ГОСПОЂА АЈНШТАЈН, СРПСКА ХЕРОИНА: Корин Росничек, америчка редитељка о Милеви Марић - Била је нека врста аутсајдера

Вукица Стругар

03. 07. 2022. у 08:40

ПРЕДСТАВА "Госпођа Ајнштајн" испраћена је премијерно ових дана овацијама у Народном позоришту, а публика и ансамбл извели су на сцену њену ауторку Снежану Гњидић и Карин Росничек, редитељку из САД.

ГОСПОЂА АЈНШТАЈН, СРПСКА ХЕРОИНА: Корин Росничек, америчка редитељка о Милеви Марић - Била је нека врста аутсајдера

Фото З. Јовановић

Узбудљива прича са теоријом релативитета "примењеном" на љубавне односе брачног пара (у интерпретацији Душанке Стојановић Глид и Горана Јевтића) - имала је праизведбу у Вашингтону, управо у Театру исељеника, чији је оснивач и уметнички директор Карин Росничек.

Ова Американка, немачко-чешког прекла, студирала је у Регензбергу и Штутгарту, живела у Минхену и Паризу. У САД се доселила пре 15 година, а у свом позоришту бавила се и другим значајним женама које су биле у сенци славних мушкараца.

- Истраживала сам пуно о Милеви Марић, читала књиге и писма, све што ми је дошло до руку. Кад сам спремала представу 2020, тражила сам од мојих сарадника да и сами истражују. Постоји научна дебата колико је Милева била укључена у Албертов рад, па чак и покрет који за њу тражи постхумну Нобелову награду. Не знамо довољно о томе, али је неспорно допринела Ајнштајновим достигнућима. Цела њена животна прича заиста је невероватна и мора да се исприча. И, дефинитивно, припада Србији јер је Милева српска хероина. Била је у сенци мужа, као што је Фрида Кало била у сенци Ривере, Софија у Толстојевој, Зелда Фицџералд у Скотовој...

Ипак, Милева је највише остала испод "радара" јавности?

- Све ове жене делимично су жртвовале своју каријеру, али она је се није одрекла својом вољом. Желела је да успе, нажалост, њени професори били су доминантни мушкарци тог времена. Кад је постала мајка, спречена је у наставку каријере. Колико год либералан, Ајнштајн је био свестан конзервативне породице и порекла и није остао имун на шовинистички погледе савременика. Уосталом, основао је Академију "Олимпија" на којој су само мушкарци расправљали о науци и уметности. Стекао је светску славу, док је она завршила у сиромаштву.

Шта је најинтересантније у причи о њеном животу?

- Морала је да се бори са свим околностима, као нека врста аутсајдера. Имала је и телесну ману, било јој је потребно много труда и дисциплине да упише Политехничку школу у Цириху. Сасвим усамљена у својој борби, као једина девојка у генерацији. Цео њен живот је велика борба, вредна дивљења. Волела је Алберта до краја живота.

Не само да јој љубав и пожртвованост нису узвраћени, него је споран и његов однос према заједничкој деци?

- Тешко ми је да судим јер не знамо довољно о томе. Неспорно је у почетку љубав била узајамна, о томе сведоче и писма из 1905. Тада је објавио пет научних радова у којима је, извесно, имала удела. Ћерка Лиза родила им се сувише рано, из непланиране трудноће. Ајнштајнова мајка била је изразито против њихове везе. Није је волела зато што није била Јеврејка, сматрала ју је инфериорном. Имала је и телесну ману, па још научница... Рођење Лизе, почетак је њиховог краја. Док су били студенти Алберта је привлачила Милевина слобода и независност. Касније, кад је добила децу о којој је морала да брине - изгубила је оно чиме га је привлачила. Али, тада је већ био занесен сопственом славом и није желео да се ишта негативно о њему чује.

Фото З. Јовановић

Како је комад у Вашингтону доживела публика?

- Када је представа изашла, већ су била откривена Милевина писма. И "Национална географија" бавила се њима. Прича је посебно привукла људе у научним круговима који су знали нешто о њој, али и оне који су први пут чули за Албертову прву жену. Представа је одлично прошла, нажалост, убрзо ју је зауставила корона. "Госпођа Ајнштајн" ће се на репертоар вратити 19. септембра.

Зашто се ваше позориште зове Театар исељеника? Због гледалаца који долазе или писаца које постављате на сцену?

- И једног и другог. Желела сам да интернационализујем амерички театар, откријем публици нове европске комаде. У Америку су сви однекуд дошли. Уосталом, и сама им припадам. Читала сам много о искуствима таквих људи и њиховој "подељености" између две земље, што омогућује нови поглед на ствари: не гледаш их по навици већ из неке другачије перспективе. Занимљиво је да су неке универзалне теме - климатске промене, корупција, дигитални свет или усамљеност (као нова врста "пандемије"), све драстичнија подела на богате и сиромашне - заједничке теме за цео свет, али истовремено и другачије у свакој земљи. Сви смо у истом чамцу. Ипак, имамо прилику да погледамо ствари из другог угла. Можда нам то помогне да отворимо очи.

Као неко ко долази из Европе и велике немачке културе, шта мислите о актуелном бојкоту руске уметности на Западу?

- То је апсолутна глупост! Кад Достојевски више није ни велики писац ни људско биће него одједном, само Рус, ужасно је глупо... Има свакаквих примера. Сада у Америци руше статуе генерала Лија, који је припадао снагама Југа у Грађанском рату и залагао се за ропство. Та врста "политичке коректности" је пропаст: уместо да се бавимо данашњим верзијама "ропства" и правима мањина у САД, гледамо у прошлост. Порицање још више поларизује ствари и, на крају, два супротставена табора више не могу ни да разговарају. Само да се мрзе. Култура "кенселовања" је контрапродуктивна и даје алат у руке конзервативцима.

Како је свет постао тако ригидан, спреман да поништи неспорне вредности због актуелне политичке ситуације?

- Мислим да је све то последица дигиталне технологије и превише поједностављеног језика. Без обзира на то да ли је нешто непроверено или лаж, одмах постаје вирално - шири се попут вируса интернетом. Што је упрошћеније, људи ће лакше прогутати, поверовати, поновити и ширити даље. На неки начин смо немоћни против таквих ствари. Трамп је савршен пример. Нешто би рекао, сви би знали да је лаж, али је и даље понављао и тако би то остајало. Не постоје неспорне истине око којих се сви слажу. Више их је и једна другој се супротстављају... Информације које добијамо веома су једноставне. Све је фрагментарно, сваки новинар ради нешто за себе. Професија више није добро плаћена, па могу да пишу и они који нису уопште новинари. Само је важно да информација буде брза, није важно да ли је и тачна. Битни су политика и новац. Тренутно смо у некој врсти транзиције и не знамо куда ће нас одвести. Живимо у невероватно комплексном времену.

С посебним акцентом на друштвеним мрежама?

- У дигиталној смо револуцији. Траже се једноставнији одговори и сведенија решења. Све је мање супротстављених истина. Мора бити или ово, или - оно. Ствари су доведене до крајности, до краја смо раздвојени, свако у свом мехуру. Мишљења се толико разликују да људи више не могу ни да комуницирају. Све смо удаљенији једни од других. Немамо ни времена за разговор, дебату, нико неће да чује другу страну.

Човек 21. века податан је за манипулацију: не покушава ни да се одупре ни да размишља својом главом?

- Да бисмо сагледали ствари са свих страна, новинари би морали озбиљно да истражују.

Њихову улогу преузели су "заводљиви" гласови којима верује. Јер, није пријатно суочити се са чињеницом да нема једноставног решења. Немамо више ни времена ни новца да се дубље бавимо неким важним темама. Све остаје на површини и чује се само глас који је најгласнији. Језик се све више "редукује", а сњим и наше мишљење.

Ви сте глумица, продуцент, преводилац, редитељ. Која вам је професија најближа?

- Мислим да је најважнија комуникација. Грађење мостова, управо оно што позориште ради.

Покушава да пронађе пут, исприча неке приче. И с ким год да разговарам, било где, делимо осећај да је нешто лоше и да је прекасно. Да "машинерија" ради без контроле и да не можемо да је зауставимо. Да идемо пуном брзином у лошем правцу, немоћни било шта да учинимо. Осећамо да нешто није у реду, али - помахнитали воз иде даље.

ЉУБАВ У "ЈУГИ"

- ПРЕ "двеста година" забављала сам се са младићем из бивше Југославије. Изнајмили смо кућу на Брачу, обишли Дубровник, Сарајево, Загреб, Београд, Љубљану, Сплит и многе друге градове. Више се не сећам најбоље, али памтим вашу храну: незаборавни укус гибанице и ајвара - каже са осмехом наша саговорница.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

КАКО ПУТОВАТИ У СЕПТЕМБРУ: Ево које државе траже ковид тестове