УМЕТНОСТ ПОВЕЗАЛА ПУПИНА И ПРЕДИЋА: Народни музеј у Зрењанину чува вредно платно на којем је овековечен велики српски научник
ПОРТРЕТ Михајла Пупина који је урадио Урош Предић за његову задужбину у Идвору 1930. године данас је у власништву Српске православне цркве у Идвору, а ова вредна слика предата је на чување Народном музеју у Зрењанину, као јединој установи у земљи која баштини Легат Уроша Предића.
Након рестаурације у Републичком заводу за заштиту споменика културе у Београду и изложбе у Галерији САНУ под називом "Дакле, Ви сте тај Урош Предић?", портрет је, како каже Оливера Скоко, виши кустос-историчар уметности, постао део сталне поставке збирке зрењанинског музеја.
Путеви Уроша Предића и Михајла Пупина су се рано укрстили, а онда кроз дружења, сарадњу, међусобну подршку и уважавање, прерасли у једно искрено пријатељство. Како Предић наводи у својој "Аутобиографији" када помиње Пупина, "иако четири године старији, био је мој друг из ђачког доба у Црепаји где смо заједно походили немачку школу, као припрему за прелаз у панчевачку Реалку".
- Када је Предић уписао ову гимназију, Пупин је већ био њен ђак. Овај први је на себе као врсног цртача рано скренуо пажњу и већ као гимназијалац радио коректуру уместо својих професора. Но, Пупиново цртачко умеће нам је на неки начин откровење и то управо захваљујући једном гимназијском раду, цртежу на којем је приказао Косту Исаковића, а он је данас власништво Народног музеја у Зрењанину - додаје Оливера Скоко, истичући да сигнатура наводи на чињеницу да је Пупин овај цртеж урадио у трећем разреду реалке (1871. или 1872), у време када је ђак исте школе био и Урош Предић.
Колико је њих двојицу већ тада повезала љубав према уметности, можемо само да наслутимо, но свакако да ће до праве и озбиљне сарадње доћи тек касније, док је чињеница да овим цртежом Пупин није имао никакве веће намере осим да искаже поштовање према човеку кога представља, а у питању је учитељ Коста Исаковић, који је службовао у Идвору и Сакулама. Његов син је био Светозар, "брат по млеку" Михајла Пупина.
Тако је почело пријатељство са Исаковићима, код којих је цртеж дуго био. Данас је власништво зрењанинског музеја и као такав представља једну врсту ексклузивности.
Након завршетка панчевачке гимназије, Урошева следећа животна станица је био Беч, а Михајлова Праг, па потом Америка. По свему судећи, први пут након Панчева су се срели 1887. године, када је Пупин посетио свог друга у Орловату. Забележено је још неколико сусрета између Предића и Пупина када би се овај други враћао у свој завичај (1892, 1902, 1919). Готово сваки пут би свог гимназијског друга убеђивао да пође са њим у Америку, помињући између осталог и тамошњи успех Паје Јовановића, али је Предић то одбијао.
- Нисам га послушао, као човек без великих амбиција, везан љубављу за свој род и задовољан овим што се овде може постигнути добром вољом и савесним радом - написао је у "Аутобиографији", а управо приликом њиховог последњег сусрета, настао је први портрет Михајла Пупина, који се данас чува у Матици српској.
Године 1927. Предићу ће у Београд стићи фотографија са посветом: "Мом старом пријатељу Урошу Предићу на пријатну успомену. Михајло Пупин, Њујорк. Јан. 1927." Управо ово ће му бити предложак за портрет научника који је насликао за његову задужбину у Идвору 1930. године, слике која је власништво Православне цркве у Идвору.
Позната су и три писма из 1934. године која Пупин упућује Предићу. У првом, од 10. фебруара, обавештава га да је у америчком граду Питсбургу саграђена универзитетска зграда у којој се налази неколико сала посвећених појединим народима. Како су и Југословени добили свој простор, а Пупин замољен од универзитета да поклони за салу два портрета, Вука Караџића и Његоша, он се обраћа свом пријатељу Урошу: "Само ако ти пристанеш да, мени за љубав и добру новчану награду, израдиш та два портрета, онда ћу их ја поклонити питсбуршком Универзитету. То је обећање које сам дао тој депутацији и она је изразила жељу да твоје име буде записано са тим портретима са следећим додатком:
Израдио академски сликар Урош Предић, по жељи његовог старог пријатеља Михајла Пупина".
Како је сликар прихватио ову понуду, у свом другом писму од 1. августа, Пупин му даје адресу на коју слике треба да пошаље и саветује му да пожури јер из новина које чита види да су "италијанска и југословенска војска близу једна другој и биће дивно чудо ако се не потуку".
Коначно, у трећем писму од 20. септембра, Пупин захваљује Предићу на послатим фотографијама на основу којих види да су портрети "изванредно лепи и да ће бити диван украс југословенске сале на питсбуршком Универзитету".
Након што га обавештава о начину исплате за његов рад, Пупин писмо завршава речима којима изражава своју искрену захвалност и наклоност према пријатељу:
"Не могу доста да се надивим твојој физичкој и душевној снази која се изражава у твоме уметничком раду. Човек који у твојим годинама још тако дивно одржава свежину и ума и тела није створен из обичне материје. На сваки начин да су те свеци које си тако лепо представљао у боји на платну благосиљали својим најлепшим благословима. Дај Боже, да ти благослови одрже те још дуго времена у твојој данашњој свежини и ума и тела", написао је Пупин.
Откупио дела, па их поклонио музеју
Предић је 1888. насликао "Сироче", а потом и "Херцеговачке бегунце". Обе слике ће Пупин откупити са Светске изложбе у Паризу и потом поклонити Народном музеју у Београду.
Овакав гест једног човека је заправо најбољи показатељ доброчинства како према пријатељу, уметнику, тако и према његовом делу, али уједно и према националној установи и свом народу.
Одужили се
Некадашњи Велики Бечкерек се двојици великана још за живота одужио. По Урошу Предићу је 1930. названа једна улица, а Михајло Пупин је 1921. проглашен за почасног грађанина.
"НЕМЦИ, ОДАКЛЕ ВАМ ПРАВО?" Порука из Русије у вези са Резолуцијом о Сребреници: Ви сте истребили 10 милиона људи!
УЧЕСНИЦИ међународне седнице о безбедности у Санкт Петербургу дошли су до закључка да је резолуција о наводном геноциду у Сребреници, коју Немачка промовише у УН, лицемерје и извртање чињеница, изјавио је секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев.
25. 04. 2024. у 18:08
ЗЕЛЕНСКИ ТРАЖИ ТРЕЋИ СВЕТСКИ РАТ? Украјински председник покушава да увуче НАТО диретно у рат са Русијом (ВИДЕО)
У АПЕЛУ западним савезницима, украјински председник Владимир Зеленски позвао је на снажан став, сличан оном у Израелу и околном региону.
25. 04. 2024. у 18:00
ТРЕЋА НЕДЕЉА У ЗАВОЈИМА: Нина показала ране на ногама
ГЛУМИЦА Нина Јанковић доживела је неугодну повреду.
22. 04. 2024. у 10:38
Коментари (0)