ГЛУМА ЛЕЧИ ОД НАГОМИЛАНИХ ЕМОЦИЈА: Милан Колак о улогама у серији "Блок 27", филму "Тома" и градовима који су се уписали у његов живот

МИЛАН Колак је лаким кораком од родног Крагујевца, преко Академије уметности у Новом Саду, стигао до Зрењанина и Београда.

Фото Бени Гаши

Дипломирао је као најбољи у класи код професора Никите Миливојевића, стекао и мастер титулу, а потом добио улогу у зрењанинском позоришту "Тоша Јовановић", где и сада активно игра. У престоницу се преселио када је стигла понуда да стане пред камере.

Пажњу шире публике привукао је у "Краљу Петру Првом", "Коренима", "Јужном ветру", "Ургентном центру" и "Дрим тиму". У филму "Тома", о легендарном певачу народне музике, уверљиво је дочарао лик Новице Здравковића (1947-2021). На каналу Суперстар ТВ, овог викенда се завршава тинејџ хорор мистерија "Блок 27", у којој тумачи Андреја Гашпара, архитекту блока који никад није изграђен. Како каже у разговору за "ТВ новости", не зна чиме би се бавио да се није посветио глуми, не сећа се да му је икада било толико тешко да је помислио да од глуме одустане, а радост и узбуђење игре најјачи су када је спреман.

Сматра себе обичним младим човеком који је у уметности нашао терапију и могућност да се изрази, као и наду да некоме може подарити нешто добро. Од чега га то глума лечи?

- Од себе самог. Од потиснутих мисли и нагомиланих емоција. А овај посао ми пружа могућност да их припишем неком другом, а да нико не зна да ли су моје или туђе. Та могућност вас лишава притиска - прича нам Милан Колак.

Из филма "Тома", Милан Марић, Фото А. Кујучев

Како сте реаговали када сте први пут прочитали сценарио за серију "Блок 27"? Јесте ли имали предрасуде према жанру који је описан као тинејџ-хорор-мистерија?

- Када читам сценарио или роман, никада ми у првом плану није категоризација жанра, већ искључиво мисли ликова. Питање је шта је уопште жанр и да ли он може прецизно да се формулише. Ево, и ви сте описали овај жанр у три речи. То нам говори да ниједан жанр не долази сам. Из тог разлога жанр ми значи тек толико да можда дода по које средство којим се служим, али у основи глумачког задатка јесте мисао карактера, а не жанр.

Како бисте описали вашег јунака Андреја, какав је његов карактер, које добре и лоше особине има?

- Андреј је амбициозн,и егоистични архитекта који неуморно брани своју репутацију и тип који ће на све начине покушати да оствари своје циљеве. Неупитно извршава све наредбе партије иако сумња у њихову исправност. Страх од неуспеха побеђује његове моралне дилеме.

Шта је био Андрејев највећи изазов током градње блока 27 - неукротива природа, уверење радника да је потребна људска жртва или нешто треће?

- Његов највећи изазов је да у себи одговори на Раскољниковљево питање да ли има снаге да пређе црвену линију и да то оправда себи. С тим што се налази у потпуно другачијој ситуацији од главног јунака "Злочина и казне". Он ће бити кажњен и ако је пређе и ако је не пређе. У првом случају од савести, у другом од комитета. На одлуку ће утицати његова непресушна жеља за успехом.

Серија "Блок 27", Фото Д. Допсај

Филм који је прошле године најнестрпљивије чекан, постао је најгледанији у протекле две деценије. Шта је "Тому" направило феноменом?

- Чини ми се да су прилике овог доба, боље рећи неприлике, итекако утицале на то да своју душу олако ставимо иза капитала и краткотрајних задовољстава на листи важности. Људи су жељни да их неко поново убеди да је душа примарна, иако су себе убедили да можда и није. Овај филм је то понудио. Често можете чути како су људи излазили уплакани након овог филма. Имам утисак да смо плакали над својом судбином, зато што смо се удаљили од своје душе, од самих себе. Више и не знамо шта то значи бити слободан. Нас је овај филм натерао да се запитамо на чему треба градити сопствени живот. А живот пролази толико брзо да не стижемо да на то ни помислимо.

Да бисте могли ући у кожу и под кожу Новице Здравковића, срели сте се са њим и разговарали. Које речи су вам остале у најживљем сећању? По чему ћете памтити Новицу?

- Од његових речи упечатљивији ми је био његов поглед, који као да је вапио за неким растерећењем, за миром. Као да се у његовом животу накупило толико недаћа да би ретко ко могао да их поднесе. Али сам такође видео и његову невероватну жељу да се исприча прича о његовом брату. Било му је то итекако важно. Чинило ми се као да је његов допринос филму његова дужност. И пре почетка снимања ми је потпуно убеђено рекао:

"Ово је важан филм".

"Ургентни центар", Фото Промо

И Томи и Новици остварио се "југословенски сан" - сиромашни, талентовани момци из провинције добили су шансу и успели су да се вину у звезде. Шта је у тој причи на вас оставило снажан утисак?

- Филм "Тома" је за мене, између осталог, филм о растанцима. Јунаци се растају са родитељима, породицом, градовима, пословима, пријатељима, партнерима, љубавима, на крају и са животом. Али оно од чега се никада не растану јесте жеља за животом. Зато смо се ту сви пронашли. Јер смо на овим просторима сви гладни живота. Филм говори и о пролазности времена, а поставља питање шта је перманентно. Емотивно смо доживели филм јер смо схватили да смо на то што је најважније престали да обраћамо пажњу.

У фокусу филма, а нарочито серије, налазе се урбане легенде о Томи Здравковићу и другим познатим личностима из 70-их и 80-их година 20. века. Како ви, рођени 1993, гледате на тај период?

- Пошто сам изабрао да се бавим уметношћу, некако и на свет гледам кроз ту призму. А управо то време, које нисам доживео, делује ми као време у коме је храњена уметност, у коме је била од посебног значаја. Време у коме је садржај био битнији од амбалаже, а култура била један од важних стубова друштва. Али рођен сам у другим околностима, у којима ми преостаје да се надам да ће примитивизам, неукус и глупост бити краткотрајни.

Колико је вашем музичком укусу блиска музика на коју се "Тома" ослања? Која вам је најдража песма или стих Томе Здравковића?

- Слушао сам Томину музику још у периоду пре факултета. Могао сам у њој да нађем нешто што ми је било узбудљиво, истинито и емотивно. А посебно су ми драги стихови "песме моје, песме моје, ни за шта ме не кривите"...

Када сте млађи, да ли се подразумева да ћете прихватити сваку глумачку понуду? Да ли онда постоји страх да нешто одбијете јер можете имати последице?

- То је све индивидуално. Сигуран сам у то да треба правити изборе на основу својих уверења. Драже су ми последице након одбијања одређених ствари, него након прихватања било чега.

Који глумачки изазов памтите и због чега?

- Највеће изазове сам имао радећи Достојевског. Тада сам успео да се потпуно отворим. И да на тренутке будем глумац, стварно.

У вашој биографији издвајају се четири града које сте овако описали: Крагујевац - спокој, Нови Сад - слобода, Зрењанин - игра, Београд - акција. Зашто баш тим речима?

- Те речи су ми дошле природно. У Крагујевцу сам рођен и провео детињство, а то ме асоцира на спокој. Касније сам отишао у Нови Сад на студије и први пут осетио слободу самосталног живота. У Зрењанину сам се запослио у позоришту након студија и био жељан игре. И након тога дошао у Београд, већи град, који изискује мало више акције.

Где себе видите у животу и каријери за 20 година?

- Све што желим да постигнем за 20 година јесте да останем нормалан. Наравно, под претпоставком да сам то и данас.

Препоручујемо

Култура

0 1

КОБНЕ ЗАМКЕ НОВОГ БЕОГРАДА: Домаћа хорор мистерија "Блок 27" од данас на каналу Суперстар ТВ

19. 02. 2022. у 10:38

Познати

0 0

НЕСВАКИДАШЊА ВЕРИДБА: Гордана из "Томе" се удаје за колегу, а идеју за свадбу "покупила" је на снимању филма (ФОТО)

31. 01. 2022. у 16:35

Познати

0 1

ПЛАКАЛА САМ КАД САМ ПРВИ ПУТ ГЛЕДАЛА ФИЛМ И ТУ СЦЕНУ: Тамара Драгичевић проговорила зашто нема ниједну сцену са мужем

17. 01. 2022. у 15:22

Познати

0 0

У СЕБИ НОСИО ЧУДНУ ТАМУ: Марић открио како је проникао у ЛИК ТОМЕ - неузвраћене љубави

13. 01. 2022. у 09:57

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације