УМЕТНОСТ ПОВЕЗАЛА ПУПИНА И ПРЕДИЋА: Народни музеј у Зрењанину чува вредно платно на којем је овековечен велики српски научник

Богољуб Грујић

06. 02. 2022. у 12:30

ПОРТРЕТ Михајла Пупина који је урадио Урош Предић за његову задужбину у Идвору 1930. године данас је у власништву Српске православне цркве у Идвору, а ова вредна слика предата је на чување Народном музеју у Зрењанину, као јединој установи у земљи која баштини Легат Уроша Предића.

УМЕТНОСТ ПОВЕЗАЛА ПУПИНА И ПРЕДИЋА: Народни музеј у Зрењанину чува вредно платно на којем је овековечен велики српски научник

Фото Музеј Зрењанин

Након рестаурације у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду и изложбе у Галерији САНУ под називом "Дакле, Ви сте тај Урош Предић?", портрет је, како каже Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности, постао део сталне поставке збирке зрењанинског музеја.

Путеви Уроша Предића и Михајла Пупина су се рано укрстили, а онда кроз дружења, сарадњу, међусобну подршку и уважавање, прерасли у једно искрено пријатељство. Како Предић наводи у својој "Аутобиографији" када помиње Пупина, "иако четири године старији, био је мој друг из ђачког доба у Црепаји где смо заједно походили немачку школу, као припрему за прелаз у панчевачку Реалку".

- Када је Предић уписао ову гимназију, Пупин је већ био њен ђак. Овај први је на себе као врсног цртача рано скренуо пажњу и већ као гимназијалац радио коректуру уместо својих професора. Но, Пупиново цртачко умеће нам је на неки начин откровење и то управо захваљујући једном гимназијском раду, цртежу на којем је приказао Косту Исаковића, а он је данас власништво Народног музеја у Зрењанину - додаје Оливера Скоко, истичући да сигнатура наводи на чињеницу да је Пупин овај цртеж урадио у трећем разреду реалке (1871. или 1872), у време када је ђак исте школе био и Урош Предић.

Пупинов портрет део збирке зрењанинског музеја, Фото Музеј Зрењанин

Колико је њих двојицу већ тада повезала љубав према уметности, можемо само да наслутимо, но свакако да ће до праве и озбиљне сарадње доћи тек касније, док је чињеница да овим цртежом Пупин није имао никакве веће намере осим да искаже поштовање према човеку кога представља, а у питању је учитељ Коста Исаковић, који је службовао у Идвору и Сакулама. Његов син је био Светозар, "брат по млеку" Михајла Пупина.

Тако је почело пријатељство са Исаковићима, код којих је цртеж дуго био. Данас је власништво зрењанинског музеја и као такав представља једну врсту ексклузивности.

Након завршетка панчевачке гимназије, Урошева следећа животна станица је био Беч, а Михајлова Праг, па потом Америка. По свему судећи, први пут након Панчева су се срели 1887. године, када је Пупин посетио свог друга у Орловату. Забележено је још неколико сусрета између Предића и Пупина када би се овај други враћао у свој завичај (1892, 1902, 1919). Готово сваки пут би свог гимназијског друга убеђивао да пође са њим у Америку, помињући између осталог и тамошњи успех Паје Јовановића, али је Предић то одбијао.

- Нисам га послушао, као човек без великих амбиција, везан љубављу за свој род и задовољан овим што се овде може постигнути добром вољом и савесним радом - написао је у "Аутобиографији", а управо приликом њиховог последњег сусрета, настао је први портрет Михајла Пупина, који се данас чува у Матици српској.

Кустос Оливера Скоко, Фото Музеј Зрењанин

Године 1927. Предићу ће у Београд стићи фотографија са посветом: "Мом старом пријатељу Урошу Предићу на пријатну успомену. Михајло Пупин, Њујорк. Јан. 1927." Управо ово ће му бити предложак за портрет научника који је насликао за његову задужбину у Идвору 1930. године, слике која је власништво Православне цркве у Идвору.

Позната су и три писма из 1934. године која Пупин упућује Предићу. У првом, од 10. фебруара, обавештава га да је у америчком граду Питсбургу саграђена универзитетска зграда у којој се налази неколико сала посвећених појединим народима. Како су и Југословени добили свој простор, а Пупин замољен од универзитета да поклони за салу два портрета, Вука Караџића и Његоша, он се обраћа свом пријатељу Урошу: "Само ако ти пристанеш да, мени за љубав и добру новчану награду, израдиш та два портрета, онда ћу их ја поклонити питсбуршком Универзитету. То је обећање које сам дао тој депутацији и она је изразила жељу да твоје име буде записано са тим портретима са следећим додатком:

Урош Предић, Фото Музеј Зрењанин

Израдио академски сликар Урош Предић, по жељи његовог старог пријатеља Михајла Пупина".

Како је сликар прихватио ову понуду, у свом другом писму од 1. августа, Пупин му даје адресу на коју слике треба да пошаље и саветује му да пожури јер из новина које чита види да су "италијанска и југословенска војска близу једна другој и биће дивно чудо ако се не потуку".

Коначно, у трећем писму од 20. септембра, Пупин захваљује Предићу на послатим фотографијама на основу којих види да су портрети "изванредно лепи и да ће бити диван украс југословенске сале на питсбуршком Универзитету".

Након што га обавештава о начину исплате за његов рад, Пупин писмо завршава речима којима изражава своју искрену захвалност и наклоност према пријатељу:

"Не могу доста да се надивим твојој физичкој и душевној снази која се изражава у твоме уметничком раду. Човек који у твојим годинама још тако дивно одржава свежину и ума и тела није створен из обичне материје. На сваки начин да су те свеци које си тако лепо представљао у боји на платну благосиљали својим најлепшим благословима. Дај Боже, да ти благослови одрже те још дуго времена у твојој данашњој свежини и ума и тела", написао је Пупин.

Фото Музеј Зрењанин

Откупио дела, па их поклонио музеју

Предић је 1888. насликао "Сироче", а потом и "Херцеговачке бегунце". Обе слике ће Пупин откупити са Светске изложбе у Паризу и потом поклонити Народном музеју у Београду.

Овакав гест једног човека је заправо најбољи показатељ доброчинства како према пријатељу, уметнику, тако и према његовом делу, али уједно и према националној установи и свом народу.

Одужили се

Некадашњи Велики Бечкерек се двојици великана још за живота одужио. По Урошу Предићу је 1930. названа једна улица, а Михајло Пупин је 1921. проглашен за почасног грађанина.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО? Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!

УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.

25. 04. 2024. у 18:08

Коментари (0)

Нова димензија живота у делу Београда који се буди из сна