ИНТЕРВЈУ Горан Богдан: Они знају за "хвала" и "молим", и имају наду

КО на брдо, ак' и мало, стоји, више види но онај под брдом. Горан Богдан, родом из Широког Бријега, отелотворење је овог Његошевог записа. Уз родитеље, професоре природних наука, заинтересовао се за педагогију и макроекономију. По завршетку Економског факултета, током ког је упоредо студирао и Саобраћајни факултет, животни пут га је одвео у Министарство финансија.

Фото промо

Већ првог дана дао је отказ и посветио се глуми коју је заволео још током средње школе. Тада је сматрао охолим да се назива уметником, мада се дало наслутити да ће из вриштеће глумачке страсти, како га је критика описивала, нићи велики уметник. Играо је у бројним филмовима, главну улогу имао је у француско-британској серији "Последњи пантери", а глумио је и у популарној драми "Фарго". Н

а нашим малим екранима гледали смо га у серијама "Прваци света", "Вере и завере", "Јутро ће променити све", "Сенке над Балканом", "Мочвара" и "Време зла". Док чекамо ново остварење Слободана Шијана "Буди Бог с нама" и немачки филм Faraway, који 2023. стиже на Нетфликс, Горана Богдана пратимо на РТС 1, викендом, у 20.05, у награђиваној серији "Подручје без сигнала". Шестоделна драма у режији Далибора Матанића настала је по роману Роберта Перишића који представља транзицију и однос социјализма и капитализма на нашем поднебљу.

- Роман је један од ретких који проговара о оном после. Обећавано нам је много, преварени смо, можда највише од самих себе. Мислили смо да су снага и занос бескрајни и неисцрпни, а наишли смо на скривену рупу у наизглед идиличном дну, но ипак дну. Схватили смо да смо остали сами, можда чак и горе него сами, са странцима који се зову наши и у име нашега нам пију крв са смешком. Ипак, људска доброта је ту негде и није нестала - прича за "ТВ Новости" Горан Богдан.

* Шта карактерише јунаке окупљене око оживљене фабрике у Нуштину? Какав је ваш предрадник Бранош?

- Одликује их оно чега се можда сећамо са села и посета декама и бакама. Подсећају ме на романе Бекима Сејрановића. Има ту и Иве Андрића и Меше Селимовића. Они су људи који још имају незамућене намере и непатворену доброту. Своју муку витешки подносе сами у тишини. Знају за "хвала" и "молим". Имају наду која се још виђа само на старим, "зрнастим" филмовима. Али њихово зрно наде проклија. Испадох носталгичан, а можда немам разлога. Моја сећања почињу касније. Али паметном доста. Ако не знам шта бих, знам вала шта не бих. Не бих ово. Може боље. Серија говори помало и о томе. Има у серији плакат на коме су радници са подигнутим шакама. То је из времена којих се не сећам, из ког су остале само реликвије да подсећају. Доба комунизма и Југославије. Бласфемија је данас рећи да је неко југоносталгичар, а ја не могу то да будем ни да хоћу. Лаж би то била. Комунизам као идеологију нарочито не подржавам као макроекономиста. Али достојанство радника подржавам. Шта смо нашем човеку ми, наши, данас урадили, говори о нашим достигнућима. Нашем прогресу, односно регресу.

Фото промо

* Колика је моћ уметности? Да ли она има снагу да подстакне промену, да натера гледаоца на преиспитивање? Какав удео уметност и култура, по правилу маргинализоване области човековог деловања, могу имати у борби за заштиту радника и њихових права?

- Могу постављати питања, могу улепшати живот, учинити га забавнијим. Моћ уметности је велика. Колика је моћ културе? Колика је моћ духовности? Блиско је то. Уметност је сваким даном све већи бизнис, ствара додатну вредност. У систему социјалном и са праведном расподелом доходака може чинити велику разлику. Неразвијене цивилизације базирају економије на примитивним, радно зависним индустријама и привредним гранама: услуге, пољопривреда, металургија. Боље развијене се окрећу више технолошки зависној привреди, где је човек растерећенији, а привређује више. Предуслов за таква друштва је великим делом и образовање. Образовање и култура, односно уметност, иду руку подруку. Развијају маштовитост и помичу границе достигнућима. Растерећују сувопарне технолошке напоре. Да не говорим о путу спознаје, тиме и религије. Уметност је неодвојива. Раста тешко да може бити без уметности. Можда су зато у свим државама у региону толико мали проценти одвајања у БДП-у за уметност. Можда некоме не одговара наш раст, схватање. Можда нам је боље у мраку.

* Играте и у Матанићевој серији "Шутња" која прати вашег јунака, локалног новинара, и детектива док расветљују корупцијску аферу политичара. На која размишљања вас је навела ова прича?

Фото промо

- Још увек романтично гледам на новинарство, седму силу, можда једну од најбитнијих. У доба технолошких напредака и информатичке револуције, губимо битку за истину. Мењамо је за тривијалност и помпу. У друштву где је све битно, ништа није битно. Те ми је емоције изазвала, али не само док сам снимао, јер о томе размишљам стално. Да ли постоји још нешто што можемо направити, а да учинимо разлику? Себи сам задао одговор - постоји. Мени постоји. Тренирам се да не одем у огорченост и бес, и није лако, да вам искрено кажем. Али, ето, играм се. До када, не знам. Серија одлично пролази, приказана је сад на Берлинском филмском фестивалу, ушли су Арте и УДФ у копродукцију. И ХБО је откупио серију, па можемо да покажемо свету шта има код нас.

* Глума је, као и новинарство, посао који прави хаос од живота, између осталог и због тога што нема фиксно радно време. Да ли понекад мислите да вам је нешто од живота ускратила?

- Добијеш на једном крају, изгубиш на другом. Иначе сам спрега хиперактивности и летаргије. Нагињем биполарном, не у патологији него онако, успут. Компензујем одушевљењем које ме још држи. Када нестане, ако нестане, размишљаћу шта даље. Не би ми био први пут да окренем кормило за 180 степени. Глума узбуркава сокове, док их још има у мени. Понекад се зажелим мира и тишине, и онда ме тај мир покрене даље. Мислим да није другачије и у осталим професијама. Верујем да је тако када год тежите да идете до краја и када се бојите површности. Све што се на тај начин ради, чему се на тај начин приступа, нема радно време, обузме вас целог. Надам се да сутра нећу жалити. А шта друго могу него да се надам.

Фото промо

* Говорећи о томе да бирате шта ћете читати, истакли сте да су "то увек аутори који храбро ступају и траже нове некомотне светове, који пропитују, који иду у истраживање тамо где боли...". Колико се ово може односити на вашу глуму?

- Тежим да се односи. Далеко сам још од тога, али надам се да путујем тамо. Многи су у мрачној ноћи у кривој звезди гледали север. Време ће показати. Стрпљен - спасен. Као да слушам неког свог прадеду. Само су они били мудрији и тиши. Од малих ногу слушам о тој мудрости и прогањам је као Ахаб. Страх ме је да не упаднем у огорченост на том путу. Догађало се и није ретко.

* Гледали смо вас недавно и у серији "Време зла", још једном ТВ остварењу заснованом на књижевности, овог пута капиталном делу Добрице Ћосића. Пред какве изазове вас је "Време зла" поставило?

- Ту сам истраживао идеологије и њихов утицај на човека, толико незаобилазне у нашем окружењу и нашим историјама. Зашто тако горимо, поготово у недодирљивим категоријама, као што су идеологије, религије, ставови и мишљења? Да ли је то антипод нашем дубоко укорењеном незнању о конкретном? Да ли толико галамимо из страха да почнемо да живимо? Као да мислимо да је боље теоретисати него се усудити и пропасти. Потом одемо и корак даље, почнемо горљиво да лажемо сами себе да се од те буке и лажи стварно покрећемо у деловању. То деловање је далеко од суптилног, филигранског посвећеног рада бечког часовничара или грациозности шпанског плесача. Најбоље могу да то опишем као табање, као шакетање у прса. Уместо четкице, наш алат су буздован и секира. Но, не стајемо само ту. Ту буку називамо етно музиком, наше касабе и потлеушице називамо враћањем природи и органским стилом. Сиромашни качамак и кору хлеба, која нам и јесте на понос и треба да буде, само је питање како, зовемо маном од Богова, којом су нас наше прамајке храниле уз ону, често понављану "тако су наши стари говорили и радили". А можда, само можда, не знамо боље. А баш то незнање је прапочетак свега и крајња истина и једини могући почетак учења. Понизности. Свежина, а не сировост. Не проповедање него питање. Не објашњавање него учење и опет понизност.

Фото промо

* Серијом "Време зла" вратили сте се у период који је повезан са Мустафом Голубићем и "Сенкама над Балканом", али дочарали сте потпуно другачији лик Богдана Драговића. Како бисте их упоредили?

- Сваки лик је занимљив за игру. Њих двојицу само исти временски период спаја, а филигранске дубине их разликују. То што их наочиглед чини сличнима, говори да су оба загребали негде где нама данас нешто фали. Где нас је данас итекако страх отићи.

* Очекујемо вас ускоро и у другој сезони "Мочваре". Шта убудуће очекује инспектора Николу, антихероја ког је публика заволела?

- Нова сезона је потпуно другачија од прве. То је лепота ауторског тима, Олега Новковића и Милене Марковић. Имамо нову димензију Николиног мрака, који још снажније долази до изражаја насупрот мирне Војводине и сталожених Мађара око њега.

* Шта се збива са фестивалом "Западна Херцеговина" који сте основали у родном Широком Бријегу?

- Не знам шта бих вам рекао. Боримо се да све остане исто, али живот има неке друге планове. Није лако са тако мало подршке стварати толико велико чедо као што је West herzegowina fest. Тај фестивал је толико нарастао да неколико нас то гура више на мишиће. Овим путем се обраћам вапајем институцијама: не дајте да нестане нешто толико лепо.

Препоручујемо

Познати

0 3

ГОРАН БОГДАН ПОНОВО У ВЕЗИ СА СРПСКОМ ГЛУМИЦОМ: Појавиле се фотографије - Нову годину дочекали заједно у Истри (ФОТО)

04. 01. 2022. у 15:14

Познати

0 0

ПОМИРЕЊЕ НЕКОЛИКО МЕСЕЦИ ПОСЛЕ РАСКИДА: Горан Богдан обновио везу са 12 година млађом српском глумицом

20. 12. 2021. у 21:01

Познати

0 1

АКТОМ НАЈАВИО МАЈИНУ ИЗЛОЖБУ: Глумац Горан Богдан одушевио обожаватељке

22. 09. 2021. у 23:06

Познати

1 6

ЗЛОЧИН У СЕНТИ: Снима се друга сезона серије "Мочвара" у режији Олега Новковића

16. 07. 2021. у 11:13

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације