ИНТЕРВЈУ Историчар Немања Девић: Са српских партизана скинути жиг комуниста!

ОНИ који су у устанак 1941. пошли под шајкачом, вођени идејама слободе и социјалне правде и они који су гинули на Сремском фронту 1944-1945. нису исто што и револуцинари Коминтерне који су сарађивали са усташама и на српском простору стварали нове нације. И ми готово и инстинктивно осећамо да доктор Младен Стојановић и Бранко Ћопић нису исто што и Стане Доланц и Јово Капичић.

Фото М. Анђела

Овако, за "Новости", историчар др Немања Девић објашњава зашто је важно одвојити партизански покрет од комунистичке идеологије, што је и централна тема његове нове књиге "За партију и Тита - Партизански покрет у Србији 1941-1944", у издању "Службеног гласника".

- С почетком кризе у Украјини, видели сте да су се у наше политичке речнике вратили појмови "денацификација" и "декомунизација". Са српских партизана треба скинути комунистичку хипотеку. Одговорност у том процесу је на институцијама, историографији, али и на борачким организацијама које баштине партизанске традиције - каже Девић. - Замислите какав би одјек имало када би председник СУБНОР рекао да се не одриче Кадињаче и Сремског фронта, али када би на стратишту у Лисичијем потоку осудио комунистичке злочине?

Дело "За партију и Тита" овог младог научног сарадника Института за савремену историју настало је кроз вишегодишње истраживање, критичко испитивање и постојеће литературе о партизанима у Србији. Мада је партизански покрет у Србији заживео пре више од 80 година, ова тема и даље изазива бројне поделе и контроверзе, а многа питања остала су без одговора. Та бурна фаза српске историје досад је темељно проучавана и описана у готово 10.000 дела, стручних и мемоарских.

* Да ли су идеолошке разлике од пре пола века превазиђене?

- Одговор на то питање зависи од поднебља у ком српски народ живи. У Србији су те поделе још присутне и у сваком селу у Шумадији зна се ко је био на којој страни 1941. године. То је још видљивије у Црној Гори, сетимо се оног тужног човека са Цетиња који се представио као унук народног хероја, који је литијске барјаке поистоветио са четничким, да би га то на крају навело на закључак "да су Срби једном ишли на тракторе, па им се може поновит'". Дакле, поделе су ту, видљиве су и могу да буду врло политички употребљиве у режирању нових сукоба у српском друштву. Међутим, показало се да су оне могле да се превазиђу - када смо се колективно осетили угроженим. На Косову и Метохији данас више нема подела на четнике и партизане, а у спомен-соби у Требињу видећете имена потомака и једних и других, изгинулих током одбране града у отаџбинском рату, деведесетих година. Велика невоља увек нас је наводила да збијамо редове и заборавимо на међусобице.

* Верујете ли у историјско помирење српског народа на релацији партизани - четници и на који начин се то може догодити?

- Помирење не само да нам је потреба, него и обавеза. За тако нешто потребна је јасна државна стратегија, у одабиру датума, личности и догађаја из Другог светског рата, које славимо и са којима се идентификујемо. Кључни датуми, према мом мишљењу, могли би да буду 31. август, дан ослобођења Лознице као нови Дан устанка, који би објединио равногорце, 20. октобар који би окупио присталице партизанског наратива и 9. мај, као централна заједничка манифестација победе над фашизмом. Уз институционалну подршку, створила би се клима у којој би потомци и једних и других могли да се погледају у очи и наздраве. И то је суштина. Један народ се ипак не мири скупштинским декларацијама, које на крају остану мртво слово на папиру.

Фото М. Анђела

* Бавите се историјом од средњошколских дана. Радите и директна истраживања на терену са људима који су преживели Други светски рат и са потомоцима оних који нису живи. Колико је то допринело расветљавању те бурне фазе наше историје?

- Како је одавно указао Андреј Митровић, архивски извори су за историчара "магични зид" који његов научни рад дели од света личних убеђења. Зато све преломне и поговото контроверзне историјске догађаје треба темељно истражити кроз постојеће документе. Односно, кроз повратак примарним историјским изворима и њихово пажљиво ишчитавање. Али, за теме попут грађанског рата у Србији 1941-1944. неопходан је и одлазак на терен о ком пишете, разговор са савременицима којих је све мање. Тада тек осетите, како је Андрић говорио, да само неуки људи могу да сматрају да је прошлост мртва - напротив, јасно осећате како је жива и како пулсира. Једна историја не може се писати само из кабинета, ма какве да интелектуалне вештине поседујемо.

* Веома сте активни на друштвеним мрежама. Ваше објаве прати неколико хиљада, углавном младих људи. На промоцију нове књиге, коју ових дана представљате широм Србије, такође долазе генерације које су рођене готово пола века после Другог светског рата. Какав сте утисак стекли у комуникацији са њима?

- Генерално, млади у Србији нису превише заокупљени питањима из историје, што у некој мери може да буде и добро, да прошлост не би носили као баласт. Проблем је што не постоји ни елементарно историјско знање. Када то немате, онда немате ни самопоимање, самопоштовање, а врло је велико питање и то каквог ћемо, без органске везе са прецима и потомцима, бити морала.

ЉУБАВ ИЗ ГИМНАЗИЈЕ

НЕМАЊА Девић рођен је 1989. у Смедереву. Још као гимназијалац, написао је књигу пописа жртава Другог светског рата у смедеревском крају, за шта је добио награду "Драгиша Кашиковић". После монографије "Истина под кључем", "Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944" са Срђаном Цветковићем, два тома о Смедереву у Другом светском рату, књиге "Босанска голгота" са Бојаном Димитријевићем, уследила је студија "За партију и Тита - Партизански покрет у Србији 1941-1944".

Препоручујемо

Култура

1 3

НЕМАЊА ДЕВИЋ – Ново читање партизанског наратива

23. 03. 2022. у 15:06

Култура

0 1

ЗА ПАРТИЈУ И ТИТА: Аутор Немања Девић разоткрива многе историјске митове и истину о српским партизанима

09. 08. 2021. у 14:25

Политика

6 4

АНТИФАШИЗМОМ КРИЈУ ГРЕХЕ ЈАСЕНОВЦА: Бурне реакције после изјаве Пленковића да је хрватска имала најјачи партизански покрет

24. 06. 2021. у 08:00

Регион

3 7

ФАТА ОРЛОВИЋ О ОВОМЕ ЋУТИ! Историчар Девић поручио - Пљевљаци су стали у одбрану џамије у свом граду (ВИДЕО)

14. 06. 2021. у 21:37

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације