ИНТЕРНЕТ КАО ДОБАР СЛУГА А ЗАО ГОСПОДАР: Француска студија "Дете и екрани" о предностима и манама нових технологија и друштвених мрежа

РОДИТЕЉЕ средње класе у 18. веку обузимао је страх да ће им деца постати зависна од читања. Данашњи родитељи страхују због зависности своје деце од интернета и видео-игрица. Медији су промењени, али бојазан је остала. Књигу су заменили "Фејсбук", "Инстаграм" и друге друштвене мреже - нове "јабуке раздора" између деце, мама и тата.

Илустрација Тоше Борковића

Ово је само једна у низу констатација које износе четири француска академика - Жан-Франсоа Бах, Оливје Уде, Пјер Лена и Серж Тисерон у књизи "Дете и екрани", објављенoj у издању "Службеног гласника". Поднаслов књиге "Здрава употреба без штетних последица" садржи управо оно на чему аутори инсистирају - да је нове технологије немогуће искључити из наших живота и живота наше деце, да они могу донети многе користи али и да родитељи морају бити свесни опасности и како да их избегну.

Чињеница је да ће мозак интегрисати најновије дигиталне алатке у своје неурокултурне кругове као што је у прошлости интегрисао писање и читање. Зато родитељи не би требало да имају предрасуде, али морају да буду опрезни. Примера ради, 25 до 30 одсто младих између 16. и 24. године има проблем са кратковидошћу због претераног боравка пред екранима и у затвореном простору.

Француски академици, уз помоћ тридесетак сарадника, наводе предности и мане нових технологија у сваком узрасту. Бебе воле да додирују све што виде, а њихова прва форма интелигенције јесте сензорно-моторичка. Зато интерактивни дигитални таблет може бити користан у раном когнитивном развоју, али само уз учешће одраслих. Ипак, не препоручује се претерано рано излагање малишана ТВ екранима без интерактивних и образовних садржаја. Изоловано и пасивно излагање, укључујући гледање емисија намењених обогаћивању речника, не може да замени комуникацију уживо, али може да спута развој језика, подстакне гојазност и редукује способност пажње и концентрације.

За децу између две и шест година може бити врло корисна педагошка употреба екрана и дигиталних алатки за увежбавање способности визуелне пажње, пребројавања, категоризације. Као помоћ у читању може се користити програм учења који ствара везу између слова и гласова. Деца у овом узрасту морају први пут кроз игру наизменично да дају предност реалности и виртуелности, користећи и једно и друго. Зато је потребно екран користити умерено и уз учење самоконтроли. Екрани не могу да замене традиционалне играчке, нити интеракцију са одраслима.

Деца школског узраста, између шест и 12 година, могу користити специјализоване програме у превладавању потешкоћа у учењу рачуна или читању (посебно код дислексије). Дигитално описмењавање би, верују аутори, требало увести већ на почетку основне школе. Такође, играње акционих игара побољшава визуелну пажњу основаца. Међутим, ту су и негативни ефекти услед претеране употребе и они се огледају у смањеној друштвеној и физичкој активности, поспаности, потешкоћама са видом. Зато је битно вежбање самоконтроле. Деци која "буље" у екране, по правилу, недостају пажња и поверење.

Уколико дете млађе од 10 година проведе пред неинтерактивним екраном више од два сата дневно, његова концентрација у одељењу опада за седам одсто, а математичке способности за шест. Аутори наглашавају да је малишанима неопходно поставити јасна ограничења, а што се она раније уведу, дете ће их више поштовати.

Када су у питању адолесценти, чији саставни део живота су компјутери, таблети, паметни телефони и друштвене мреже, постоји цео спектар користи, јер су у питању моћне сазнајне алатке, али и могућих проблема. Практиковање акционих видео-игара њима побољшава визуелну пажњу, идентификовање циљева и флексибилност, али ово може бити уједно праћено и брзоплетим, површним мишљењем, познатијем као "запинг култура". Управо из тих разлога би употреба екрана и интернета могла да доведе до осиромашења људске меморије. Млади више памте везе при претраживању, него саме садржаје.

Такође, због различите брзине сазревања "емоционалног мозга" и префронталног кортекса, код њих није ретка неприлагођеност, исхитрено мишљење, страствено расуђивање и неадекватно понашање. Зато се дешава да предност дају виртуелном у односу на директно искуство. Игрице им понекад постају уточиште и користе их као изговор за избегавање свакодневице. Оне омогућавају да се бег од реалности, који постоји одувек, оствари на заводљивији и лакши начин. Циљ таквог играча често није ступање у интеракцију са другима, нити добитак, већ само скретање мисли са ситуација са којима није у стању да се суочи. Таквом детету потребна је помоћ.

Младима такође треба јасно ставити до знања да велики проблем на мрежи може да буде и то што неко без њиховог знања може да сакупља и користи податке које "сеју" около.

Што се тиче присуства насиља у медијима, оно одговара природном интересовању човека за конфликте и могуће начине њиховог разрешења. Већина људи ипак више воли да наилази на насиље у симулацијама, него да га производи у реалности. Истраживања су показала да 75 одсто деце која су била корисници насилничких слика никада нису развила насилничко понашање. Ипак, једно испитивање показује да она деца која су била најизложенија сликама насиља имају пет пута већи ризик да усвоје агресију као модел током пубертета, од оних који нису били изложени. Да би неко постао насилан нису довољни само медији и мреже. Важни су и биолошки фактори, научено искуство у породици и ближем окружењу, стицај околности.

Аутори постављају занимљива питања за која верују да ће нека будућа истраживања дати одговоре - шта је то што неке играче нагони да играју ратничке игре у којима нема никакве међусобне помоћи и солидарности, док се други опредељују за оне у којима то има важну улогу. Такође је занимљиво открити има ли насиље неку улогу у учењу и коју. Јер, често се показује позитиван ефекат управо акционих игара на развој пажње, концентрације и доношења брзих одлука.

Чини се, ипак, да далеко већу штету имају рекламе. Аутори примећују да рекламе, нарочито деци, намећу потрошачку оријентацију од које је тешко одбранити се, а која их понекад доводи до тога да се према родитељима понашају као тирани. Како кажу, рекламе су већ нека врста насиља којем се излажу најмлађи.

САВЕТИ

НЕ уводите прерано неинтерактивне екране, гледајте да их не стављате у дечју собу, учите децу да их искључују или помоћу њих раде нешто креативно, научите их да мисле и пред екраном - само су неки од савета које дају аутори.

"ГУГЛ ГЕНЕРАЦИЈА"

ЈЕДНА од предрасуда јесте да је генерацијама рођеним у време дигитализације лакше да се прилагоде новим технологијама. Доказано је, међутим, да "гугл генерацију" не одликује већа умешност у претрази информација на интернету од претходних, које нису уз њега одрастале и сазревале. Показало се да је образовање ипак остало најмоћнија "технологија" коју је човек развио ради стицања и преношења знања.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ЗАБРИЊАВАЈУЋИ ПОДАЦИ: Поралса зависност од друштвених мрежа, угрожено ментално здравље корисника

22. 10. 2021. у 17:10

Панорама

0 0

РУСКА ЦРКВА: Развој дигиталних технологија може довести до ропства и тоталне контроле над људима

07. 01. 2021. у 15:16

Свет

0 0

ГУГЛ МАНИПУЛИШЕ ИСТРАЖИВАЊИМА: Тражили од испитаника да дају позитивне одговоре на тему вештачке интелигенције

28. 12. 2020. у 21:13

Економија

2 2

ПАМЕТНИ ТЕЛЕФОНИ ПОСКУПЕЛИ И ЈОШ ЋЕ: Глобални недостатак полупроводника погодио производњу мобилних уређаја

30. 09. 2021. у 11:06

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације