ИМПЕРИЈАЛИЗАМ БЕРЛИНА ЗАПАЛИО ЈЕ ЧИТАВ БАЛКАН: Књига немачког историчара изазвала политички земљотрес – Срби знају два лица немачке политике
НЕМАЧКА империјална политика, прикривена паролама о људским правима, укључујући најопскурније мањине и терористе хрватске и албанске емиграције, од 1945. је трасирала пут који је довео до НАТО агресије на Србију и створио на Западу наратив да су Срби злочиначки народ раван нацистима, показао је немачки историчар Матијас Кинцел у књизи "Пут у рат: Немачка, НАТО и Косово".
Фото: Б. Субашић
За извор ове методологије он наводи "Меморандум о етичком империјализму", који је 1918. за немачког цара саставио принц Макс Баденски, будући канцелар, и нагласио: "Уколико немачки империјализам жели да одоли налету демократије и њеном захтеву за побољшање света, он мора да буде етички фундиран. Ако остане на голом тражењу моћи, демократија ће без муке надвладати. Зато у нашу националну вољу морамо да унесемо опште циљеве човечанства."
Матијас Кинцел, огорчени и разочарани левичар из Зелених, књигу је писао управо током агресије НАТО, у којој је Бундесвер учествовао, после на брзину промењеног устава, који је забрањивао борбено ангажовање немачке војске ван државних граница. Књига објављена крајем 1999. изазвала је политички земљотрес у Берлину, изношењем доказа који су демаскирали кампању безочних лажи немачких јастребова рата, међу којима су предњачили министри одбране Рудолф Шарпинг и спољних полова Јошка Фишер, представник Зелених.
Тек после 23 године Кинцелово дело је постало доступно широкој српској јавности, захваљујући преводиоцу Велибору Бухи и "Службеном гласнику", који ју је објавио у библиотеци "Саборник".
- С књигом "Пут у рат" упознао сам се случајно током студија јер је постојала у Народној библиотеци Србије, али на њу нико није обраћао пажњу, све док нисам однео превод у "Службени гласник" - каже Буха.
ПЕТАР АРБУТИНА: ЉУБИТЕЉ ИСТИНЕ
СРБИ јесу главни јунаци Кинцелове књиге, али она има универзалну вредност, истиче Петар Арбутина, књижевни критичар и директор издаваштва у "Службеном гласнику".
О књизи је говорио и Петар Ристановић из Института за српску културу Приштина - Лепосавић.
Први тираж књиге практично је распродат, саопштено је на њеном јучерашњем представљању у књижари "Геца Кон". Потврду изузетне вредности Кинцеловог рада овом приликом дао је и врхунски дипломата, Владислав Јовановић, бивши министар иностраних послова СР Југославије.
- Ова књига је интригантна и откривајућа, невероватно сажета, доследна и набијена решеношћу да скине вео са слике о Немачкој као потпуно реформисаној и доброћудној земљи после њених искустава у Другом светском рату. Цела европска цивилизација се сада суочава с тим питањем, јер је чињеница да пориви историје не умиру тако лако. Још су ранија српска поколења уочила два лица немачке политике, једно немилосрдно тевтонско, друго цивилизацијско, које је дало огроман допринос историји Европе и било најзначајније за нашу малу тек ослобођену Србију у 19. веку. Међутим, ми имамо и искуство јединствено у Европи, да је Србија једина земља коју је у 20. веку Немачка одабрала да на њу изврши три агресије 1914, 1941. и 1999. године. То се на неки начин наставља кроз актуелне дипломатске потезе, јер је нетрпељивост према српском фактору на Балкану у немачкој политици константа. Разлог за то је отворено питање, на које можда никада нећемо добити одговор и то нас стално подсећа да се никада не смемо потопуно предавати доброј вери према Немачкој, иако је у нашем интересу да развијамо што боље односе са њом - истакао је Јовановић.
Фото: Б. Субашић
Њега Кинцел фасцинира вредним радом на сакупљању чињеница које се разликују од западног наратива о "српској кривици".
- То су утемељене званичне изјаве, што је изузетно важно у ситуацији када архиве још нису отворене и службени документи нису доступни, а неки никада неће ни бити. Кинцел је успео да направи бескрајни низ чињеница које се не могу оспоравати - рекао је Јовановић.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
ВУЧИЋ НА СВЕЧАНОСТИ ПОВОДОМ ДАНА "КОБРИ": Образ нема цену, Србија није на продају, отаџбину волимо више од свега (ФОТО/ВИДЕО)
ПРЕДСЕДНИК Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствује војној свечаности поводом Дана Одреда војне полиције специјалне намене „Кобре“.
14. 04. 2024. у 10:35 >> 10:36
ВУЧИЋ СЕ УВЕК БОРИ ЗА ИНТЕРЕСЕ СРБИЈЕ И СРПСКОГ НАРОДА Мали: Политика коју води наш председник је једини начин да Србија успе
МИНИСТАР финансија Синиша Мали био је гост јутарњег програма на ТВ Прва.
14. 04. 2024. у 10:17 >> 10:20
ЗАШТО СУ БРУТАЛНО УБИЈЕНИ? Игора одгајали пси на улици - заборавио матерњи, кад су им га "одузели" ДОШЛИ ИСПРЕД СИРОТИШТА и данима чекали
ТУЖНА прича дечака који је прошао пакао на земљи због својих родитеља и деде алкохоличара. Морао је да проси и живи на хладној улици, а данас је жив захваљујући Џеси, Гоги, Маши и Севи.
16. 04. 2024. у 14:14
Прочитајте више
ОГРОМНИ ДУГОВИ ЗЕЛЕНАШИМА Мира Бањац јаукала насред улица - хтела да се убије: "Мој мрак, али и моје прочишћење"
"МОРАЛА сам да позајмљујем новац. Прво сам наишла на зеленаше, који су узимали по три пута више, и то је био рашомон."
15. 04. 2024. у 17:15
ОТКРИВЕНА ТАЈНА НАЈБРУТАЛНИЈЕ СЦЕНЕ "ЈУЖНОГ ВЕТРА" Глоги убио Бугарина и викнуо: "Да ли је украо?" (ВИДЕО)
"БИО је последњи дан снимања, четири ујутру, у питању је сцена у дечијој играоници..."
16. 04. 2024. у 12:52
СВЕ ОДЕ НА РАЧУНЕ: Откривено колику пензију прима Саша Поповић
ИАКО је пензионер, он и даље ради у "Звездама Гранда" као креативни директор.
16. 04. 2024. у 15:23
ПРОВОКАТИВНА СНЕКИ: Бујан деколте - само брус и јакна (ВИДЕО)
ПЕВАЧИЦА Снежана Бабић Снеки објавила изазован снимак на Инстаграму.
16. 04. 2024. у 11:51
СТАЛО ЈЕ СВЕ Оно што је Момо Капор доживео на Хиландару му је променило живот: "Схватио сам да нисам нико и ништа"
МОМО Капор је био истакнути југословенски и српски књижевник, сликар, новинар чији је рад оставио дубок траг у нашој савременој култури.
15. 04. 2024. у 19:03
Како данас изгледа НАЈЛЕПША Југословенка која је очарала Тину Тарнер? Када се борила за титулу МИСИЦЕ СВЕТА схватила је шта је њен живот
ИВОНА је била једна од последњих мисица Југославије, али светску славу је стекла на сасвим другачији начин.
15. 04. 2024. у 16:09
Најновије из рубрике
НОВА СЕЗОНА ФРАНЦУСКЕ КУЛТУРЕ: Програм уметничких дешавња у сусрет Олимпијским играма у Паризу
У СУСРЕТ Олимпијским играма у Паризу, Француска амбасада у Србији покренула је програм којим ће нашој публици приближити позориште, музику, филм, књижевност, визуелну уметност, трибински програм и спорт, а одвијаће се под именом "Ритам француске културе".
16. 04. 2024. у 20:00
КРИТИКА ГЛОБАЛНЕ ЕТИКЕ: Промоција књиге др Дритана Абазовића на Коларцу
КЊИГА "Критика глобалне етике" др Дритана Абазовића, након промоција у Црној Гори и Албанији, те на престижним универзитетима у САД и Италији, 17. априла од 19 часова биће представљена и у Малој сали Коларчеве задужбине.
16. 04. 2024. у 19:00
СИСТЕМСКИ КАТАЛОГ НИЗОЗЕМАКЕ, ХОЛАНДСКЕ И ФЛАМАНСКЕ ГРАФИКЕ: Промоција књиге др Драгане Ковачић у Народном музеју
КАО први систематски каталог дела из Збирке цртежа и графика страних аутора, двојезична публикација "Низоземска, холандска и фламанска графика од XVI до XVIII века из Народног музеја Србије" музејске саветнице др Драгане Ковачић, биће представљена у четвртак у 18 часова у атријуму наше кровне музејске институрције.
16. 04. 2024. у 18:57
"ПОГЛЕДИ" У ЛИКОВНУ БУДУЋНОСТ: Традиционална изложба младих у Галерији `73
ГОДИШЊА смотра радова истакнутих младих уметника Србије, "Погледи 2024" коју по позиву Уметничког савета, традиционално организује Галерија `73, биће отрворена у четвртак, 18. априла, у 19 часова.
16. 04. 2024. у 18:48
ГОСТОВАЊЕ У ЗЕМУНСКОМ ТЕАТРУ: Опера Санкт Петербурга са ремек-делима светских класика
АНСАМБЛ Опере Санкт Петербурга, који од првог свог гостовања у "Мадлениануму" 2017. привлачи велику пажњу медија и публике, предвођен харизматичним редитељем и уметничким директором позоришта Јуријем Александровим, који је и народни уметник Русије, а који је у "Мадлениануму" режирао две опере: "Травијату" Ђузепе Вердија и "Пајаце" Леонкавала, на своју мапу турнеја редовно уписују Београд и земунски театар.
16. 04. 2024. у 18:19
Коментари (0)