ОМАЖ РАДНИЦИМА И БИВШИМ ГИГАНТИМА: Изложбу Музеја науке и технике и Музеја Југославије ИКОМ Србија недавно прогласио пројектом године (ФОТО)

Драгана Матовић

22. 05. 2022. у 10:15

НЕКАДА су биле симболи напретка и индустријске модернизације. Радило је у њима на стотине хиљада људи. Иза многих, после приватизације, стечаја или гашења, остале су тек сабласно оронуле и напуштене зграде, као и сећања на брендове по којима су биле познате не само у Србији већ и у свету. Управо о томе сведочи изложба "О фабрикама и радницима", коју је недавно ИКОМ Србије (Међународни савет музеја при Унеско) прогласио пројектом године.

ОМАЖ РАДНИЦИМА И БИВШИМ ГИГАНТИМА: Изложбу Музеја науке и технике и Музеја Југославије ИКОМ Србија недавно прогласио пројектом године (ФОТО)

Фото Никола Скендерија

Изложбу, која говори о индустријализацији на територији данашње Србије од њених почетака до данас, припремио је кустоски тим Музеја науке и технике и Музеја Југославије. Кустоси Ада Влајић, Рифат Куленовић, Јована Недељковић и Радован Цукић су сложеној теми приступили из различитих перспектива: од друштвено-политичке, културне и историјске, до техничко-технолошке. У фокусу аутора изложбе су рудници у Бору и Мајданпеку, текстилна индустрија у Лесковцу, ЕИ Ниш, Комбинат "Серво Михаљ" у Зрењанину и Војнотехнички завод у Крагујевцу.

- Институционална брига да се сачувају фабрички комплекси као индустријско наслеђе у највећем броју случајева је изостала, али су остали производи који сведоче о умећу и вештини наших људи који су у свету били и остали познати као изванредни мајстори - каже Рифат Куленовић из Музеја науке и технике, који се годинама бави индустријском археологијом. - Ово је време када машине и објекти застаревају за неколико месеци, а не година, и зато је рад на њиховом очувању ургентан. Код нас је сачувано више старих погона с аутентичним процесима производње, као и радничких насеља око старих фабрика. У другим европским државама индустријски комплекси су у неком периоду исељени из великих градова, пре него што је производња почела да се урушава. Код нас се то није догодило, па имамо много локалитета, на десетак минута од центара, који су препуштени зубу времена.

Пракса у свету је да се споменици застареле технологије претварају у ексклузивне просторе који су део туристичке понуде и извор зараде. Чувена галерија "Тејт", пре него што је постала центар модерне уметности, била је лондонска електрана на Темзи. И београдска термоелектрана "Снага и светлост" на Дунаву могла би да постане важан део туристичке понуде уколико се оствари идеја да у њој буде Музеј Николе Тесле.

- Пораст цене грађевинског земљишта онемогућиће очување многих старих локација од индустријског значаја - сматра Куленовић. - Алтернативу потпуном уништењу чини измештање објекта, што је ретко када могуће, или да им се потпуно промени функција тако што ће се адаптирати у културне центре, галерије, хотеле, хостеле... и на тај начин сачувати у изворном изгледу. Добар пример оживљавања индустријског наслеђа су "Бетон хала", силоси "Житомлина" и клуб КПГТ, зграда из 1899. у којој је била највећа фабрика шећера у Југославији.

- Рад је у великим системима доживљаван комплексније. Процес рада је, на неки начин, био очовечен. Радници су утицали на доношење битних одлука о инвестицијама и расподели средстава - каже Радован Цукић из Музеја историје Југославије. - Реч радника често је била важнија од директорове. Криза је почела крајем осамдесетих, а продубио ју је распад државе. Процеси развоја стопирани су петнаестак година. Пропадање фабрика је утицало и на животни стандард и локалну економију, посебно у градовима у унутрашњости, који су деведесетих претворени у "зоне беде". Позитивна искуства олако су заборављена. Уласком у транзицију, приватна својина је постала доминантна. У неким случајевима, додуше ретким, то се показало као добар модел. Памтимо, међутим, примере да су нови власници добијали фабрике за неколико евра, а уложени новац враћали продајом репроматеријала и потом се повлачили из посла.

СРПСКИ МАНЧЕСТЕР

ЛЕСКОВАЦ је између два рата био - српски Манчестер. Текстилна индустрија из овог града била је развијенија него многи светски центри у овој привредној грани. Наш Манчестер имао је читав низ фабрика, које су запошљавале хиљаде радника. Они су радили у три, понекад и четири смене.

НА ДВЕ ЛОКАЦИЈЕ

УПРАВО због комплексности теме, изложбу "О фабрикама и радницима" реализовале су две институције, на две локације. Музеј Југославије фокусира се на индустрију посматрану кроз преламање сложених, пре свега, друштвених и политичких односа, док је на изложби у Музеју науке и технике акценат стављен на технологију и процесе производње.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

Беки непожељан у Београду као Албанац, а хапшен као српски националиста