ОДЛИЧЈА И ЗА ВОЈУ, ЛАЗУ, ДИКА И ЧОРБУ: Ово су уметници који ће добијати националну пензију

Е. В. Н.

11. 02. 2022. у 07:50

ПОСЛЕ осам година чекања, Влада Србије јуче је потврдила избор нових носилаца признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина.

ОДЛИЧЈА И ЗА ВОЈУ, ЛАЗУ, ДИКА И ЧОРБУ: Ово су уметници који ће добијати националну пензију

Министарство културе и информисања, Фото В. Данилов

Од 59 кандидата, који су претходно прошли "сито и решето" својих еснафских удружења, комисија коју је лично именовала министарка Маја Гојковић, изабрала је њих - 20.

Признање, односно новчани додатак на пензију у тренутном износу од око 64 хиљаде динара (због чега се у народу својевремено одомаћио назив "национална пензија") добили су песник Ђорђо Сладоје, књижевни преводилац Неда Бобић Николић, композитор Зоран Ерић, чембалисткиња и педагог Смиљка Исаковић, ликовни уметник Јован И. Ракиџић, уметнички фотограф Рајко Каришић, филмски сценограф Миљен Крека Кљаковић. На том списку су и драмски уметници Богдан Диклић, Војислав Брајовић, Лазар Ристовски, балетски уметник Константин Костјуков, архитекта Василије Милуновић, хармоникаш Љубиша Павковић, стручњак у култури, архитекта Мирко Ковачевић, етномузиколог Димитрије Големовић, критичар, историчар и теоретичар филма Божидар Зечевић, дугогодишњи директор Кинотеке Радослав Зеленовић, вокални солиста Маја Оџаклијевска, позоришни редитељ Мирослав Бенка и песник и музичар Борисав Ђорђевић - Бора Чорба.

Константин Костјуков, Радослав Зеленовић, Миљен Кљаковић, Фото Танјуг/К. Михајловић/Д. Миловановић

Деликатан задатак одабира најзаслужнијих међу заслужнима, стављен је на плећа комисије у којој су били Светислав Гонцић, Бојана Борић Брешковић, Никола Китановски, Марко Крстић, Зоран Вапа, Светлана Ћалдовић Шијаковић и Вјера Мујовић.

Признања за врхунски допринос култури уведена су у време када је министар културе био Војислав Брајовић, који је од јуче и сам носилац.

- Поносан сам што је мој рад препознат и драго ми је што држава поново брине о заслужним уметницима. Волео бих да то остане трајно, и када мене не буде, у супротном, као што је у једном тренутку то укинуто без икаквог правог образложења и разлога, испало би да држава не признаје да постоји врхунски допринос култури - каже, за "Новости", Брајовић.

- Када видим да неке моје колеге, врхунски уметници, који су то заслужили можда и више него ја, због постојећег ограничења, нису добили ово признање, то ме растужује. Волео бих да убудуће нема бројчаних ограничења, већ да ово признање добије свако ко га заслужује, јер то није велико оптерећење за буџет.

Војислав Брајовић, Љубиша Павковић, Лазар Ристовски, Фото Танјуг/Ж. Кнежевић/В. Данилов

Од установљења, до укидања, признањем су почаствована 503 ствараоца. Међутим, крајем прошле године, на том списку, остао је само 231 уметник-пензионер, јер је њих 272 минуло светом. Од 2007. до 2013. свако додељивање награда, пратиле су контроверзе и полемике. Разлози су били недовољно профилисани критеријуми, разни компромиси чланова комисија, али и политичке и друге интервенције. Без обзира на мањкавости саме доделе, највећу буру подигло је, ипак, укидање признања.

После дугих јавних расправа о сврсисходности враћања и критеријумима по којима треба да се додељује признање, Влада је у фебруару 2020. донела Уредбу, на основу које је расписан актуелни конкурс. Прописано је да из сваке од 22 уметничке области буде кандидовано највише троје стваралаца (односно по један представник националних мањина), која предлажу уметничка удружења. После те тријаже, комисија министарства избор је свела на 20 награђених. Тако да је добитник сваки трећи предложени уметник.

Маја Оџаклијевска, Фото М. Лабудовић

Међу њима је и српски сценограф светског гласа Миљен Крека Кљаковић.

- Колико год да сам задовољан и срећан због ове вести, тужан сам кад чујем да моје колеге, врхунски мајстори, уметници са којима сам радио, нису на том списку. Био бих најсрећнији да се та "пензија" подели, јер многим уметницима признања много значе и на финансијском плану. И то је нека врста лутрије, могао је исто тако и са пуним правом бити изабран и неки мој колега уместо мене.

Дугогодишњи солиста, првак, кореограф и директор Балета Народног позоришта, Константин Костјуков, врло је обрадован и почаствован вешћу о признању:

- Свако признање јесте некакво огледало онога што смо урадили у каријери. Откако сам дошао у Југославију најпре сам играо, а потом се бавио кореографском и педагошком професијом, са огромном љубављу. Балет је тешка професија која носи много одрицања, али подразумева и дубока осећања, етичке и естетичке норме.

Бора Ђорђевић, Фото З. Јовановић

Вест о признању Бору Ђорђевића сустигла је у Словенији, где живи већ неко време.

- Веома сам поносан и срећан што сам добио национално признање (тако се сад зове). Истовремено ми је и жао што велики уметници, чланови нашег удружења, Жика и Драги Јелић, нису још добили. Такође сам срећан што је ова институција поново уведена.

Честитам осталим награђенима - закључује Чорба.

Због ограничења броја награђених, многи кандидати остали су испод црте, па се може очекивати да ће и овај избор пратити разна реаговања. Међу онима који су предложени комисији, а нису нису награђени, између осталих су сликар Александар Цветковић, графичар Слободан Кнежевић, карикатуриста и илустратор Југослав Влаховић, дизајнерка Иванка Јевтовић, архитекте Мустафа Мусић и Светислав Личина, књижевници Мошо Одаловић и Драган Великић, позоришни и филмски уметници Вида Огњеновић и Горан Марковић...

Богдан Диклић, Фото И. Маринковић

ПОТВРДА ЦЕЛОКУПНЕ КАРИЈЕРЕ

КОМПОЗИТОР Зоран Ерић истиче да му подршка такође много значи, у доба када није на врхунцу стваралачког напона, али и као потврда чињенице да је током каријере много и добро радио, и створио дело које неко вреднује и цени:

- Доживљавам ово, лепо и важно признање као потврду квалитета онога што сам током целог радног века радио, а велика ми је част што сам изабран међу заиста значајним и угледним колегама. Прихватио бих и сваки другачији исход као једнако ваљан, можда бих се само мало мање радовао.

* * * * * * * *

Ђорђо Сладоје

ПОНОС

КАО што је по свему изузетно ово признање, тако је изузетно осећање поноса и радости, јер разлога и за друго заиста има. Овим признањем, хтело се рећи да оно што сам свих минулих година и деценија стварао, јесте заправо део националне културе и градивни елемент српског културног и духовног индетитета.

* * * * * * * *

Рајко Каришић

ПРИВИЛЕГИЈА

ПОЧАСТВОВАН сам и привилегован што сам међу изабранима, чиме је потврђена иницијатива УПИДИВ-а, чији сам члан од 1998. За ово признање препоручило ме 49 година континуираног рада у култури, као и допринос издаваштву кроз објављене 143 фото- монграфије и 29 мини-монографија, посвећених манастирима СПЦ.

* * * * * * * *

Божидар Зечевић

ВАЖНОСТ

ИЗУЗЕТНО сам пријатно изненађен одлуком комисије. Јако ми је драго што сам награђен за целокупно дело, а то сматрам јако важним, зато што је то прва награда на том нивоу за критику и теорију покретних слика, за област која у нашој културној средини до сада није била достојно и адекватно вреднована.

* * * * * * * *

Мирослав Бенка

ПОЧАСТ

ВЕОМА сам почаствован и захвалан свим људима који су мој рад приметили. Велика је част стајати раме уз раме са великим људима, добитницима овог признања. Могу искрено и чиста срца да кажем да где год да сам радио код нас у Србији, Братислави, Каиру или Техерану - увек сам био максимално посвећен свом раду.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

САД И ТЗВ. КОСОВО ХОЋЕ ДА ИМА СОПСТВЕНУ СРЕБРЕНИЦУ! Председница лажне државе у перфидној игри оптужила Београд

ПРЕДСЕДНИЦА лажне државе Косово Вљоса Османи, и поред тога што још нису прескочили последњу станицу ка чланству у Савету Европе - гласање на Комитету министара 17. маја најављује да ће породице несталих моћи да туже Србију Европском суду за људска права за повреду права на живот њихових најмилијих.

29. 04. 2024. у 07:00

Коментари (1)

ДА ЛИ ЈЕ ЈУТАРЊА РАКИЈИЦА ОТРОВ ИЛИ ЛЕК? Стручњак за токсикологију разбила митове (ВИДЕО)