БИРАНО ДРУШТВО ПЕСНИКА СВЕТА: Одмах по Видовдану навршиће се сто година од рођења великог Васка Попе (1922-1991)

ТРЕБА писати песме какве досад нико није писао. Тако је, отприлике, недавно поручио долазећим песницима један наш песник највишег ранга.

Фото Б. Ђорђевић

Таквом идеалу понајвише се приближио Васко Попа. Одмах по Видовдану 2022. године, навршиће сто година - свој први век, обележен загонетком што траје поврх толиких читања и тумачења. Попа је очудио малтене све чега се дотакао. Кромпир је, на пример, препознао као "загонетно мрко лице земље". Стећак му је пак осветљавао "подрум загонетке" испод чела. Све је, код Попе, део тајне. Шапућемо, како налазимо у књизи "Споредно небо", "тајно име свог завичајног сунца", докле кос из "Усправне земље" "наглас чита тајна слова расута по пољу". А тајни се можеш само предати, научавао је песник, не можеш је открити.

Ако, не само споља гледано, није личио на претходнике, ако је путовао без пута, Попа није самоникао у српском песништву. Лично је на авангардне претходнике указао, и на Расткова откривења и на Настасијевићеве речите глухоте. И на крилатог Костића и на продорног Стерију. Уместо да теоретише, као што обично чине модерни песници, Попа је своје поетичке источнике показао, склапајући песничке зборнике од усмених, сновидовних и хуморних текстова и одломака. Али, и ту је временом ширио хоризонте. Ако је испрва за народну књижевност написао да је то наша класика "једина и права", деценију после придодаће и средњовековне песнике "заљубљене у златну светлост" - а њих је модерна српска култура управо откривала у новом осветљењу и приснијем сазвучју. Свесрдно учествује у подухвату издавања старе српске књижевности, укључујући и "Србљак", опсежни зборник сакралне поезије, што га је коштало у тзв. златно доба "најбољег од свих социјализама", нетрпељив према озбиљнијем искакању из идеолошких оквира. Одустаје тада Попа од објаве четвртог зборника у низу, средњовековних песничких одломака, те се "Јутро мислено" појавило тек крајем првог десетлећа текућег века.

Мала кутија

Фото Промо

Малој кутији расту први зуби

И расте јој мала дужина
Мала ширина мала празнина
И уопште све што има

Мала кутија расте даље

И сад је у њој орман
У коме је она била.

И расте даље и даље и даље

И сад је у њој соба
И кућа и град и земља
И свет у коме је она била

Мала кутија сећа се свог детињства

И од превелике чежње
Постаје опет мала кутија

Сада је у малој кутији

Цео свет мали малецан
Лако га можете у џеп ставити
Лако украсти лако изгубити

Чувајте малу кутију

Попа је, крајем педесетих, пребрао најчудније од скрајнутог градива народног песника, идући "загонетним, никад до краја одгонетнутим трагом те родне понорнице", у зборнику "Од злата јабука", нудећи својствен, искошен и луцидни поглед на нашу усмену класику.

Песма је, иначе, према Попиним речима с почетка зборника "Поноћно сунце", "загонетка без одгонетке". А показано је, у науци о књижевности, да је управо загонетка међаш између говорног и песничког текста, између мита и поезије. У тој необичној слици, налазимо почетак песме.

Попино наслеђе чине како издвојени стихови што се памте тако и целе антологијске песме, као и јединствено уцеловљен опус, круг сачињен од прецизно изведених кругова. Све је то наслојена Попина семиосфера, упечатљив знаковни тајнопис. Попине песме су зенит српске песничке модерности, зналачки захваћене из провалија ирационалног поља те укорењене у архетипском. Миљковић је, са својих прегледних висина, Попу резолутно издизао над свима другима јер се "сажето не може препевати". Одиста, у поезији, чак и међу цењенијим примерима, има одвише "препева" или парафраза, али је Попу на српском одиста тешко "препевати", премда му сви потоњи песници дугују понешто. Сажетост какву је освојио, у моменту, одаје или дубину или плиткост нечијег језичког захвата.

Васко Попа у радној соби, Фото Б. Ђорђевић

Смисаоно је разуђивао и своје симболичке новотворине, од Белутка или Зева над зевовима до Мале кутије. Под његовом руком рађали су се нови компримовани знакови узети из простора обичног појавног света, док су стари обнављали своје виталне сокове. Сведеније а дубље и живље није се могло.

Попа је понајвише превођен српски песник, не само по броју библиографских јединица и страних језика, него и по живом присуству и утицају. Попа је јужнословенски модерни песник са светским одјеком. Од Вукових народних песама ништа овдашње није доспело у орбиту светске поезије. На равни основних симбола, разумевао се и с носиоцима далеких култура. Обрео се у бираном друштву песника света своје генерације.

Језици свих завичаја, пише Попа у мање познатом тексту "Поверење речима", писаног после збирке "Кора", један су заједнички језик, јер су нам почеци у основи исти. Поезија почетке освешћује. У томе је и кључ Попиног уласка у светску поезију, у чије изабранике нико не доспева одричући се најдубљег себе у језичкој подлози, тј. у културној самосвести. На томе ступњу, сви словесни људи света разумеју се као да говоре истим праотачким и праматерњим језиком.

"Усправна земља" је 1973. објављена уцело на енглеском језику. Подржава је и препоручује нико мањи него песник Тед Хјуз, а критичар његовог часописа истиче да их је "Попа све учинио Србима". Одазваше се англофони и други читаоци на стари српски вучји тотем, на Саву као вучјег пастира, на сунчеве јунаке с поља где пева кос као црноризац међу птицама, те на страшног Црног Ђорђа и на Ћеле кулу. Из соли и живог меса наше културне меморије проговорио је надисторијски глас борења и надања, као и раније у егзистенцијалним симболима "Непочин-поља".

Фото Промо

У исто време, идеолошки полицајци у земљи притискају песника да се, по људској слабости, окрене од својих врхова и културних основа, мане се српских симбола и послужи идеолошком пројекту војвођанства. Али, опет, с почетка рата за југословенско наслеђе, Попину песничку вучју митопеју, као и Вукову епику, оптужују као подлогу српског крвожедног менталитета. Могао је да буде мањински а не српски песник. Ствар избора, осећања припадности. Са руба културног простора, најдубље је заорао у српском језичком тлу.

Попина поетика приближава удаљене тачке, мири супротности. Укршта супротне силе, маштовно и математичко. Тако се чини да је песма "Мала кутија", почетна у истоименом циклусу, врх Попиних врхова, образац песме и прозрачне и заклопљене, и дечје наивне и сибилски мрачне. На сваком језику света "Мала кутија", уверени смо, звучи као генијална песма, у којој се стичу и последња и првотна искуства. Парадоксално, песник најпре означен као одвећ херметичан постаје напокон јасан као сунчан дан. У песми већој од своје величине.

Драган Хамовић, Фото В. Данилов

Ако није мамљен матерњом "мелодијом", свакако јесте "загонетком". Попа је, у помињаном, класичном зборнику "Од злата јабука", као наслове народних загонетака постављао њихове одгонетке, тако да делују као модерне лирске минијатуре. Већ смо писали, али ваља поновити, да су можда најсржнији досег Попиног лирског загонетања неки чудесни стихови што се могу читати и као загонетке. "Поље као ниједно / Над њим небо / Под њим небо" и "Путује без пута / И пут се за њим рађа". Наслови песама, одакле су ове две поенте, уједно су њихове одгонетке: Косово поље и Свети Сава.

Речи поцрпене из извора, извору се враћају. Васко Попа је кључ таквог кружења нашао и песнички отеловио. У рашчараној данашњици пуној брбљања и замршених полуистина, и ћутње и проговори Васка Попе делују зацељујуће. Зато, жедни живих речи, кренимо на Попин извор.

Препоручујемо

Култура

0 0

ШАМАРАЊЕ ПОЕЗИЈЕ ДАНАШЊИ РУТУАЛ: Душко Новаковић, поводом признања за укупно песничко дело

29. 03. 2022. у 14:00

Београд

0 1

ЖИВОТ ЈЕ НАЈВЕЋЕ ЧУДО: У ОШ "1.300 каплара" промовисана књига ученице Иве Јовановић (14)

25. 03. 2022. у 06:51

Култура

0 0

АКАДЕМИК МИРО ВУКСАНОВИЋ: Витезовић је био јединствена косјерићка ружа дарова у српској култури

22. 03. 2022. у 17:51

Србија

0 0

У СУСРЕТ СТОГОДИШЊИЦИ ВАСКА ПОПЕ: Поетско вече Ане Софреновић у Градској библиотеци у Вршцу

16. 03. 2022. у 14:16

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације