НАЈВЕЋИ СРПСКИ ПЕСНИК КОЈИ НИЈЕ КОРИСТИО СТИХ: Научни скуп "Кроз капије будућих времена" о прози Радована Белог Марковића
СМРТ Радована Белог Марковића изменила је карактер овог скупа.
Фото В. Данилов
Он више није и не може бити прост наставак превасходно научног дијалога с његовом прозом у коме је више од 40 проучавалаца српске књижевности и језика узимало реч, због чега се може рећи да Радован Бели Марковић међу савременим српским писцима има најшири круг тумача, већ његов одлазак скупу додаје још неколико димензија - да буде и препрека да на једног ствараоца, такорећи од тренутка његове смрти, почне да пада завеса заборава, тако честа у српској култури, те да отвори књижевно-историјску перспективу за поглед на прозу Радована Белог Марковића, оцртавање његовог места у српској књижевности и покушај да га, користећи управо један његов наслов, пропустимо "кроз капије будућих времена".
Овим речима се професор др Радивоје Микић обратио учесницима научног скупа "Кроз капије будућих времена" о стваралаштву Радована Белог Марковића, одржаном јуче у Музеју завичајних писаца Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић" у Ваљеву. О прози Белог Марковића, који је живео и радио у Лајковцу, где и почива, говорили су Милош Ковачевић, Снежана Самарџија, Александар Милановић, Јелена Новаковић, Милан Алексић, Ненад Николић, Данијела Костадиновић, Илијана Чутура, Соња Миловановић, Милица Кецојевић, Софија Матић, Јована Милованчевић. Због одсуства, своје излагање у писаној форми приложио је академик Милосав Тешић.
- И кад год у средиште пажње доспеју романи Радована Белог Марковића, искрсава и питање да ли је у српској књижевности и било таквих романа - навео је Микић.
- Одмах по изрицању овог питања наш поглед пада на романе од "Беспућа" Вељка Милићевића, крајем прве деценије прошлог века наовамо, на оне примере романескног стваралаштва у којима је граница између лирског и епског померена ка све ширем простирању лирског, толико широком да је Милош Црњански у један свој роман могао да, уз све друго, укључи и себи толико драге суматраистичке визије. И Радован Бели Марковић је у своје приче и романе укључивао толико лирског да се, без икаквог зазора, може рећи да је највећи песник српске књижевности који није користио стих.
Подсетио је Микић да је јучерашњи скуп требало да буде наставак врло интензивног дијалога са прозом Радована Белог Марковића, започетог 2009. године управо под кровом Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић" у Ваљеву. Током година, настављао се у Лајковцу где је живео и стварао, књижевниковим родним Ћелијама, Београду и Новом Саду из којих је настало пет врло запажених зборника радова - "Проза Радована Белог Марковића", "Господар гиштова", "Интерпретације у Ћелијама", "Анатомија романа Путникова циглана", "Приповедни вез Радована Белог Марковића".
- Кад се узму у обзир све језичке и стилске специфичности језика књижевности Белог Марковића, готово сам од себе се намеће закључак да језик Белог Марковића представља четврти тип језика српске прозне књижевности - истакао је професор др Милош Ковачевић.
Учесници научног скупа у Ваљеву, Фото Б. Пузовић
То је, како је то већ уочио Радивоје Микић, језик "израстао на споју свих језика којим су се служили српски писци од средњег века до данас", односно, како га је окарактерисао Матија Бећковић, језик каквог "пре њега није било". Све типове језика књижевности српске потврђује већи број прозних аутора и њихових дела, само је Радован Бели Марковић и инаугуратор и једини представник посебног типа језика књижевности, који се с правом може назвати беломарковићев тип језика књижевности. Ретке су књижевности, ако их уопште има, у којима се један тип језика везује искључиво за једног аутора и његово књижевно дело.
ПОШТОВАЊЕ ПИШЧЕВЕ ЖЕЉЕ
ПРИПРЕМЕ за реализацију научног скупа су започеле још за пишчевог живота и он је са много нестрпљења дочекивао сваки предузети корак, радујући се и новом сусрету са учесницима које је познавао, а још више упознавању са онима које није имао прилике да сретне. Пишчева жеља је била да се тај дијалог, за његовог живота, оконча тамо где је и започео - истиче Микић.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна
У ПОТРАЗИ сте за станом у центру града који је довољно изолован од градске вреве, окружен зеленилом и реком, а с друге стране вам је подједнако важно да кварт има одличне саобраћајне везе са свим деловима Београда?
18. 04. 2024. у 10:00
БОРБА ЗА ПРВИ КОРАК И ДАЉЕ ТРАЈЕ: Меридиан фондација још једном помаже лечење Анастасие Митић (ВИДЕО)
АНАСТАСИА Митић је дете које многи у њеном окружењу називају “малим херојем” и чију животну причу прати непрестана борба од самог тренутка рођења.
13. 04. 2024. у 10:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Прочитајте више
НАТАША УПИСАЛА ШКОЛУ: Беквалчева поделила утиске с првог часа (ФОТО)
НАТАША БЕКВАЛАЦ успешно се бави певањем годинама уназад, а својим најновијим оглашавањем многе је навела на размишљање да је одлучила да промени професију.
23. 04. 2024. у 08:31
БЕОГРАЂАНИ ПИЈУ КАФУ ПРЕКО 500 ГОДИНА: Сулејман Величанствени донео прва зрна у Србију
У БЕОГРАДУ се кафа пије више од 500 година! Често се у кафићима чује "може једна турска", а мало ко зна да је обичај испијања овог напитка у престоницу стигао са освајањем Београда далеке 1521. године и Сулејманом Величанственим.
24. 04. 2024. у 08:05
РУС, ОЛИМПИЈСКИ ШАМПИОН, ШОКИРАО СВЕТ: Они који деле санкције Русима - ово нису могли ни да сањају
РУСИЈА и Украјина су и даље извори најважнијих вести на свету, збивања из тих држава се прате из минута у минут, уживо, али постоје и пратећи догађаји до којих су довела војна дејства, а који привлаче огромну пажњу светске јавности. Спорт је један од сегмената живота на које је рат такође утицао, а предстојеће Олимпијске игре - Париз 2024, посебно су занимљиве ових дана, због "руске ситуације".
24. 04. 2024. у 15:44
"ПРАЛА ЈЕ СУДОВЕ ЗА ШАНКОМ": Како је Марко Јанкетић упознао супругу Марију? Филмска љубавна прича младог глумца
ГЛУМАЦ Марко Јанкетић и његова супруга имају филмску љубавну причу.
23. 04. 2024. у 12:17
ДВЕ ТЕОРИЈЕ О СМРТИ ТЕСЛИНОГ БРАТА: Према једној, управо Никола је био крив - родитељи веровали да је Дане надаренији
ВЕЛИКИ научник иза себе је оставио огроман број открића која су унапредила савремени живот, и још више теорија, које би у будућности могле у потпуности да промене свет.
24. 04. 2024. у 08:55
УКРАЈИНА ПОВЛАЧИ РАДИКАЛНИ ПОТЕЗ: Ово многи нису очекивали, чак су и Руси збуњени пред Олимпијске игре "Париз 2024"
РАТ у Украјини, односно "Специјална војна операција" како то Русија назива, још једном је у први план избацио и спорт. Јер, иако најновије вести на тему "спортске санкције Русима" уопште нису наивне када се ради о поменутој држави, последња дешавања везана за руске спортисте - помало су изненађујућа. И, тичу се - Украјинаца.
23. 04. 2024. у 18:44
Најновије из рубрике
"НЕКАДА ЈЕ ФИЛМ БИО НАЈБОЉИ ЦИРКУС У ГРАДУ": Редитељ Рајко Грлић о "Неиспричаним причама", новом филму, Бориславу Пекићу, Дубравки Угрешић
- БЕСКОНАЧНО ми је драго што сам живео у време када је филм био најбољи циркус у граду.
24. 04. 2024. у 17:25
ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Једнорог без рога - Тенеси Вилијамс "Стаклена менажерија", Мадленијанум
ТЕШКА животна ситуација породице Аманде Вингфилд, анксиозна кћер која храмље и незадовољни син песник, слика је Тенеси Вилијамса, од пре 80 година, вечне фреске америчке породице и сушта је супротност "америчком сну".
24. 04. 2024. у 12:20
ПРИЧА О ЗЛОУПОТРЕБИ ДЕЦЕ: Представа "Нестајање" премијерно у Атељеу 212
ПО тексту Томислава Зајеца (у режији Сање Митровић) у суботу, 27. априла, премијерно ће бити изведена представа "Нестајање" на сценИ "Мира Траиловић" Атељеа 212.
24. 04. 2024. у 12:13
МИКА ЋЕ ДОБИТИ СПОМЕНИК У НОВОМ САДУ : Иницијатива Одбора „Антићевих дана“ за обележје песнику
У НОВОМ Саду, којег је волео колико и свој родни Мокрин, песник, сликар и боем Мирослав Антић (1932-1986), готово четири деценије после смрти, добиће - споменик.
23. 04. 2024. у 19:43
ИДЕАЛИ СУ СЕ ПОВУКЛИ ПРЕД ИНТЕРЕСИМА Intervju: Игор Мировић, песник и политичар
ПЕСНИКЕ треба увек бранити, јер шта бисмо без њих - пита проф. др Александар Јерков у поговору најновије збирке поезије Игора Мировића "У лавиринту", а затим, позивајући се на речи Стевана Раичковића ("без поезије све би и даље постојало, али ништа више не би било исто") поентира закључком да песника треба бранити чак и када су песник и политичар спојени у истој личности.
23. 04. 2024. у 19:41
Коментари (0)