ВЛАДИЧАНСКИ ДВОР И ЊЕГОВИХ 120 ЛЕТА: У Историјском архиву изложба поводом изградње једног од најлепших здања Новог Сада (ФОТО)

УЗ благослов Његовог преосвештенства епископа бачког Иринеја данас је у Историјском архиву Града Новог Сада отворена изложба "Владичански двор у Новом Саду – 120 година од изградње“ која ће трајати до краја јануара 2022.године.

Фото: Град НС и Епархија бачка

Изложбу је приредио Музеј града Новог Сада у сарадњи са Епархијом бачком и Историјским архивом града Новог Сада а аутори су др Гордана Петковић, музејска саветница Музеја града Новог Сада и ђакон Мирослав Николић, управник Ризнице Епархије бачке.

Ова значајна годишњица повод је да се јавности представи Владичански двор, аутора овог знаменитог здања – архитекте Владимира Николића, историјат његове градње, али и Двор као ризницу разноврсних драгоцености које се у њему чувају – од архивских докумената, рукописних и најстаријих штампаних књига, до оригиналног намештаја и уметничких дела.

Осим историјата изградње Владичанског двора представљени су и богослужбени предмети, уметничка дела, намештај, документи, старе књиге и фотографије који се у Двору данас чувају.Изложбу је отворио протопрезвитер Миодраг Шипка, архијерејски намесник новосадски , а свечаности су присуствовали помоћник градоначелника Новог Сада Станко Љубичић и члан Градског већа за културу Далибор Рожић.

Најстарији помен Бачке епархије датира са почетка 16. века, када се епископска катедра налазила у Сегедину. Услед историјских прилика, насталих после Велике сеобе Срба, почетком 18. века дошло је до пресељења дотадашњег епископског седишта у манастир Бођани, а затим у Петроварадински шанац, данашњи Нови Сад, где се и до данас налази.

Foto: Фото: Град НС и Епархија бачка

POGLEDAJ GALERIJU

Први епископски двор подигнут је 1741. године, трудом владике Висариона Павловића, уз тек завршену Саборну цркву. Овај двор, са богатом библиотеком и драгоценом архивом, запаљен је и срушен у суровом бомбардовању Новог Сада, 12. јуна 1849. године, од стране мађарске револуционарне војске. Резиденција епископа је привремено смештена у зграду коју је откупио епископ Платон Атанацковић, на углу Златне греде и Ћурчијске улице, данас познату као Задужбина Владике Платона — Платонеум.

Доласком и залагањем епископа Митрофана Шевића (1900 – 1918), изграђено је 1901. године данашње здање Владичанског двора у Новом Саду. Пројекат је 1899. године израдио, тада већ реномирани архитекта Владимир Николић, али га је стицајем околности званично потписао Ференц Рајхл, који је био и извођач радова.  

Велика свечаност поводом освећења Двора приређена је октобра 1901. Исте године је купљен намештај, уведена је канализација и ископан бунар у дворишту Двора, док је следеће године уведено плинско осветљење.

После владике Митрофана Шевића у Двору су живели епископи Иринеј Ћирић (1922 – 1955) и Никанор Иличић (1955 – 1986), затим и двојица администратора епархије, епископи Василије Вадић и Сава Вуковић, а од 1990. године ту борави данашњи предстојатељ Бачке епархије, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј (Буловић).

Данас се у Владичанском двору Епархије бачке чува богата архивска грађа, библиотека и збирка уметнина (иконе, портрети, пејзажи и друго). У оквиру ове збирке чува се шеснаест портрета бачких епископа који чине засебну заштићену целину. Поред наведеног чувају се и свештени предмети, богослужбени сасуди и књиге, одежде, антиминси, као и честице моштију светитељâ.

Одлуком Владе Републике Србије, од 7. јуна 2007. године, Владичански двор у Новом Саду, са покретним стварима у њему, које су од посебног културног и историјског значаја, утврђен је за споменик културе.

БОНУС ВИДЕО -СИМБОЛ МОЋИ ОД АНТИЧКОГ ДОБА: Шта је то жезло и ко га користи?

Препоручујемо

Црна Гора

2 6

МАТИЈА БЕЋКОВИЋ НА УДАРУ МИЛОВИХ ЕКСТРЕМИСТА: Претње песнику и мржња према Србији, Русији и СПЦ

28. 12. 2021. у 16:14

Регион

1 2

ПОСЛЕ ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД РАЗАРАЊА: Обновљена православна црква у Петрињи (ФОТО)

25. 12. 2021. у 19:23

Србија

0 1

НИКОЛАЈЕВО ДЕЛО ДУХОВНА РАДОСТ: Издавачки подухват “Гласа цркве” из Шапца

22. 12. 2021. у 23:30

Друштво

0 3

ЗАШТО ЈЕ МАНАСТИР ДЕВИЧ ТЕМЕЉ СРПСКОГ ТРАЈАЊА: У светињи на КиМ, крај дреничких шума, сутра у "Новостима"

18. 12. 2021. у 19:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације