АМАТЕРИ У РАНГУ ПРОФЕСИОНАЛАЦА: Фестивал фестивала у Требињу, 65. по реду, обележио и две деценије од обновљеног позоришног издања

КАДА је давне 1957. године на Хвару основан фестивал позоришних аматера Југославије, нико није могао наслутити да ће дочекати свој шездесет пети рођендан у Требињу.

"Српска драма" Трстеничког позоришта, Фото Културни центар Требиње

На првом "зборном" месту остао је деценију и по, а касније се преселио у град под Леотаром да у срцу Херцеговине настави свој театарски живот. Рат који се разбуктао на просторима СФРЈ погасио је почетком деведесетих светла позорнице, ипак, за једним кафанским столом на тераси "Белих платана" почетком новог миленијума пала је одлука да је време да се поново дигне фестивалска завеса. Ових дана, као некада, поново је на окупу некадашња Југославија.

- Када смо решили да обновимо фестивал 2001. године с пилот-издањем прве вечери није био баш неки одзив. Зато смо се одлучили за несвакидашњи потез не бисмо ли скренули пажњу гледалаца. Представа "Чујеш ли мајко вапај мој" одиграна је поред градског базена, а на крају је цео ансамбл (уз импровизацију, али у складу с радњом) - завршио у њему! Већ сутрадан сала Културног центра била је пуна, а публика враћена некада омиљеној позоришној фешти - присећа се Слободан Вујовић, један од оснивача фестивала и члан Уметничког савета.

"Ожалошћена породица" позоришта "Стеван Сремац" из Црвенке, Фото Културни центар Требиње

У новом "животу" овај културни догађај добио је назив Фестивал фестивала јер је од почетка друге фазе и његовог уметничког трајања замишљен као надметање најбољих представника и представа из целог региона:

- У почетку су долазили ансамбли из Србије, Црне Горе, Федерације БиХ и Републике Српске, а онда нам се придружила Македоније, па Хрватска - наставља Вујовић.

- Једино и даље изостаје Словенија и то из једноставног разлога: код њих је пракса да у аматерским позориштима играју и професионалци, што наше пропозиције не дозвољавају.

Ипак, у сталном смо контакту, па се може десити да у неком наредном издању видимо и њихову представу.

Управник Градског позоришта и главни уредник Радио Требиња Момо Бркић подсетио је да је упоредо са фестивалом растао и сам театар. Свесни да је Јован Дучић одавно зацртао пут родног града као града културе, вредно су прикупљали фотографије и документацију за монографију која је требало да сведочи о историји фестивала.

- Неко је израчунао да је само за последње две деценије овде изведено 160 драмских текстова - казао је редитељ Слободан Радовић.

"Бити Хамлет" театра "Федра" из Бугојна, Фото Културни центар Требиње

Како се чуло на трибини посвећеној јубилеју фестивала, у међувремену су Требињци били у прилици да виде сву разноликост позоришних жанрова: драме, водвиље, мјузикле, кореодраме, невербални театар. А да аматери нису дилетанти потврдила је једна од последњих представа на овогодишњем репертоару: "Српска драма" (у режији Милоша Милошевића) и извођењу Трстеничког позоришта подигла је публику на ноге, док се за Душана Јовића као главног јунака Ковачевићеве драме могло се чути - да бољи Обрад Срећковић није виђен ни на професионалним сценама.

АПСУРДНОСТ САДАШЊОСТИ

ФЕСТИВАЛ је, по речима редитеља Слободана Радовића, у свом дводеценијском трајању имао неколико различитих линија репертоара:

- У такмичарској конкуренцији нашле су се представе засноване на нашим класицима (Стерија, Нушић, Домановић), потом савременим писцима које се баве актуелним друштвеним темама, а бавили смо се и питањем како у 21. веку играти Брехта. Авангардна драма 20. века (Јонеско, Ками) показала је да захваљујући апсурдности времена у коме живимо, није морала много да се прилагођава новим сценским поставкама. Пред публиком је била и савремена руска драматургија, драме Људмиле Разумовске и Константина Костјенка.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације