ЧУВАР ГРАНИЦЕ РИМСКОГ ЦАРСТВА: Настављено истраживањање лимеса на археолошком локалитету Ћетаће код Неготина
НА археолошком локалитету Ћетаће, у неготинском селу Радујевац, надомак ушћа Тимока у Дунав, чија се најранија фаза изградње везује за крај првог века, започела је друга сезона археолошких ископавања.
Остаци бедема, Фото С. Јовановић
Археолози, предвођени др Владимиром Петровићем, научним сарадником на Балканолошком институту, и Горданом Јањићем, музејским саветником Музеја Крајине, интензивно раде на делу грађевине за коју се сматра да је штитила правац продора непријатељских војних јединица долином Тимока према богатим и чувеним централно-балканским градовима Римског царства.
- Ова година је дала одличне резултате. Наслућују се наставак зидова и доградња, можда чак и у више фаза. Налази који су се ту појавили лане сада су дефинисани као налази керамике из 4. века нове ере што нам даје наду у оно што смо у старту веровали, да имамо објекат који се тиче римске утврђене границе на обали Дунава - каже Гордан Јањић.
Локалитет Ћетаће, слажу се археолози, био је свих ових деценија потпуно занемарен.
Феликс Каниц је о њему оставио податке забележивши га као "правоугаоно утврђење које је штитило пут и приступ мосту преко реке Тимок", а мања ископавања у периоду 1958-1960 оставила су тек оскудна образложења да је то објекат војног карактера, четвороугаоне основе, са заобљеним бедемима на угловима.
- Констатовали смо да овде имамо неколико фаза. Прва и најранија упућује на зидани римски фортификациони објекат са масивним бедемом и масивном полукружном кулом, како нама сад то изгледа. Друга је везана за период раног хришћанства или византијске обнове када овде ничу и неки сакрални објекти. Нама се чини да смо ове године пронашли нешто што би могло личити на једну хришћанску богомољу у самом утврђењу које је настало много раније - истиче др Владимир Петровић.
Локалитет у селу Радујевац/Др Владимир Петровић/Гордан Јањић, Фото С. Јовановић
Део археолошке екипе су и Александар Тасић, археолог из Сврљига, као и студенти археологије Иван Илић и Душан Обрадовић Александар Вељановић из Београда. Средства за истраживање обезбедило је Министарство културе и информисања, уз учешће Музеја Крајине у Неготину, а спроводе га Балканолошки институт САНУ и неготински музеј.
- Свакако најзанимљивију чињеницу представљају бедеми изграђени од шута и земље, што може указати на веома рани карактер овог утврђења изграђеног на изразито стратешкој позицији римског лимеса. Сматрамо да локалитет Ћетаће има изузетно велики потенцијал за будућа археолошка истраживања римске дунавске границе. Планирано је истраживање више мањих сонди или ровова како би се прецизно дефинисале димензије утврђења и разјаснила хоризонтална и вертикална стратиграфија. Сондажним ископавањем локалитета Ћетаће постигло би се утврђивање старости и величине овог римског утврђења и насеља - додаје Јањић.
Лане је на локалитету Ћетаће пронађена опека са натписом "кох" од речи кохорта која је означавала римску војну јединицу која је бројала између 500 и 1.000 војника. То упућује на чињеницу да је овде брањен улаз у тимочку долину, али и да је у миру на овом месту била и царина.
- Овај локалитет треба довести у везу са Дортикумом који се налази близу села Врав у Бугарској. Те две грађевине су са обе обале Тимока контролисале речни правац према унутрашњости Балкана који не треба потценити и који је најважнији и најкраћи пут према централном Балкану, према Наису и даље према Егејском и Јадранском мору у односу на Моравску долину која је, по мом мишљењу, прецењена као комуникациони правац - закључује Петровић.
ПРЕЛИМИНАРНА ЛИСТА УНЕСКА
ЛОКАЛИТЕТ Ћетаће је увршћен у прелиминарну листу Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу. Заједно са локалитетима "Мора Вагеј" у Михајловцу, "Егета" у Брзој Паланци, "Гламија" у Рткову, али и "Аквес" у Прахову, представља границу Римског царства, њену одбрану, економску организованост, па чак и рударске активности у широј области.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Прочитајте више
"ЕТО, ЈАВЉА МИ СЕ!" Како је Новак Ђоковић шокирао новинарку ЦНН-а
Jедан од највећих америчких медија, Си-Ен-Ен ("CNN") послао је новинара у Мадрид где је Новак Ђоковић ушао у историју поставши пети пут добитник награде за најбољег спортисту света у претходној години. А онда се десило нешто врло занимљиво.
23. 04. 2024. у 20:06
"СКУПО ЈЕ ОДГАЈАТИ ДЕЦУ!" Јелена Ђоковић изненадила изјавом о родитељству: "Опростите, знам шта причам"
ЈЕЛЕНА Ђоковић одгајање деце одувек истиче као велики изазов за родитеље.
25. 04. 2024. у 07:56
АПЕЛ ОЦА ПРЕДРАГА: "То није Празник рада (1. мај), немојте да се брукамо - молите се и покајте"
ОТАЦ Предраг Поповић се огласио на мрежама и рекао да не би требало да се слави Празник рада (1. мај), већ да се тај дан обележава Велика Среда.
24. 04. 2024. у 19:00
НИЈЕ САМ: Никола Роквић открио ко му прави друштво на ходочашћу
НИКОЛА Роквић се одлучио за хумани потез, кренуо је на пут до Егине у Грчку. Мислили смо да је сам, међутим друштво му праве три пријатеља.
24. 04. 2024. у 12:01
ХЕРОЈ СА "ДОСИЈЕОМ": Ово је машиновођа који је ЗАУСТАВИО ВОЗ да спаси пса везаног за пругу
"КАДА САМ видео да је пас везан ланцем за шине, пао ми је мрак на очи. За мене је ово покушај убиства. Тај ко је ово урадио, сутра је спреман да убије и човека. Одмах сам обавестио полицију. Монструми живе око нас, а да то и не знамо". Овим речима почиње своју исповест Миша Радивојевић, машиновођа који је пре два дана на прузи Димитровград – Ниш успео на време да заустави локомотиву тешку 1.000 тона и сигурне смрти спаси пса кога је неко везао ланцем за шине.
24. 04. 2024. у 22:28
ШОКАНТНЕ ПРОМЕНЕ: Заборавите тенис какав сте знали, биће дибидус другачији! Ево како ће се убудуће одвијати
Новак Ђоковић је одавно приметио да АТП (Асоцијација тениских професионалаца) и његов женски пандан ВТА не брину довољно о играчима. Зато је и покренуо својеврсни синдикат професионалних тенисера и тенисерки (ПТПА). Али промене се дешавају и у самом "белом спорту". И то досад невиђене. Највеће откад тенис постоји.
24. 04. 2024. у 14:34
Најновије из рубрике
"НЕКАДА ЈЕ ФИЛМ БИО НАЈБОЉИ ЦИРКУС У ГРАДУ": Редитељ Рајко Грлић о "Неиспричаним причама", новом филму, Бориславу Пекићу, Дубравки Угрешић
- БЕСКОНАЧНО ми је драго што сам живео у време када је филм био најбољи циркус у граду.
24. 04. 2024. у 17:25
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Једнорог без рога - Тенеси Вилијамс "Стаклена менажерија", Мадленијанум
ТЕШКА животна ситуација породице Аманде Вингфилд, анксиозна кћер која храмље и незадовољни син песник, слика је Тенеси Вилијамса, од пре 80 година, вечне фреске америчке породице и сушта је супротност "америчком сну".
24. 04. 2024. у 12:20
ПРИЧА О ЗЛОУПОТРЕБИ ДЕЦЕ: Представа "Нестајање" премијерно у Атељеу 212
ПО тексту Томислава Зајеца (у режији Сање Митровић) у суботу, 27. априла, премијерно ће бити изведена представа "Нестајање" на сценИ "Мира Траиловић" Атељеа 212.
24. 04. 2024. у 12:13
МИКА ЋЕ ДОБИТИ СПОМЕНИК У НОВОМ САДУ : Иницијатива Одбора „Антићевих дана“ за обележје песнику
У НОВОМ Саду, којег је волео колико и свој родни Мокрин, песник, сликар и боем Мирослав Антић (1932-1986), готово четири деценије после смрти, добиће - споменик.
23. 04. 2024. у 19:43
ИДЕАЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ ПРЕД ИНТЕРЕСИМА Intervju: Игор Мировић, песник и политичар
ПЕСНИКЕ треба увек бранити, јер шта бисмо без њих - пита проф. др Александар Јерков у поговору најновије збирке поезије Игора Мировића "У лавиринту", а затим, позивајући се на речи Стевана Раичковића ("без поезије све би и даље постојало, али ништа више не би било исто") поентира закључком да песника треба бранити чак и када су песник и политичар спојени у истој личности.
23. 04. 2024. у 19:41
Коментари (1)