ЗА МУЗЕЈ САКУПИО РУСКИ МАЈСТОРИ У ПУНОМ СЈАЈУ: Београдско представљање уметничке збирке Владимира Пешића, од 12. маја, до 14. јуна

ЈЕДНУ од првих слика за своју колекцију Владимир Пешић купио је у Москви 1989. године и то "Позив на крштење Словена", Адолфа Шарлемања, сликара руског царског двора, на којој је представљен кнез Владимир како позива Пољане, племе које је живело на територији Кијевске Русије, да приме православно хришћанство.

Адолф Јосифович Шарлемањ "Позив на крштење Словена", Фото Приватна архива

Ово дело први пут ће код нас бити изложено на поставци "Сјај руских сликара", којом ће од 12. маја до 14. јуна, у Руском дому, бити представљен избор репрезнтативних дела из Пешићеве богате збирке.

Централно место на изложби заузеће још један куриозитет: загонетни портрет принцезе Мафалде Савојске, унуке црногорског краља Николе, рад Степана Колесникова, једног од многих Руса, који су после Црвеног октобра, емигрирали у Краљевину СХС. Од његових дела на поставци су и пејзаж "Пролеће 1946" и "Павиљон министарства социјалне политике, Изложба ратних инвалида". У пуном сјају, руски мајстори се не могу представити без иконописаца, а у Пешићевој збирци има највише оних из 19. и са почетка 20. века.

Заступљени ће бити и портретисти, попут Самојлова, Вербицког, Кузњецова, Пастухова, као и једно дело потомка руских емиграната у Србији - Игора Васиљева. Ту су и акварелиста Соколов, пејзажисти - Лажечников, Зелински. Кривошејн. Према мишљењу историчара уметности Николе Кусовца, који ће отворити и изложбу, а писао је и текст за каталог, окосницу вредности Пешићеве збирке чине дела високих ликовних домета руских сликара који су између два рата нашли уточиште у Југославији. У првом реду Баната, па не чуди што је збирку Пешић прво представио у Градском музеју у Вршцу.

Петар Петрович Соколов "Руска тројка", Фото Приватна архива

За нашег угледног историчара уметности знаковито је и место представљања ове јединствене колекције - Дом који је руска емиграција изградила пре безмало 90 година, а пројектовао га архитекта Василиј Баумгартнер.

- Дакле, Владимир Пешић је вођен неизмерном љубављу преузео, или како се то у народу каже "о свом руху и круху", почео да врши улогу једне специјализоване музејско-галеријске установе - истиче Кусовац.

- Протоком времена, у складу са уложеним трудом, прикупљањем нужних података, стицањем знања, упознавањем научне и архивске грађе, испитивањем стања на терену, посебно на тржишту уметнина и антиквитета, наравно и према сопственим материјалним могућностима, без ичије помоћи са стране, почели су да се назиру облици једне по свим одликама значајне и особене уметничке збирке.

А љубав према уметности потиче и од тога што су и преци овог колекционара, почетком 20. века, стварали зачетке породичне збирке, али пре свега корене има у детињству проведеном у Москви, уз оца Душана Пешића, вишегодишњег дописника "Политике" из Русије. Тамо је Владимир Пешић, од 1983. до 1997, завршио средњу школу и Факултет страних језика, али и развио страст према вредним сликама познатих руских уметника.

Николај Дмитријевич Кузњецов "Девојка са цвећем", Фото Приватна архива

Осим слика, сакупља и иконе и уникатне старинске предмете.

- Акценат ове изложбе у Руском дому ставио сам на симболична историјска збивања, која показују какав је однос Запада према Русији био кроз векове, али и како су Руси успевали да сачувају сопствено биће и везу са православним Словенима, пре свега Србима - објашњава Пешић у каталогу, додајући да није био у прилици да представи целокупну збирку.

- На то је највише утицала чињеница да слике нисам могао допремити у Србију, јер је Србија једина земља за коју знам да на увоз уметничких дела наплаћује царину десет одсто и на то 20 одсто ПДВ, што износи 30 процената вредности уметничког дела. Наша братска Русија не наплаћује ни царину ни порез на увоз уметничких дела. То је једини прави пут да се у земљу врате национално благо и културно добро.

Уметност у сенци рата

ИЗЛОЖБА у Руском дому припремана је и одвија се и веома специфичним околностима, због догађаја у Русији и Украјини, који умногоме подсећају на раније векове и однос који су западне силе имале према Словенима и, нарочито, Русима, истиче Пешић:

- Тим пре што су се, ни криви ни дужни, на удару западних санкција нашли Пушкин, Достојевски, Толостој, руска уметност уопште, иако одавно не припадају само Русији и Русима већ целом човечанству. На крају крајева, уметност је најзначајнији, ако не и једини траг који остаје после нас.

Препоручујемо

Србија

0 0

СЕЛИДБА 177 УМЕТНИНА: Пиротска галерија почела да преузима културну заоставштину "Првог маја"

05. 05. 2022. у 06:21

Друштво

0 0

ОД КОСЕ И ВЕРИЖЊАЧА: Оригинална уметничка дела Стефаније Вељковић

27. 03. 2022. у 05:30

Панорама

0 4

ОВО ЈЕ 10 НАЈСКУПЉЕ ПРОДАТИХ СЛИКА НА СВЕТУ: Због чега „Мона Лиза“ није на списку? (ВИДЕО)

02. 02. 2022. у 21:05

Србија

0 1

"СИГУРНА КУЋА" ЗА 400 СЛИКА: Културни центар у Параћину завршава пројекте обнове излагачког простора и депоа

21. 12. 2021. у 06:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације