ДОРАСТАО САМ АТИЛИ ХУНСКОМ: Слободан Стефановић о новој улози у "Бележници", "Игри судбине", емисији "Гастро маестро" ...

ЈЕЛЕНА БАЊАНИН

15. 05. 2022. у 16:46

СЛОБОДАН Стефановић вешт је на даскама које живот значе колико и са оним кухињским. У матичном Позоришту на Теразијама постао је експерт за мјузикле, а телевизијску публику одушевио је ауторским кулинарским емисијама Mr Kitchen и садашњом "Гастро Маестро" на ТВ Доктор.

ДОРАСТАО САМ АТИЛИ ХУНСКОМ: Слободан Стефановић о новој улози у Бележници, Игри судбине, емисији Гастро маестро ...

Фото Саша Михајловић

Иако је поникао у мирној Војводини, краси га немиран, авантуристички дух. Карактер кроти и разиграва улогама и бројним путовањима од Токија и Балија до Рима и Дубајиа. Кад види рупу од барем шест-седам дана између две представе, како каже, само оде негде за своју душу, пре свега у Нови Сад. Пред камерама је први пут заиграо пре више од две деценије у филму "Она воли Звезду", а популарност је дошла са ликом Бојка у серији "Стижу долари".

Следиле су "Љубав и мржња", "Бела лађа", "Звездара", "Војна академија", "Мамула", "Синђелићи", "Јунаци нашег доба", "Три мушкарца и тетка"... Док га на Првој гледамо у "Игри судбине" као фитнес тренера Џоду, Слободан припрема нову занимљиву ролу. У другој сезони "Бележнице професора Мишковића" тумачиће вођу Хуна, силног Атилу Хунског.

- Играо сам у неким од најпопуларнијих серија на нашим каналима, као што је, рецимо, "Игра судбине", али то је потпуно другачије од овога што ми је сада понуђено као задатак.

Редитељ Мирослав Лекић ме се сетио јер сам га вероватно подсетио на Атилу Хунског. Лик из тако далеке прошлости до сада нисам играо. Од историјских јунака глумио сам само Ивана Мештровића, у РТС-овој серији "Заборављени умови Србије". Волим епоху, волим историјске приче и волим да истражујем. Биће ми занимљиво, већ сам истраживао Атилу Хунског да видим шта имамо о њему, и мислим да ће бити изазовно, и свакако нешто ново и другачије у мојој каријери - каже за "ТВ новости" Слободан Стефановић.

Са Јеленом Јовичић и Данијелом Кузмановић у "Игри судбине", Фото IMDb

Мислите ли да сте дорасли том задатку јер је у питању велики војсковођа, велики владар и велики страх и трепет...

- Наравно да сам дорастао. И ја сам велики довољно, тако да могу... (смех) То само говори искуство из мене јер после двадесет година глуме знам шта могу а шта не. Тако да се не бојим тога. Знате оно када сте вечно у нечијим очима млад глумац, а ја са 44 године сам далеко од младог глумца. Нисам глумац који прихвата све, тако да не прихватам улоге које мислим да не могу да урадим и које нису за мене, или које нису дорасле мени. Ово је улога која ће ме сасвим сигурно испунити.

Појачали сте глумачку екипу у трећој сезони "Игре судбине". Шта очекује вашег јунака Џоду у новим епизодама?

- Жарко Јокановић је увео неколико нових ликова, који су допринели да та серија остане на нивоу и најгледанија, чини ми се, икада. Срећан сам што сам део екипе која тако добро функционише и ради. Гледаоци су могли да виде да се свашта дешавало у теретани, а нешто врло занимљиво ће се десити са фитнес тренером Џодом у наредним епизодама.

Било ми је најближе да глумим фитнес тренера, јер, ево, дошао сам из теретане пре петнаест минута. Лако сам то одиграо, јер сам у теретани сваки дан. Жарко воли да добро упозна глумца да би могао за њега најбоље да напише. Знајући да сам глумац мјузикла, написао ми је баш лепу улогу.

Радиша Рок и Сандра Бугарски, Фото IMDb

Помињете теретану захваљујући којој сте изменили физички изглед, али то није једина промена која вам се догодила. Шта је све било потребно да бисте постали то што сада јесте?

- Гледам на своју трансформацију са поносом. Део је глумачког и људског одрастања да пролазите кроз различите фазе. Делим своју каријеру на две фазе - пре косе и после косе.

Невероватно је колико једна баналност, сада је тако гледам, као што је опадање косе, може да утиче на вашу каријеру, живот, све. Када сам решио да обријем главу, да ми коса више није битна, да не желим да ми коса утиче на живот, мени се живот променио. Те године сам добио две серије и главну улогу у позоришту. Када се ослободимо непотребности и комплекса које вучемо, живот је лакши и отварате пут за друго. Радио сам на себи, ишао сам у теретану, изградио тело какво сам желео да изградим. Али није то само физичка, већ и ментална и духовна трансформација. Широко образовање је веома битно за глумца, јер тако може много боље да одигра различите улоге.

Јесте ли испунили најважније циљеве или нечему тек стремите?

- Као клинац имао сам два циља. Када сам имао 12 година, знао сам да желим да упишем Карловачку гимназију и да после тога упишем глуму на Академији уметности у Новом Саду, а код Виде Огњеновић се задесило да сам уписао. То су два циља за које знам. У свему се трудим да све радим са одговорношћу, преданошћу и љубављу.

Требало би да следимо свој инстинкт и оно што ће нас да учини срећним. Мене интересује мој посао, испуњавају ме путовања и породица.

Играли сте уз Секу Саблић, а она није једина звезда са којом сте били у кадру. По чему такве звезде памтите? По неком савету?

- После 20 година глуме не очекујем савете који ће ми променити каријеру. Усталио сам свој стил. Не делим глумце на звезде и остале, већ на људе и нељуде. Што се тиче конкретно Секе Саблић, она је дивна жена. Увек лепо сарађујемо, велики је професионалац. Увек је прва на сету, прва на шминкању, увек ће доћи потпуно спремна, увек ће знати текст. Зато је велика звезда. Једини велики проблем који имам са њом јесте што се у кадру често једва уздржим од смеха. Морате да се гризете за усну да бисте издржали у кадру са Секом.

"Три мушкарца и тетка", Фото Промо

А велика трема коју сте имали при сусрету са Миром Бањац и Драганом Николићем?

- Радили смо на филму "Она воли Звезду", пре двадесет година, и срео сам се са дивном, великом Миром Бањац, мојом Новосађанком, и Драганом Николићем. Дошао сам на сет, ја "сељаче" из Ветерника, тек сам завршио трећу годину Академије, а требало је да упознам велике глумце као што су њих двоје. Сећам се да сам причао са Драганом Николићем, био је у неком белом оделу са шеширом, господин човек, и видео сам праву ауру око њега, велику харизму великог глумца. Значило ми је тако младом да радим са великим глумцима тог времена. Лепо је што сте ме подсетили, били су то заиста лепи дани.

Сада водите "Гастро маестро", а у вашим емисијама скували сте преко две хиљаде јела. Имате ли некад проблем са инспирацијом?

- Немам, јер се рецептима бавим свакодневно. Имам "Инстаграм" налог Гастроглумац, на којем скоро свакодневно објављујем видео рецепте, па сам стално у потрази за здравијим рецептима, које мало преправим по својој мери. За разлику од Гастроглумца, где имам брзе рецепте, које људи могу да припреме за пет минута, "Гастро маестро" је дневна полусатна емисија, па се трудим да направим нешто попут недељног ручка. Емисија је конципирана тако да од госта, који може да буде и професионални кувар и спортиста, певачица или глумац, зависи шта ћемо понудити на менију. ТВ кулинарство првенствено мора да буде занимљиво гледаоцима. Људи воле да гледају како се нешто крчка. Невероватно је, али је најгледаније када сецкате лук или паприку.

Фото Зорана Ђорђевић

Колико је кулинарство близу уметности?

- Оно јесте уметност, поготово ако сте ви тај који израђује рецепте. Уметност је саставити различите намирнице на начин који ће се конзументу свидети. Уметност је сервирати на тањиру нешто што ће да изазове емоцију код човека. Као и у свакој другој уметности, кулинарство мора да изазове емоцију. Тако је и са архитектуром, глумом, било чиме. Ако нема емоције, нешто нисте добро урадили.

ГОРДОН РЕМЗИ БОЉИ ОД ЏЕЈМИЈА ОЛИВЕРА

ПОШТО сте светски путник, да ли сте посетили ресторане познатих ТВ кувара? Шта бисте препоручили нашим читаоцима?

- По свету сам био у разним ресторанима великих кувара, као што су Гордон Ремзи или Џејми Оливер. Гордон Ремзи има прихватљиве цене, у Сингапуру сам за тридесетак долара јео читав мени, а ресторани Џејмија Оливера ми се нису свидели. Ни у Лондону ни на Балију нисам био задовољан Џејмијевим рестораном, јер су бургер и помфрит коштали тридесетак фунти, а нису били толико добри да би оправдали цену. То што су извикани на телевизији, не значи да је њихова храна јако добра. Увек препоручујем ресторане са ауторским јелима (signature dishes). Свуда по свету имате шефове са "Мишленовим" звездицама који праве супер храну. У Токију сам у ресторану са "Мишленовом" звездицом за пет евра јео фантастичну пилетину. Све је питање информисаности. Не морате да платите скупо да бисте јели квалитетно по свету.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)

САМА САМ СЕ ПРИЈАВИЛА ПОЛИЦИЈИ Псовао ми мртву мајку! Дара тукла мушкарца од 2 метра - побеснела на Амиџића: Шта ти је смешно!