ПЕСНИЦИ УСКРАЋЕНИХ ЖИВОТА: Необична антологија "Кад млидијах", коју је приредио Петар Жебељан

АНТОЛОГИЈУ од 57 песника са исто толико песама сачинио је Петар Жебељан (1939), истакнути песник и приповедач, назвавши је према чувеним Бранковим стиховима "Кад млидијах".

Фото Приватна архива

У књизи, у издању УКС, су познати, али много више заборављени аутори, од 18. века до данас, који нису доживели ни 40 година живота. Има и оних који нису поживели ни 30, па ни 20 година.

Уз стихове, приређивач је дао и врло кратке и ефектне биографије, а, за "Новости", каже:

- Много је песника о којима има мало података, јер им је кратак живот ускратио могућност да оставе виднији траг и дело трајније уметничке вредности. Неки су се утопили у мору, на језеру или реци, неке су разбојници лишили живота, неким је живот прекратила болест, најчешће туберкулоза, а неки су сами себе казнили. На срећу има и оних који су за мало година оставили обимно и грандиозно дело, које није прекривено прашином заборава. Међу њима су Његош, Бранко Радичевић, Милутин Бојић, Душан Васиљев, Бранко Миљковић...

Фото Приватна архива

Антологију отвара песма Алексија Везилића (1753-1792), који је писао родољубиве стихове о српским манастирима, светитељима и јунацима. Његова збирка "Краткоје написаније о спокојној жизни", објављена 1788. прва је књига ауторске лирике у српској књижевности. Писана је у духу класицизма, античким метрима.

Рођен у Лици, школован у Далмацији и Италији, Јован Дошеновић (1781-1813), први је у српској књижевности писао сонете, а један је посветио Јовану Рајићу. Сматра се да је аутор прве студије о поезији, објављене 1809. под насловом "Предисловје Лиричерскије пјенија".

Његов нешто млађи сабрат по перу, Јефтимије Поповић (1797-1833), учетељевао је по српским селима и у Трсту, а потом отишао у Црну Гору да организује школство. Живот му је мучки прекинут током одласка у поверљиву мисију у Србији. На путу преко Санџака, двојица његових пратилаца, Бошњак и Србин, убили су га мислећи да код себе има доста новца. Нашли су врло скромну суму, а њихов злочин изашао је на виделу.

Само 21 годину имао је Стефан Стефановић (1807-1828), када му је живот одузела туберкулоза. Ипак, уз песме успео је да током студија филозофије и права у Будимпешти, да напише прву српску романтичарску трагедију "Смерт Уроша Петаго, последњег цара сербскаго". У тој драми, коју су са великим усплехом изводили новосадски аматери, играо је Краљевића Марка. Још мање је поживео Павле Поповић Шапчанин (1827-

Бранко Миљковић, Гаврило Принцип, Милена Павловић Барили, Фото Промо

У народу је остало и неколико компонованих песама потпуно заборављене Драге Дејановић Димитријевић (1840-1871) која је једно време била глумица Српског народног позоришта, али је театар напустила због нарушеног здравља. Била је истакнута активисткиња покрета Уједињена омладина српска и прва српска феминисткиња. Из збирке "Списи", објављене 1869. неколико песама је компоновано, а у антологији је најпознатија од њих "Једно момче црна ока". Поменутом омладинском покрету припадао је и Дамјан Павловић (1840-1866), који је радио као инжењер у Београду. Уз Лазу Костића важио је за најзначајнијег представника омладинске поезије друге половине 19. века и ко зна какве би песничке висине досегао да због несрећне љубави није дигао руку на себе.

Један од најобразованијих људи свог времена Милош Перовић (1874-1918) докторирао је у Лајпцигу са тезом о Доситеју као педагогу, држао професуру у Ужицу, Чачку, Скопљу и Солуну, а умро од рана задобијених у Великом рату. Стигао је да објави две књиге песама, једну трагедију и две комедије.

Годину дана после смрти даровите Станиславе Коче (1880-1905) изашла је њена збирка "Посмртне песме". Дубоко несрећна, песникиња је извршила самоубиство у 25. години. Њен готово вршњак Јаков Шантић (1882-1905) минуо је светом исте године. Најмлађи брат славног Алексе Шантића остао је упамћен као младић немирног духа, склон сањарењу.

Напустио је гимназију и прикључио се једном путујућем мостарском позоришту, са којим је ишао по Србији, не водећи много рачуна о већ нарушеном здрављу. У Женеви је друговао са Јованом Дучићем, лечио се у санаторијуму, умро у Малом Лошињу и за живота објавио више од сто песама.

Три књиге песама стигао је да напише Амбро Марошевић (1949-1977) који је припадао последњим београдским књижевним боемима. Отац му је био Хрват, мајка Српкиња, а из Славоније дошао је у Београд на студије филозофије. Живот је окончао тако што се бацио под аутомобил који је јурио улицом о чему су сведочанствпо оставили његови другови Предраг Богдановић Ци и Милосав Кнежевић Кнез. Од живота, односно од како је говорио "превише разумне стварности" одустао је и Миливој Дражетин (1952-1980) и то само са 18 година. Иза њега је остала фасцикла песама и текстова, а Перо и Милош Зубац, отац и син, изабрали су оне највредније па су тако стигле пред читаоце. Није претерано рећи да је Дражетинова лирика била и остала међу најузбудљивијем поетским остварењима у књижевности његовог доба, истиче Жебељан.

Песник и студент филмске режије Милан Миладиновић (1976-2002) био је жртва трагичног стицаја околности. Радио је једној мењачници када је упала пљачкашка банда и један од нападача хицем из аутоматске пушке погодио га право у срце.

У књизи су заступљени и Гаврило Принцип (1894-1918), који је своју безимену песму, како је неко записао, ноктима угребао на зиду тамнице у којој је био заточен, Коста Абрашевић (1879-1898), први српски револуционарни песник, Душан Срезојевић (1886-1916) чија се "Безимена песма" налази у скоро свим антологијама модерне српске поезије. Умро је у душевној болници.

Поете рокери

Међу одабраним песницима су и познати сликари Леонид Шејка (1932-1970) и Милена Павловић Барили (1909-1945) која важи за прву српску надреалистичку песникињу. Са само седам година писала је стихове и оставила 60 песама на четири језика. Своје место нашли су и музичари Славиша Николин Живковић (1953-1999), рокер, клошар, учитељ зен будизма, радник треће смене, Милан Младеновић (1958-1994), први наш рок музичар и Ненад Радуловић (1959-1990), звани Неша Лептир, композитор и певач групе "Последња игра лептира".

Препоручујемо

Култура

0 1

ВЕРА И ЈАСАН ЦИЉ СУ ПРЕДУСЛОВ ЗА УСПЕХ: Објављени мемоари Барака Обаме и биографија поглавара московске патријаршије

09. 01. 2022. у 08:21

Култура

0 0

ПРИЗНАЊА МЛАДИМ ПЕСНИЦИМА: Награда "Стражилово" за књиге из Бранковог кола

11. 08. 2021. у 09:09

Култура

0 1

НОВА КЊИГА ПРИЧА МИХАЈЛА ПАНТИЋА: У издању "Архипелага" појавиле се "Приче о писцима"

29. 06. 2021. у 15:28

Култура

0 1

ЗАПИСИ КОЕНА И МУРАКАМИ: Нови наслови култних аутора у "Геопоетици"

21. 05. 2021. у 12:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације