореских обвезника!"
06. 12. 2025. у 21:24
ДРСКО: Јелисавета Орашанин БЕЗ ДОЊЕГ ВЕША шета улицом (ФОТО)
ГЛУМИЦА Јелисавета Орашанин поново је привукла сву пажњу када се појавила у комбинацији која је изазвала праву буру на мрежама.
06. 12. 2025. у 20:35
Колико је ЕУ ИЗГУБИЛА милиона € због санкција Русији? Бројка незамисливо велика - Москва објавила тачну цифру по њеној процени
"ОВЕ мере представљају кључни алат неоколонијалне политике "колективног Запада", која има за циљ да задржи опадајуће доминирање и ограничи суверена права других земаља на политички избор и технолошки развој."
06. 12. 2025. у 21:38
РУСИЈА ЗАПАЊЕНА: Велика звезда не само да се одрекла руског држављанства, већ је откривено и - ово!
РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то назива Русија, и даље се с посебном пажњом прати широм света, па и пратећи спортски сегменти који се тичу санкција руским и белоруским спортистима. Најновије вести на ту тему не тичу се директно санкција, али свакако њихових последица. Оне су, наиме, довеле до нове ситуације која се Русима баш и неће свидети.
06. 12. 2025. у 20:21
ЦЕО ТЕНИС У ШОКУ: Чувена тенисерка уградила вештачке груди, а онда је откривено и ово! (ФОТО)
Најновије вести из тениса су прилично невероватне.
07. 12. 2025. у 13:43
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Најновије из рубрике
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
ДОДЕЉЕНА КЊИЖЕВНА НАГРАДА „ХАЏИ ДРАГАН“ ЗА 2025. ГОДИНУ
КЊИЖЕВНУ награду „Хаџи Драган“ додељују књижевне новине „Свитак“ (Пожега), за најуспешнији књижевни прилог објављен у „СВИТКУ“ као и за укупно дело оних сарадника који су учинили значајан помак у српској књижевности и језику нашем.
05. 12. 2025. у 13:19
НАТАША ПАВЛОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Публика цени искреност више од "упеглане" слике, а практична жена није савршена, само је нормална (ФОТО)
ТЕЛЕВИЗИЈСКА водитељка и ауторка емисије „Практична жена“ Наташа Павловић, коју гледамо сваког радног дана у 16 часова на ТВ Прва, више од деценије гради препознатљив телевизијски свет у којем комбинује традиционалне вредности, савремене изазове и свакодневицу реалне жене која се не стиди да покаже да није савршена.
05. 12. 2025. у 12:05
„НИТ СЕ НАСТАВЉА“: Додељене награде најбољим ауторима на 11. жирираној изложби „100 жена – 100 минијатура“
СВЕЧАНА додела награда најбољим ауторима ручног рада у формату минијатуре, одржана је у Сава центру у оквиру јединствене 11. жириране изложбе минијатура „100 жена – 100 минијатура“, која чуварима традиције, пре свега женама из локалних занатских удружења, пружа прилику да се такмиче, афирмишу и добију признање јавности за свој аутентичан рад.
03. 12. 2025. у 11:36
ФИЛМСКА КРИТИКА: Филмска елегија
"ВЕТРЕ, причај са мном", режија Стефан Ђорђевић, Србија и други, 2025.
02. 12. 2025. у 11:01
Коментари (0)