МОЈА ЕКОЛОГИЈА ЈЕ ФИЛОЗОФСКА, НИЈЕ ПОЛИТИЗОВАНА: Божидар Божа Мандић о уметности и изложби у Модерној галерији у Љубљани

Миљана Краљ

09. 01. 2022. у 16:00

МОЈА уметност је опозиција савременом свету и прогресу, који брзо јури - низбрдо!

МОЈА ЕКОЛОГИЈА ЈЕ ФИЛОЗОФСКА, НИЈЕ ПОЛИТИЗОВАНА: Божидар Божа Мандић о уметности и изложби у Модерној галерији у Љубљани

Фото M. Aнђела

Ово, за "Новости", прича Божидар Божа Мандић, оснивач "Породице бистрих потока" и фестивала "Шумес", авангардни стваралац потекао са новосадске сцене седамдесетих година прошлог века, аутор 25 књига, који је одржао више од 300 трибина о заштити природе.

У опозицији и са брзим, електорнским средствима савремене комуникације, јер се не служи мејловима, Мандић је договоре са кустоскињом Бојаном Пишкур из љубаљанске Модерне галерије (МГ+МСУМ), око изложбе на којој се његови радови тренутно налазе уз дела легендарног Марка Погачника, обављао старински - преко писама. Реч је о групној поставци названој "Без исхода", отвореној 3. децембра, која се бави "хитним питањима животне средине садашњице", а у чијем средишту је управо стваралаштво словеначког и нашег пионира еколошког покрета у уметности (али и шире).

- Много ми је већа част што су ми дела изложена поред радова Погачника, него да су ми приредили самосталну изложбу - каже, за "Новости", аутор који је 1. јануара, у Брезовици, престоници "Породице бистрих потока", прославио 70. рођендан.

- Марко већ пола века живи у дому који се зове "Породица на ивици шуме", а наша комуна напуниће 45 година, тако да је реч о две паралелне приче, које дуго трају.

Један од експоната нашег уметника на поставци у Љубљани, Фото Приватна архива

И пријатељство, сарадња и међусобно поштовање двојице уметника су дуговечни, наставља Мандић:

- Иако делујемо из две шуме и сада из две државе, ми смо дуго у заједничкој мисији.

Марко лечи земљу, ја живим на земљи. Братско-естетски и духовно смо веома повезани.

Заговарамо цивилизацију посттехнолошког карактера, а заједничка нам је и спознаја, до које смо дошли још у време када смо се упознали, да свет иде девастационим путем.

Саговорник нас подсећа и да је оно што ради Погачник (својевремено оснивач славне ОХО групе и један од најинтригантнијих стваралаца концептуалне уметности), стекло препознатљивост на глобалном нивоу.

- Он је постао и почасни уметник Унеска - истиче Мандић.

- У овом тренутку нараста у Европи и свету огромно интересовање за правце који интегришу уметност и природу. Марко и ја, међутим, томе не припадамо. Ми смо пионири цивилизацијског повратка природи. Али и оснивачи једне нове мисли да уметност не сме да се одвоји од човека. Данас већ постоје роботи који боље цртају од људи, аутомати који побеђују шампионе света у шаху. То је трагедија и срамота. Берђајев је говорио:

"Помашиниће" човека. Али је Кандински, ипак, сматрао да права уметност не може да се индустријализује.

Фото Приватна архива

На пролеће је у Модерној галерији планиран и нови сусрет сабораца, чије другарство сеже из времена када су се љубљанска и новосадска сцена дубоко прожимале, присећа се саговорник:

- Често сам боравио код њега у Шемпасу, он је долазио у Брезовицу. Чак, 1977. године, како је имао комби, он и његова супруга Марика су нас преселили из Новог Сада на Рудник.

Прешли су седамсто километара да би нам помогли.

Својевремено је Погачник нашег уметника водио са собом на скупове по Европи, у Немачку, Холандију...

- Где год бих се нашао заједно са њим, осећао сам некакав понос - признаје Мандић.

- Натерао ме је да одржим предавање пред 500 људи у Амстердаму. Упознао ме са Доналдом Кизом, који је основао чувену организацију "Планетари ситизант".

Фото Приватна архива

На поставци у Љубљани представљено је 25 експоната нашег уметника, насталих од кравље балеге, камена, дрвета, од 1982. до данашњих дана, као и неколико теоретских теза, попут: "Ни сам не разумем своју уметност" и "Уметност која личи на уметност, није уметност". Заступљено је и тридесетак фотографија из Брезовице и са фестивала "Шумес", који је минулог лета одржан 20. пут.

Незаустављив Мандићев ентузијазам, на прагу осме деценије, видљив је не само на пољу визуелних уметности: недавно му је објављена књига "Био једном плави маг", учествовао је у документарном пројекту о новосадској авангради, који уређује Ненад Милошевић, са Александром Гајшеком започео је серију "Ми људи јесмо разговор", а ускоро ће бити емитована серија "Камера је присутна" Грегора Зупанца, у чијем фокусу је пет српских, како каже "мало ексцентричнијих уметника"...

Фото Приватна архива

Пионир еколошког покрета код нас, ипак се дистанцирао од актуелних буђења свести о важности природе:

- Ни они мене не примећују, нити ме се сећају. Припадам филозофској екологији која није политизована. Млади активистички покрети, нажалост, брзо пропадају, усахњују после годину, две, три... Код мене је однос према природи један животни концепт. То је опредељеност да се не раздвајам од земље, која има огромну бол. А када неко болује, поред њега треба бити стално. Зато живим у шуми.

Сурвавајући ток цивилизације

У НАЈАВИ изложбе "Тон после тишине", коју је Мандић одржао од 22. октобра до 22. новембра у галерији "Сретен Стојановић" у Приједору, пише како је реч о поставци која се бави потребом да се заустави "сурвавајући ток цивилизације". Неки од експоната, који су алегорија за "свет који јури у провалију", били су и на изложби "Прамодерна" у сарајевској галерији "Звоно", одржаној током минулог септембра и октобра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа

БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.

28. 04. 2024. у 06:30

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти

НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.

28. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

НОВАК ЂОКОВИЋ ГЛЕДА И НЕ ВЕРУЈЕ! Ево шта је Рафаел Надал управо рекао о Нолету у Мадриду