ПРЕДСТАВЕ ЗА СВАЧИЈИ УКУС И НАЈМЛАЂЕ СУГРАЂАНЕ: Владимир Василић, директор Шабачког позоришта, о обнови театра, репертоару, плановима...

ДОК су недавно сачекивали и испраћали госте шестог "Позоришног пролећа", Шапчани су у свом театру увелико спремали нову представу: средином маја премијерно ће изаћи Кољадин комад "Виолине, даире и пегла", у режији младе Тијане Весић.

Владимир Василић / Фото приватна архива

На челу куће, последњих годину и по дана некадашњи је члан ансамбла Владимир Василић, који се после једне деценије одсуствовања са сцене (па и земље) вратио у Шабачко позориште. Млади управник завршио је глуму на Академији уметности у Новом Саду (2004) у класи професора Боре Драшковића, али током мандата (с једним изузетком) планира да се ангажује само у улози управника.

- Познавао сам цео колектив, шест година био сам глумац у Шабачком позоришту, а онда отишао даље и бавио се другим пословима - објашњава на почетку разговора Владимир Василић. - Ово је мој град, а театар кућа у којој сам одрастао, заволео глуму и донео одлуку да се њом бавим. Желео сам да са колегама наставим традицију које ово позориште баштини већ 180 година, због које смо пре две године указом председника Србије добили Сретењски орден трећег степена. Наиме, прва представа "Светислав и Милева" Ј. С. Поповића одиграна је у нашем граду 1840. године, у режији гимназијског професора Дамјана Маринковића.

Сваки нови управник доноси и свој програм, а Василић је пошао од чињенице да Шабац има једно позориште и да се због тога не може фокусирати само на један репертоарски правац или естетику:

- Кренули смо од малишана, у нашем театру већ дуже недостају садржаји за најмлађе суграђане. Прошле године поставили смо два наслова за децу, а први пут је урађена једна луткарска представа. "Чаробни пасуљ" режирао је Цветин Аничић из Шида, иначе дипломирани луткар који је завршио Академију у Софији. Људи нас стално зову и питају кад ће поново бити на репертоару. Друга је "Црвенкапа и драги вук", у режији Мишка Динуловића. Иначе, рађене су дечје представе и раније, али их никад није било довољно.

У Шабачком позоришту неписани је обичај да се вечерње представе играју уторком и четвртком, док су за децу резервисани среда или субота. Током прошле године, у ванредним околностима извели су чак седам премијера, а нови наслови су "Трпеле", "Пучина", "Пробуди се, Като", "Мој сапутник страх", "Апликација Воланд" "Кад се ми мртви пробудимо", "Чаробни пасуљ" и "Гардеробер".

- Мало је гостујућих глумаца јер је у нашем ансамблу петнаесторо на плати. Мој став је да, пре свега, треба да искористимо сопствене потенцијале. Чини ми се да је претходних година био помало неуравнотежен однос између људи са стране и овдашњег ансамбла. Имамо глумце који ништа нису радили годинама. Желео бих да сви буду заступљени, мада се у поделе не мешам већ их препуштам редитељима. У сваком случају, ако неко није добио улогу у представама, имаће прилику да уради свој пројекат.

Како објашњава наш саговорник, од његовог доласка на чело куће решени су многи проблеми са сценском техником:

- Декопатерски цугови нису прошли атест, па је мој задатак био да обезбедим додатна средства и за то морам да се захвалим градској управи на разумевању. Поправили смо и заменили цугове, старе већ 40 година. Зграду сам затекао у прилично запуштеном стању, када је о одржавању реч. Желео сам да колегама побољшам услове рада, комплетно смо реновирали глумачке гардеробе, простор око сцене, преуредили фоаје, ходнике, поставили нову билетарницу...

Иако има намеру да се искључиво бави управничким послом, Василић је направио преседан и заиграо у једној представи у шабачком театру:

- На молбу редитеља Стевана Бодроже прихватио сам малу улогу у представи "Кад се ми мртви пробудимо". Рекао ми је: "Овог управника бање, желим да игра управник позоришта!". Са задовољством сам му испунио жељу, после десет година одсуствовања са позоришне сцене.

ЉУБИША ЈОВАНОВИЋ

БАРД српског театра Љубиша Јовановић, рођени Шапчанин, на таласу демократских промена, "изгубио" је позориште и свечаности које су носиле његово име. Али, то није све: како су "Новости" писале у два наврата, неправедно је осрамоћен за недела која није починио током Другог светског рата. Данас се Велика сцена зове "Љубиша Јовановић", као и награда за најбољу мушку улогу на фестивалу. Да ли је то довољно?

- Мој утисак је, и лични и професионални, да је учињена велика неправда. Не постоје никакви материјални докази за било какав Љубишин "грех" током рата. Скидање његовог имена, као и назива Народно позориште, чини ми се да је била велика грешка. Донекле је исправљена...

Препоручујемо

Култура

0 0

МОЈ САПУТНИК СТРАХ: Шабачко позориште гостује у Параћину 12. априла

09. 04. 2022. у 19:42

Култура

0 0

ОБЈАВЉЕНА СЕЛЕКЦИЈА 6. "ПОЗОРИШНОГ ПРОЛЕЋА": У конкуренцији остварења из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Шапца и Краљева

14. 03. 2022. у 15:34

Култура

0 3

ПРЕМИЈЕРНИ "ГАРДЕРОБЕР": На сцени Шабачког позоришта чувени комад Роналда Харвуда, у режији Мишка Милојевића

13. 12. 2021. у 15:00

Култура

0 0

ПРЕМИЈЕРА ИБЗЕНА У ШАБАЧКОМ ПОЗОРИШТУ: Комад "Кад се ми мртви пробудимо" у режији Стевана Бодроже

11. 10. 2021. у 12:33

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације