ИСТОРИЈСКИ СТРИП О КРВАВОМ ОКТОБРУ: Александар Зограф о два нова дела посвећена Другом светском рату
СТРИП "Крвави октобар 1941", ново дело Саше Ракезића, познатијег по уметничком псеудониму Александар Зограф, представљен је у четвртак у Спомен-парку Крагујевачки октобар, у Музеју "21. октобар" у склопу отварања истоимене изложбе.
- Историчари из крагујевачког музеја позвали су ме да направим овај стрип и поставили велики изазов пред мене, јер се увек бавим личним причама а готово никада великим историјским збивањима - каже, за "Новости", познати стрип аутор о делу чији је иницијатор Марко Терзић, виши кустос Музеја "21. октобар" и кустос истоимене изложбе.
И стрип и изложба су креирани под покровитељством Министарства културе и информисања РС и Града Крагујевца, и у партнерству са Институтом Гете у Београду.
Ваљало је, открива Зограф, дати лица хиљадама крагујевачких жртава, одведених и побијених у тих пар дана које ћемо заувек памтити по једном од најмонструознијих злочина у нашој историји и тако у форми уметничког стрипа наново исприповедати бесмртну причу о стрељању невиних талаца 1941. године:
- Изградио сам велику причу од мноштва малих, појединачних, посматрајући их као кроз микроскоп и стварајући колекцију која креира ширу слику. Од злогласног прогласа "100 за једног", преко скупљања талаца по околним селима и боравка у топовским шупама, сва дешавања уткана су у ову приповест. У мноштву докумената, посебно је занимљиво сведочење једног таоца који је преживео стрељање, који се тешко рањен дао у бег пред пушчаним зрнима, стигавши тако обезнањен и крвав чак до трећег села од Шумарица. Ова прича има много почетака и много завршетака, обухвата и судбину ближњих, родбине која је морала да се носи са одвођењем, стрељањем, превртањем лешева и наредбом да се тела не смеју односити...
Истовремено, светлост дана угледало је и суиздање куће Popbooks и Музеја Југославије: стрип-књига "Приче из Другог рата", која обухвата радове Зографа на ратне теме.
- То је збирка од 30 стрипова насталих током двадесетак година, од којих су неки објављивани у "Времену", али и у Италији, Француској, чак и у Јапану - наводи аутор, који из специфичних перспектива осветљава збивања током Другог светског рата: од Баната и Баварске, преко Бора и Минхена, до Рима и Сан Франциска, поново стављајући у фокус судбине појединаца од чијих приватних бележница, писама и разгледница и ствара своја дела.
Збирку отвара потресна прича - "Писма Хилде Дајч" о судбини 20-годишње јеврејске студенткиње и болничке волонтерке, страдале 1942. у камиону душегупки на путу из логора Сајмиште ка масовној гробници у Јајинцима, стрип увршћен у библиотеку меморијалног центра Јад Вашем у Јерусалиму. Ту је и приповест о мађарском песнику Миклошу Раднотију на принудном раду у рудницима, стрип "6. 4. 1941" и они који тмурну ратну свакодневицу описују кроз приче о партизанским или новинама окупационих власти, затим "Саобраћајни тест" - настао из бележнице "Провери самог себе", намењене возачима камиона Трећег рајха, "Белешке из Америке", заснован на импресијама Владимира Дедијера са конференције УН у Сан Франциску 1945. и петоделна "Радослављева прича" достојна филмске екранизације на којој би јој позавидео и "Форест Гамп".
"И-38" потиче из архиве Гестапоа, а реч је о трагичној судбини младог часовничара Александра Игњатовића, који је свом шефу (а потом и полицији) рекао: "Ви ћете изгубити овај рат, а сада се правите важни". Управо овај херој најбоље осликава Зографове јунаке - "мале" људе, које "званична историографија није примећивала", али пре свега "човека који се супротставља".
ПОРОДИЧНЕ ПРИЧЕ
ПОРЕД стрипова, у књизи "Приче из Другог рата" се налазе и два посебна текста. У уводном Зограф појашњава своје мотиве и ауторску позицију, док у есеју "Мала породична историја" реконструише важне и више него необичне догађаје из живота чланова своје породице током ратних година, истичући то као лични разлог који га додатно подстиче да се упорно враћа овој теми.
МОНСТРУОЗНИ ЛОГОРИ НАЦИСТА
ЕПИЗОДА "Панчево 22. 04. 1941." бави се монструозним нацистичким стрељањем цивила у овом граду, које је аутор реконструисао по једној репортажи са немачке телевизије из 1997, а "Мреже" су посвећене збирци поезије "Песме из дневника заробљеника број 60211", коју је београдски надреалиста Милан Дединац објавио 1947, након повратка из концлогора у Шлеској. "Заборављени песник" скида прашину са успомене на Радомира Продановића, а "Белешке из Америке" баве се импресијама Владимира Дедијера.
Препоручујемо
"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!
УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.
25. 04. 2024. у 18:08
ЗЕЛЕНСКИ ТРАЖИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ? Украјински председник покушава да увуче НАТО диретно у рат са Русијом (ВИДЕО)
У АПЕЛУ западним савезницима, украјински председник Владимир Зеленски позвао је на снажан став, сличан оном у Израелу и околном региону.
25. 04. 2024. у 18:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Коментари (0)