ЧУВАР ГРАНИЦЕ РИМСКОГ ЦАРСТВА: Настављено истраживањање лимеса на археолошком локалитету Ћетаће код Неготина

Сузана М. Јовановић

26. 06. 2022. у 15:00

НА археолошком локалитету Ћетаће, у неготинском селу Радујевац, надомак ушћа Тимока у Дунав, чија се најранија фаза изградње везује за крај првог века, започела је друга сезона археолошких ископавања.

ЧУВАР ГРАНИЦЕ РИМСКОГ ЦАРСТВА: Настављено истраживањање лимеса на археолошком локалитету Ћетаће код Неготина

Остаци бедема, Фото С. Јовановић

Археолози, предвођени др Владимиром Петровићем, научним сарадником на Балканолошком институту, и Горданом Јањићем, музејским саветником Музеја Крајине, интензивно раде на делу грађевине за коју се сматра да је штитила правац продора непријатељских војних јединица долином Тимока према богатим и чувеним централно-балканским градовима Римског царства.

- Ова година је дала одличне резултате. Наслућују се наставак зидова и доградња, можда чак и у више фаза. Налази који су се ту појавили лане сада су дефинисани као налази керамике из 4. века нове ере што нам даје наду у оно што смо у старту веровали, да имамо објекат који се тиче римске утврђене границе на обали Дунава - каже Гордан Јањић.

Локалитет Ћетаће, слажу се археолози, био је свих ових деценија потпуно занемарен.

Феликс Каниц је о њему оставио податке забележивши га као "правоугаоно утврђење које је штитило пут и приступ мосту преко реке Тимок", а мања ископавања у периоду 1958-1960 оставила су тек оскудна образложења да је то објекат војног карактера, четвороугаоне основе, са заобљеним бедемима на угловима.

- Констатовали смо да овде имамо неколико фаза. Прва и најранија упућује на зидани римски фортификациони објекат са масивним бедемом и масивном полукружном кулом, како нама сад то изгледа. Друга је везана за период раног хришћанства или византијске обнове када овде ничу и неки сакрални објекти. Нама се чини да смо ове године пронашли нешто што би могло личити на једну хришћанску богомољу у самом утврђењу које је настало много раније - истиче др Владимир Петровић.

Локалитет у селу Радујевац/Др Владимир Петровић/Гордан Јањић, Фото С. Јовановић

Део археолошке екипе су и Александар Тасић, археолог из Сврљига, као и студенти археологије Иван Илић и Душан Обрадовић Александар Вељановић из Београда. Средства за истраживање обезбедило је Министарство културе и информисања, уз учешће Музеја Крајине у Неготину, а спроводе га Балканолошки институт САНУ и неготински музеј.

- Свакако најзанимљивију чињеницу представљају бедеми изграђени од шута и земље, што може указати на веома рани карактер овог утврђења изграђеног на изразито стратешкој позицији римског лимеса. Сматрамо да локалитет Ћетаће има изузетно велики потенцијал за будућа археолошка истраживања римске дунавске границе. Планирано је истраживање више мањих сонди или ровова како би се прецизно дефинисале димензије утврђења и разјаснила хоризонтална и вертикална стратиграфија. Сондажним ископавањем локалитета Ћетаће постигло би се утврђивање старости и величине овог римског утврђења и насеља - додаје Јањић.

Лане је на локалитету Ћетаће пронађена опека са натписом "кох" од речи кохорта која је означавала римску војну јединицу која је бројала између 500 и 1.000 војника. То упућује на чињеницу да је овде брањен улаз у тимочку долину, али и да је у миру на овом месту била и царина.

- Овај локалитет треба довести у везу са Дортикумом који се налази близу села Врав у Бугарској. Те две грађевине су са обе обале Тимока контролисале речни правац према унутрашњости Балкана који не треба потценити и који је најважнији и најкраћи пут према централном Балкану, према Наису и даље према Егејском и Јадранском мору у односу на Моравску долину која је, по мом мишљењу, прецењена као комуникациони правац - закључује Петровић.

ПРЕЛИМИНАРНА ЛИСТА УНЕСКА

ЛОКАЛИТЕТ Ћетаће је увршћен у прелиминарну листу Унеска као један од ретких очуваних римских локалитета на дунавском лимесу. Заједно са локалитетима "Мора Вагеј" у Михајловцу, "Егета" у Брзој Паланци, "Гламија" у Рткову, али и "Аквес" у Прахову, представља границу Римског царства, њену одбрану, економску организованост, па чак и рударске активности у широј области.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (1)

БРУКА: Црногорци славили испадање Србије као да су Хрвати (ВИДЕО)