ТАЈНА ХАВАРИЈЕ У ВИНЧИ: Драган Бјелогрлић данас почиње снимање филма "Ланчана реакција"

А. П.

18. 05. 2022. у 08:52 >> 07:41

ПОЗНАТИ глумац и редитељ Драган Бјелогрлић данас почиње снимање новог филма "Ланчана реакција", инспирисан акцидентом у институту "Винча" који се догодио крајем педесетих година прошлог века.

ТАЈНА ХАВАРИЈЕ У ВИНЧИ: Драган Бјелогрлић данас почиње снимање филма Ланчана реакција

FOTO: Ataimages

Филм је настао по мотивима романа "Случај Винча" професора Медицинског факултета Горана Милашиновића, који је био и сарадник на сценарију.

- Жеља ми је да кроз филмску фикцију и оно што се заиста догодило у Институту у Винчи 15. октобра 1958. оживим и широј јавности представим једно време, велику људску драму и мистерију која траје готово педесет година. То је покушај наших научника да направе атомску бомбу, у тајној операцији коју је наложио Јосип Броз, и трагични инцидент када је тим највећих умова тадашње земље током експеримента у нуклеарном реактору био изложен смртоносној дози радијације - казао је Бјелогрлић својевремено, за "Новости", објашњавајући своје мотиве за екранизовање ове приче.

Озрачени српски атомисти су потом постали први пацијенти на свету којима је пресађена коштана срж. Како нам је тада објаснио редитељ, један од главних јунака је француски лекар и професор Жорж Мате, који научницима осуђеним на смрт нуди спас у методи пресађивања.

Аутор Горан Милашиновић посветио је две своје књиге овој теми ("Расцепи" и поменути "Случај Винча"), а за "Новости" каже да га је на то инспирисало неколико ствари.

МЕЂУНАРОДНА ЕКИПА

ФИЛМ ће бити сниман на локацијама у Србији и Француској, са међународном глумачком екипом, коју ће предводити српски глумци Предраг Мики Манојловић и Радивоје Раша Буквић и њихове француске колеге Алексис Манети, Жереми Лахерт и Лионел Абелански. Бјелогрлић ће и у овом филму пружити шансу младим глумцима, па ћемо тако у "Ланчаној рекацији" гледати младе наде Јована Јовановића и Алису Радаковића.

- Прво, био је то догађај који је имао светски значај, али је дуго година сакриван у Југославији јер се претпостављало да је реч о грешци која се десила за време научног експермента. Тадашња Југославија није хтела да говори о својим промашајима, постојала је завера ћутања свих укључених у овај догађај. Други мотив за мене, као лекара, била је та прва трансплантација коштане сржи, а трећи, најважнији, то што су обични француски грађани, домаћица, ауто-механичар, дали своју коштану срж за спас наших научника упркос ризику за сопствени живот. Један од донора био је лекар у тој болници.

На конкурсу Филмског центра Србије 2016. Бјелогрлић је за овај филм (који је тада имао радни наслов "Чувари формуле") добио подршку од 50 милиона динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)