ОСТАЋЕМО УСПРАВНИ, МАДА НАС ТО СКУПО КОШТА: Књижевник Петар Сарић о кућном прагу на Брезовици, незараслим и новим ранама, претњама и уценама

Милена Марковић

28. 06. 2022. у 12:39

НЕПРЕГЛЕДНЕ колоне војске и народа пролазили су путем, подно Брезовице. Поред кућног прага Петра Сарића. Он је остао.

ОСТАЋЕМО УСПРАВНИ, МАДА НАС ТО СКУПО КОШТА: Књижевник Петар Сарић о кућном прагу на Брезовици, незараслим и новим ранама, претњама и уценама

Фото И. Маринковић

Цео царски Призрен се дигао у збег. Он је остао. Кад су спаљени Арханђели, веровао је: обновиће се. Тако је остао да живи и ствара подно Шар-планине и нема намеру да се, икада, отуд помакне.

- Косово и Метохија су библија наше душе, а мој кућни косметски праг надвисује Шар-планину. Алпе. Хималаје. Са њега видим цео свет - каже нам.

*Најзначајније награде за његову бравурозну, приповедачку уметност, примио је управо на овом прагу с којег је, у делима оставио драгоцене лекције. Шта у њима поручује?

- Онима који су се изгубили, поручио бих да нађу пут. Да се врате откуд су пошли и крену стазама својих предака. Да пронађу нова и учврсте стара пријатељства. Да од непријатеља праве пријатеља. Веће победе од те нема. Пробајте, и уверићете се да сте постали победник који се неће плашити оних које сте победили. Постаћете прави, слободни, победник. Ако сте Човек, успећете.

*На нас се, баш ових дана дигла и "ала и врана". Можемо ли се одбранити?

- Није лако одупрети се силницима. Ми смо данас једина земља на Балкану и у Европи која се, иако мала, још држи. Верујем да ћемо, мада нас то скупо кошта, остати усправни. Наш човек, да би одржао своје достојанство, своје име, спреман је да трпи, спреман је да плати и оно што нема цену. Поносан сам што припадам таквом народу.

Фото И. Маринковић

*Санкције Русији? Блокаде на путу ка ЕУ? Којим бисте ви путем?

- На оваква питања, признајем, мој одговор је несигуран. Кад бих се ја питао Србија би одавно била у некој, конкретној, вези са Русијом. Зашто земље истог језика, писма и вере не би биле више но пријатељи? Зашто?! Уместо тога, нажалост, оне, кривицом моћних, међусобно ратују! Али ја се надам да ће таква, наметнута, непријатељства једног дана остати за нама. Све што је изнуђено, и туђе, није дуговеко...

*Стално нам испостављају неке спискове чега да се одрекнемо. Ви кажете: ово што се догађа са Косовом и Метохијом, горе је и од смрти...

- Да, да, смрт није најгоре шта нам се може догодити. Ово што се и данас догађа на Косову и Метохији горе је од смрти. Али и то мора проћи. Кад би тога сви били свесни, више би данас водили рачуна како се понашају. Нашли би се на много краћем путу ка уразумевању, и измирењу. Они који траже независно Косово, то јест "међусобно признање", хтели би немогуће: да духовно и физички разграде, и пониште, колевку поносног и одважног српског народа. Они су, на властитом путу, залутали. Да ли ће, и кад, изаћи из свог мрака, зависи највише од њих самих.

*Казали сте у беседи, примајући Станковићеву награду да "месечина осветљава све и све лечи"... А, тамна је ноћ. Можда ви, на Брезовици, потајно примате ту лековиту месечеву светлост?

- Овде на Брезовици, у подножју Љуботена, најлепшег шарпланинског врха, све је могуће. Љуботен, зато што има такво име, може бити и зато што, откуд га год гледаш, гледаш га на Небу, има чудесну моћ. Жубори воде не разликују се од птичјег хора. Кад одем код брата у Обреновац, не могу да спавам. Кад сам се вратио на Брезовицу, вратио се и сан. Једне ведре вечери видео сам да се, под месечином, крећу планински венци. Играју! Светско чудо!...

*А, шта би велики Бора, сад, беседио међу оволиким књижевним "дикама и дивама"? Како ви видите најезду нових списатеља и њихових књига?

- Можда ни Бора, за живота, није био свестан колико је велики писац. И дан-данас, они који говоре или пишу о Бори, увек нађу нешто што нико пре није рекао или записао. Време, ето, пресуђује много чему, па и писцима. Најгоре дело је оно кад о њему нема шта да кажеш, кад ни примедбу нема на основу чега да изнесеш. А таквих је данас превише.

*Црна Гора, ваши корени. Шта би, данас, зборио владика Раде?

- Црна Гора, жива рана. Кад се одвојила од Србије, помислио сам да је то најгоре што се међу браћом могло догодити. Али има горе од најгорега: формирају Црногорску православну цркву! Има и горе: укидају ћирилично писмо, остало само на споменицима! И, још горе: српски језик преименују у црногорски! И, још горе: прогоне обесправљене Србе! И, још горе: заводе санкције руској браћи! И, још горе: признају независност Косова! И, још горе: улазе у НАТО! И, још горе! И, још горе! Црногорски официри, као амерички и као албански на Косову, носе вишеугаоне шапке! Ко се надао да ће Црногорци посрнути дубље од најдубљег дна?! Али и то ће проћи кад зла времена уступе место бољим. А владика Раде, да је жив, не би могао да завеже реч. Само би ћутао. И, можда, полудео.

Фото И. Маринковић

*Којој би врлини Марко Миљанов дао предност, у овом времену? Чојству или јунаштву?

- Чојству, у коме се једино могуће одбранити од себе.

*У роману "Митрова Америка" прорекли сте данашње сеобе. Опет нам младост одлази. Може ли Америка икада бити - Митрова?

- Како време пролази, Америка ће све мање бивати Митрова. Ономе што је Америка (и Запад) била дуго, и предуго, долази крај. На чекању је Исток. Русија, Кина, Индија.

*На вратима ваше куће подно Брезовице одакле вас нису покренули ни најстрашнији погроми и прогони, исписана је порука унуцима: добро дошли, ђедови другови! Симболика?

- Радост повратка и сусрета са ђедовим огњиштем. Незаборав. Дамјан је трећи, а Давид први разред. Долазе стално. Дан њиховог доласка је празник. Кад улазе у кућу, сваки пут прате их њихова оглашавања, помешана са гласним смехом. И ја видим како се предмети у кући померају, чак и зидови. У њиховом присуству све оживи.

*Плаше ли вас слике зла. Видите ли негде искру победе?

- Стварно се не плашим. Као да нисам нормалан. А нашег времена, мање више, има понешто у свакој мојој прози, а највише у романима "Сутра стиже Господар" и "Сара"... Зато је најопасније кад превише закасни, и ми, одвикли се од њега, постајемо лака жртва. Ипак без зла, не бисмо умели да се дивимо добру. Верујем да добро носи предност над злом; као што не знам како би свет изгледао кад би добро сасвим победило.

ЗВУЦИ КАМЕНЕ СВИРАЛЕ

*Ваш најновији роман "Клобук", ове године, објавила је Српска књижевна задруга. Роман је већ добио три престижне награде: "Светозар Ћоровић", "Борисав Станковић" и "Григорије Божовић". Шта је Клобук?

- Клобук је старо утврђење ("град") подигнуто у време Турака на брду изнад Требињске Ластве, на граници између поробљене Херцеговине и слободне Црне Горе. Турски заповедник "града" био је диздар... Догађаји повезују Херцеговину, Црну Гору, Стамбол, Скопље, Метохију. Тема је данак у крви, а главна личност Јован (Асан), будући клобучки диздар. Још у детињству Јован је показивао изузетну надареност: подигао је камену кућицу, налик очевој. Био је, као дечак, оглашени певач уз гусле, касније свирач на каменој свирали коју је (у Стамболу) сам, у потаји, направио. Захваљујући Тарик-аги, учитељу чији је миљеник био, свирала је доспела до султана кога су очарали камени звуци. У роману се приказује и живот типичне херцеговачке (Јованове) породице... Требињски културни посленици, предвођени проф. др Радославом Милошевићем, намеравају да, по роману "Клобук", сниме филм. Сценариста - редитељ је млади талентовани никшићанин Рајо Јеврић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

ШТА КАЖЕ ЗАКОН: Сме ли се возити у папучама и штиклама - међу возачима постоји велика заблуда везана за ову тему