ОБНОВА ГЕНЕРАЛШТАБА ТЕСТ ЗА НАШЕ ДРУШТВО: Велика изложба о Николи Добрићу централни догађај јубилеја, 125 година од рођења архитекте

Миљана Краљ

24. 05. 2022. у 12:50

У НАШОЈ целокупној култури, архитекта Никола Добровић је бриљантно име без премца.

ОБНОВА ГЕНЕРАЛШТАБА ТЕСТ ЗА НАШЕ ДРУШТВО: Велика изложба о Николи Добрићу централни догађај јубилеја, 125 година од рођења архитекте

Фото: Новости

Овим речима је свога професора, описао академик Милан Лојаница, најављујући изложбу, која ће бити централни догађај у години обележавања 125 година од рођења овог изузетног интелектуалца, члана САНУ, писца знаменитих студија о архитектури и градовима, омиљеног предавача Архитектонског факултета, директора Урбанистичког института Србије и првог градског архитекту Београда.

Мултимедијална поставка "Никола Добровић - Под заставама модерних покрета", о животном и професионалним путу ове готово митске фигуре наше културне јавности, чији су аутори проф. др Марта Вукотић Лазар и мр Бојан Ковачевић, биће отворена вечерас у 19 часова, у Галерији САНУ.

Фото: Архива

Око Добровића је све било у игри супротности и сталној напетости, објаснио је јуче академик Лојаница (иначе, и председник одбора за припрему и обележавање овог јубилеја) у свом емотивном и надахнутом излагању:

- И срећа и несрећа су га примале у загрљај и окретале му леђа. Падао је и подизао се. Непрестана борба направила је од њега и фантастичног професора универзитета чија су предавања доживљавала овације.

За разумевање опуса овог средоњевропског архитекте, који је то био према рођењу и образовању (рођен у Печују, школовао се у Прагу), посебан значај, према мишљењу Лојанице, имао је његов београдски период. Ту је до изражаја дошла револуционарност његовог израза, све оно због чега га и сматрају "пиониром модерне архитектуре".

Међу пројектима везаним за наш главни град су нереализована Теразијска тераса, као и Добровићеве "београдске теме" - осмишљавање урбанистичких целина, међу којима је и Нови Београд (1968. постхумно је добио Октобарску награду за урбанистичку концепцију). Али, пре свега ремек-дело, зграде Генералштаба, погођене током НАТО агресије, по којој је познат најширој јавности.

- Један од идеја иницијативе за обележавања 125 година рођења, у оквиру које ће бити много програмских активности је да се иницира решење за дефинитивну судбину тих зграда - рекао је академик Лојаница. - Моменат је да се изоштрено отвори питање може ли ова средина да има став шта са тим треба урадити. То је и питање енергије, могућности и воље. Судбина зграда Генералштаба зависи од политичке воље. Вишедеценијски изостанак решења говори управо о недостатку те воље.

Када је у питању Добровићево наслеђе, како код нас тако и у Хрватској и Црној Гори, један од аутора изложбе мр Бојан Ковачевић сматра да њима није превасходно потребна заштита, већ - озбиљна обнова.

Фото: Новости

- Годинама инсистирам на томе да Генералштаб није срушен, већ урушен, што значи да се може поправити и мислим да је та обнова тест за ову државу и друштву, за нашу културу и архитектонску професију - нагласио је Ковачевић, додајући да су ту мишљења подељена: да га треба оставити као рушевину, како би се видело шта нам је учињено, да треба вратити на оно како је било, док млађи сматрају како би требало урадити нешто мало либералније. - Али, на првом месту држава мора да донесе неку оперативну одлуку. Сада смо у 23. години од када то стоји тако урушено. Нешто је санирано. Опкладио сам се да ће Генералштаб чекати на обнову више година него што је трајао пре бомбардовања. То би био катастрофалан пораз наше средине. За сада је однос 32:23.

Под кровом Галерије САНУ, у седам целина су представљени и обједињени Добровићеви пројекати, лични предмети, архивска грађа, уметничка дела и документарни филмови, који се чувају у Архиву и Библиотеци САНУ, Музеју науке и технике, Народном музеју, Кући легата, "Филмским новостима" и приватним колекцијама.

- Значајна је епистоларна грађа која се чува у Архиву САНУ, а реч је о преписци браће Добровић - открила је др Марта Вукотић Лазар. - Никола и његов брат, сликар Петар Добровић, су се догодили овој средини, да искористим речи Црњанског, као "гром из ведра неба".

За потребе изложбе је, како је рекла урађено, пет наменских видео-записа, који прате његов рад у Прагу, Дубровнику, Београду, додала је ауторка поставке, која тврди да је Никола изузетном снагом своје модернистичке личности био бескомпромисни конструктивиста.

- Наменски је урађено и седам макета из Добровићевог опуса. Део поставке су и осам уља Петра Добровића, као и Николини цртежи из студентских дана, каталози заједничких изложби. Идеја је била да се његово стваралаштво прикаже кроз цео овај материјал, његове реализоване, а посебно нереализоване пројекте. Нарочито оне који нестају пред нашим очима, а уз Генералштаб, то су и Дечја клиника у Игалу, хотел "Гранд" на Лопуду.

Изложбу прати двојезични каталог, а планирана је и монографска публикација "Живот, дело и време". У години јубилеја планиран је научни скуп, који већ има 50 пријављених учесника, са кога ће бити штампан обиман зборник, као и трибине и разговори, које ће САНУ реализовати са Архитектонским и Филозофским факултетом, Удружењем архитеката Србије, Академијом архитектуре Србије и КЦБ.

У реализацију је укључена Београдска интернационална недеља архитектуре - БИНА, а говорећи о пратећим програмима које ће организовати, професорка Јелена Ивановић Војводић, најавила је изложбу радова студентског конкурса за обнову Генералштаба, која ће испред Галерије САНУ бити отворена у петак.

Раскрсница - симбол државности

Својевремено је министарство привреде иницирало да се са Добровићевог Генералштаба скине заштита, зато што је неко, у смислу пословања, препознао потенцијал локације:

- Срећом, процес укидања заштите није ништа једноставнији од процеса проглашења, а да би се нешто сачувало велику улогу играју јавност и архитектонски еснаф - истакао је мр Ковачевић, за кога је раскрсница улица Немањине и Кнеза Милоша, где се налази Генералштаб, симбол државности Србије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (1)

ИЗ ЈАДРАНА ВРЕБАЈУ 54 ВРСТЕ АЈКУЛА: Ево које су најопасније - десетак напада је забележено