ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ: Зрењанински музеј од понедељка, 18. априла, од 19 часова

Б.Грујић

13. 04. 2022. у 15:39

ЗРЕЊАНИНСКИ музеј од понедељка, 18. априла, од 19 часова, љубитељима уметности приредиће изложбу посвећену академику Матији Бећковићу, под називом Матија, чији је аутор Драгана Типсаревић, библиотекар саветник и дугогодишњи директор библиотеке Стефан Првовенчани у Краљеву.

ИЗЛОЖБА ПОСВЕЋЕНА МАТИЈИ БЕЋКОВИЋУ: Зрењанински музеј од понедељка, 18. априла, од 19 часова

Фото: Музеј Зрењанин

На отварању, осим ауторке, специјални гост је Матија Бећковић, а стихове 

његових песама интерпретираће народни гуслар Радован Пековић. 

Поставка је настала 2016. године поводом музичко-сценског догађаја Гусле славе 

Матију, који је у Краљеву организовало Друштво гуслара Жича и удружење Класична 
традиција. 

Изложба је у међувремену допуњавана и обишла је неколико градова у Србији, а обухвата 33 паноа на којима се хронолошки могу пратити две биографије. У првој се говори о рођењу, детињству, школовању, младости, сусретима, пријатељствима, путовањима, док је у другој представљена велелепна песничка творевина, започета 1957. објављивањем прве песме у листу Млада култура и завршава се најновијом књигом "Онамо намо: портрети и песме", у издању "Вечерњих новости".

Фото: Музеј Зрењанин

Хронолошку биографију прате фотографије из Бећковићевог детињства, школовања, слике 
мајке Зорке Таушан и оца Вука кога је прерано изгубио, а који је био краљевски официр 
пореклом из Црне Горе, а службовао је у Београду, Петроварадину и Сенти, где је упознао Матијину мајку, где се и родио Матија 29. новембра 1939. године.

- Родио сам се у Сенти, другу годину живота провео сам у Новом Саду, одакле је рат 

спровео моје родитеље и мене у Црну Гору, у село Веље Дубоко, па су тако у козји рог 
црногорских врлети доспели и Сента и Стара Кањижа и Нови Сад и Матица српска и Змајова – као мала далека сунца на мапи мог детињства - вели Матија Бећковић, уз напомену да је у Вељем Дубоком био једини који није тамо рођен и да то има и написмено.  

На изложби публика може пропратити и Бећковићеве лирске записе о Косову као 
најскупљој српској речи, о Хиландару као најдоњем камену нашег постојања, о кнезу Лазару, о нашим ћеранијама, о хлебу и језику, о томе да је књига била на почетку, па ће бити и на крају, о гуслама које славе српство.

Поставка ће у Малом салону Народног музеја Зрењанин бити отворена до 10. маја.

 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ПО ДОСТОЈЕВСКОМ: Ових 6 знакова откривају ЗЛЕ ЉУДЕ