ДУГО година сам мислила да сам ја пре свега писац, а затим већ и - мајка. Мој син јединац је био веома великодушан - прихватио је да његова мама има мисију већу од њега.
БИЛО БИ ДОБРО КАД НАС НИКО НЕ БИ УБИЈАО ЗАТО ШТО КАЖЕМО ДА СМО МИ "ПРОТИВ СВАКОГ РАТА" То је лепо бити против рата. Вала ја мислим да сам и више од ње против сваког рата. Проблем с ратом, међутим, настаје онда кад треба и себе и њу да питам: шат ћемо кад је неко други, неко поред нас, не само за рат, него потегне пушку или нож да нас и све наше лиши живота? Да ли да идемо добровољно на клање и ад мирно гледамо како нам неко убија наше ит о лакше чини кад смо ми "против рата", па нећемо да сами артујемо за свој живот и живот своје деецее.
Коментари (1)