НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ ИЗ САРАЈЕВА ПОСЛЕ 35 ГОДИНА У БЕОГРАДУ: На Великој сцени данас и сутра две представе

НАРОДНО позориште Сарајево гостоваће са две представе данас и сутра на Великој сцени Народног позоришта у Београду, најављено је у сусрету новинара са комплетном екипом сарајевског театра.

Народно позориште, Фото Н. Скендерија

Гости ће вечерас извести драмску представу "То никад нигђе није било" по мотивима романа "Историја болести" Твртка Куленовића, у режији Дина Мустафића, управника НП Сарајево, а у понедељак балет "Жетва", у кореографији и режији Едине Папо.

НП Сарајево у актуелној сезони прославља изузетан јубилеј - 100 година од оснивања.

Драмски пројекат окупља следећу глумачку екипу - Славен Видак, Ведрана Божиновић, Каћа Дорић, Ермин Сијамија, Алдин Омеровић, Емина Муфтић, Мона Муратовић, Мерима Лепић Реџеповић, Белма Салкунић, Хана Зрно, Хелена Вуковић, Мак Ченгић, Дино Бајровић, Аднан Салиховић.

Ауторски тим чине и Дарко Лукић, писац адаптације и драматизације романа, сценограф Мирна Лер, костимограф Лејла Хоџић, драматург Ведрана Божиновић, композитор Дамир Имамовић, кореограф Ена Курталић.

Светислав Гонцић, в.д. управника Народног позоришта, пожелео је добродошлицу ансамблу из Сарајева, честитао им јубилеј - век од оснивања и захвалио се на изванредном гостопримству и бурним аплаузима које су доживели недавно, када је Београд гостовао у Сарајеву са две представе.

Београдско Народно позориште је у НП Сарајево гостовало 7. и 8. фебруара са комедијом "Ожалошћена породица" Бранислава Нушича, у режији Јагоша Марковића, и балетом "Седам смртних грехова" кореографа Игора Пастора, а онда су турнеју наставили у Бањалуци 9. и 10. фебруара.

"Живимо у време повезивања, цео свет се данас на многе начине повезује, тако да је ово добар начин и одлична прилика да нас овај културолошки простор све заједно подстакне на један нови квалитет. Мислим да ће од оваквих гостовања и дружења сигурно изаћи нешто креативно ново", нагласио је Гонцич.

Оценио је да је регионала сарадња веома важна и открио да увелико постоје контакти са позориштима из Бугарске и Румуније за будуће могуће пројекте.

Редитељ комада "То нигђе није било" Дино Мустафић, који је директор НП Сарајево, сложио се како је неопходно продубити сарадњу на више нивоа, да не остане само на размени гостовања представа, већ да остваре и нове пројекте у виду копродукције, али и већих продукција са театрима целог региона бивше СФРЈ, као основа културне дипломатије.

"У сезони пред нама када славимо 100 година, отварамо ново поглавље за нове сарадње две позоришне куће Београда и Сарајева. Живимо у периоду кад је култура важна и потребно је дати печат једном времену. Уметници се увек препознају по језику и према сензибилитету. Славићемо језик узвишености и племенитости", подвукао је Мустафић.

Подсетио је да је Бранислав Нушић био директор НП Сарајево, те да су увек били повезани писци, редитељи, глумци и балетски уметници ова два театра.

Ведрана Божиновић, глумица и директорка Драме НП Сарајево, описала је њихову драмску представу као болну, деликатну и важну, као историју болести друштва, према постмодернистичком роману тока свести.

Драма "То никад нигђе није било" говори о рату у Сарајеву, а заправо је интимна прича писца Куленовића о његовој жени која умире од рака.

Аутор драматизације романа Дарко Лукић, записао је у својим белешкама да се роман бави животом који се у разним ситуацијама не живи, него болује, а такво писање је хроника својеврсне "историје болести".

Та књига одлазака, историја губитака, пропуштених поздрављања и немогућих опраштања, обраћа се читаоцима данас из прошлог времена, како би увела у разговоре са садашњим тренутком.

Документарни предложак је и ослонац за представу, у оној мери као и за сам роман.

Књижевник Твртко Куленовић (1935 - 2019) био је романописац, путописац, сценариста и есејиста, рођен у Шапцу, где је провео детињство и завршио основну школу.

Гимназију је похађао у Сарајеву, а Филозофски факултет 1960. године у Београду.

Крајем шездесетих година радио је као драматург у НП Сарајево.

Предавао је на Академији сценских умјетности у Сарајеву, Академији уметности у Новом Саду и Факултету драмских уметности у Београду, и као гостујући професор на универзитетима у САД.

"Жетва" је балет у два чина и три слике, на музику хрватског композитора Бориса Папандопулоа (1906-1991), чију кореографију и режију потписује Едина Папо.

Учесници су - Тамара Љубичић, Наташа Гапонко, Екатерина Верешчагина, Петар Ðорчевски, Елио Арнолдо Вилла Гарциа, Евгенy Гапонко, Иван Салонски, а креативни ауторски тим чине још - сценограф Јосип Ловреновић, костимограф Катарина Радошевић Галић, драматург Асја Крсмановић и други.

Едина Папо је истакла да је дуго истраживала тај балетски комад, да је уживала у раду и да се захваљујучи музици сјајног композитора,, поново заљубила у театар.

"Балет је веома комплексна уметност. Процес рада је био дуг на" Жетви", пробали смо по разним собама у доба короне. Не можемо опет бити толико затворени у наше средине, потребно је да гостујемо, као сада код вас", напоменула је кореографкиња Папо, иначе и председница УО НП Сарајево.

Борис Папандопуло је био диригент, композитор, педагог, организатор, корепетитор, оставио је блиставе трагове у градовима у којима је живео и радио - Загребу, Ријеци, Сплиту и Сарајеву, чак и Каиру где је био ангажован као стални гост диригент.

Балет "Жетва" имао је праизведбу пре 71 годину, а премијера нове верзије је изведена пред нову годину - 29. децембра 2021.

Музика хрватског уметника инспирише да представа не буде класична, и тако "Жетва" има нечег необичног, посебног, мистичног, шокантног и - револуционарног.

Препоручујемо

Београд

0 0

ОСУДА НАПАДА НА ПРАЈД ИНФО ЦЕНТАР: Нико не сме да буде угрожен, Београд припада свима (ФОТО)

20. 02. 2022. у 00:08

Култура

0 0

"ХАЗАРСКИ РЕЧНИК - ЛОВЦИ НА СНОВЕ" ГОСТУЈЕ У МОСКВИ: Балет по мотивима Милорада Павића наступа у Русији

04. 11. 2021. у 14:42

Култура

0 0

ИСТОРИЈСКИ МУЗЕЈ ПРОСЛАВЉА 59. РОЂЕНДАН: Данас бесплатан улаз за посетиоце

20. 02. 2022. у 08:57

Познати

1 9

"ЖИВИМ СА МУЖЕМ И ШВАЛЕРОМ": Глумица Јелена Гавриловић шокирала изјавом - ево како објашњава ову ситуацију

30. 11. 2021. у 10:07

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације