ЗАГОНЕТКА ВЕЛИКОГ КРАЉА: Монографија др Иване Коматине о Урошу Првом Немањићу

Борис Субашић

24. 05. 2022. у 10:25

КРАЉ Урош Први једини је Немањић који у свом добу добио епитет "Велики", најзначајнији који један владар може понети, јер указује да су га савременици сматрали изузетном личношћу чија је владавина имала посебан значај у тадашњој Европи. Са друге стране, о Урошу је остало веома мало докумената, што га је претворило у загонетку у чије се решавање дуго није упуштало.

ЗАГОНЕТКА ВЕЛИКОГ КРАЉА: Монографија др Иване Коматине о Урошу Првом Немањићу

Фото Б. Субашић

Мук је прекинула др Ивана Коматина из Историјског института, који је објавио њену изузетну монографију "Краљ Стефан Урош Први Велики и његов век". Недостатак докумената о краљу надокнадила је преданим сакупљањем података о његовом добу и склапајући делове те компликоване слагалице из историјског пејзажа је издвојила јасну слику Уроша Великог, најмлађег сина Стефана Првовенчаног, оца краљева Милутина и Драгутина, мужа Јелене Анжујске, ктитора Сопоћана чији је живопис "ренесанса пре ренесансе", градитеља пирга Преображења на хиландарском скиту Спасова вода, прве српске књижевне радионице. У њој је радио краљев штићеник, монах Доментијан, најмлађи Савин ученик, од кога је Урош Велики наручио писање житија Стефана Немање и Светог Саве, на којима се темељи српска национална идеја и самосвест.

Др Ивана Коматина је открила свестрану личност владара чије величина није у освајањима, већ у томе што је Србију очувао и учинио просперитетном у бурним временима непрестаних ратова, муњевитог уздизања и пропадања европских држава. У вртлогу амбиција и вероломних савезништава он је тежио да сукобе решава дипломатски, али када је било неопходно показивао се као вешт и неумољив војсковођа. Најстрожије је кажњавао рођаке Немањиће који су се нудили страним владарима претпостављајући амбицију државном циљу. Др Ивана Коматина открива Уроша и као творца идеје националног континуитета, представљене на фресци Сопоћана где је он само један у низу који почиње дедовима Немањом и Савом, а завршава се његовим синовима, још децом.

- Непосредно по завршетку његове владавине уз име краља Уроша је додат епитет Велики, који носи изузетно снажну симболику и толико га је тешко заслужити да је, и средњовековној и у модерној историји, забележено свега неколико владара са тим надимком у Европи. Епитет Велики се није додељивао због једног посебног догађаја или заслуге, нити је подразумевао неки ванредни подвиг, већ због изузетних достигнућа владавине у свим њеним сегментима, политичким, војним, културним и духовним - каже др Ивана Коматина.

Она наглашава да су Урошева разборитост у спољнополитичким односима, стрпљивост и тактичност на унутрашњем плану и стабилна и чврста тридесетпетогодишња владавина били и више него довољни да га савременици и потомци упамте као Великог.

- Обазривост и промишљеност су симбол Урошеве владавине на спољнополитичком плану. Брак са западном племкињом Јеленом Анђелом Куртене, сарадња са Угрима и Чесима, Латинским царством, Никејцима и Епирцима указују на то да је Урош био човек дорастао спољнополитичким изазовима свог времена. На унутрашњем плану се још јасније уочава његова величина. Неговао је добре односе унутар породице, а његова супруга Јелена Анжујска је деловањем на пољу духовности и културе додатно допринела да се његово време памти као време културног и духовног уздизања. Помоћ која је пружана како православним светињама, тако и римокатоличким, не би била могућа без привредног развоја који је свој успех доживео управо захваљујући краљу Урошу и његовој идеји да унапреди српско рударство уз помоћ Саса, те самим тим и трговина и занатство. Урош се окружио рођацима и духовно снажним личностима, а чини се да је из породичног круга црпео највећу снагу и имао највећу подршку - каже др Ивана Коматина.

ОДЛУЧАН И ВИСПРЕН

УРОШ је био последњи у низу наследника круне коју је прво носио његов најстарији брат Радослав, ромејски зет, кога је збацио брат Владислав, зет бугарског цара. Одлучан да спречи страни утицај на Србију, Урош је преузео власт, али се према брату није понео окрутно.

- Уочава се да су почетне трзавице превазиђене и да су они добро сарађивали. Сличан однос краљ је имао и са братом Предиславом, односно архиепископом Савом Другим, са потомцима кнеза Вукана, али и са угледним властелинима и архиепископом Јоникијем Првим, што открива његову питому али виспрену нарав - указује др Ивана Коматина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)