ИНТЕРВЈУ Милош Тимотијевић: Петрит Коци има личну мисију и мету на челу

МИЛОШ Тимотијевић одмалена је "хватан" у кадру фото-апарата свог оца, познатог фотографа Драгана Тимотијевића "Белмонда". Касније је тај објектив, по очевом савету, заменио објективом камере и очима публике. Већ четврт века слика изнијансирани глумачки портрет. У позоришту, како сам каже, има и комичне и романтичне улоге, а на телевизији га, барем у последње време, гледамо у ролама дистанцираних, мрачних ликова.

Фото Т. Ћирић / Промо

Само у току ове, 21. године 21. века, појавио се у пет остварења - "Александар од Југославије", "Породица", "Певачица", "Небеса" и тренутно актуелној и веома популарној другој сезони серије "Беса". У корпус ликова које је одиграо додаће и нове у наставку "Мочваре", филму и серији "Што се боре мисли моје", као и филмовима "Траг дивљачи", "Метаморфозе", "Међу боговима"...

- Са овим животним искуством, не знам да ли бих био срећан у било којој професији осим ове - каже за "ТВ новости" Милош Тимотијевић и додаје да је дијапазон ликова које није стигао да одигра толико широк да би та прича могла да потраје сатима. - Свакако бих волео да и даље играм ликове који су комплексни, као што је Петрит Коци из "Бесе", али можда у неком другом жанру. Волео бих да се окушам у комедији, јер је много чешће играм у позоришту него на телевизији. Ако ме питате о историјским личностима, било би ми занимљиво да снимам нешто што се дешавало педесетих и шездесетих, можда да одиграм Александра Ранковића или Милована Ђиласа.

* Ваш лик из "Бесе" је између две сезоне доживео трансформацију. Постао је већа зверка у Интерполу, али и већа звер.

- Ако публика то није приметила до сада, приметиће у последњим епизодама. Поред посла који обавља, Петрит има личну мотивацију која га води, интиман покретач, "драјв". Од краја прве сезоне десило се много, јер се ситуација ликова на шаховској табли променила, и он се уљуљкао. Добро написана друга сезона га потпуно измешта, и долази до неочекиваних обрта.

* Моћ и утицај које је стекао, ослободили су га, али како се не плаши да ће неко да га смакне - криминалци или полицајци?

- Нема тај страх, има личну мисију. Део је тог посла имати мету нацртану на челу. С тим се просто живи, и човек се чак и навикне. Истовремено, без обзира на навику, то га мења. Зато је лик Петрита узбудљив за играње. Као што волимо да кажемо, има доста "меса".

Фото Т. Ћирић / Промо

* Који је тренутак пресудан у Петритовој каријери?

- Сам долазак у Црну Гору га мења. Целу сезону сам вртео око две реплике. Једна је када га естонски инспектор пита "Не пијеш, не пушиш, да ли имаш неки порок?". Он каже: "Ја сам лош човек. То је мој порок". Друга је реплика "Ја, изгледа, не могу без овог мрака доле". Постоје људи који се у паклу осећају добро. То је Петритов главни мотив и проблем. На почетку друге сезоне није у природном станишту. Он је тигар затворен у кавезу који је перфектан, али је ипак реч о зоолошком врту. Доласком у Црну Гору његов лик се ослобађа. Осећа се као код куће, као да сте лава вратили у савану, тигра у џунглу. Притом, да би био добар полицајац, мора некада да поседује психологију криминалца. То смо могли да видимо већ на крају прве сезоне, када колегиници каже: "Ја више не бирам средства".

* Да бисте се борили против мрака, морате га не само познавати, већ и поседовати?

- Поседовати свакако, али на неком перверзном нивоу морате га и волети.

* Која вам се Петритова особина допада? Постоји ли нека за коју сте се хватали када сте хтели да га представите у бољем светлу?

- Нисам сигуран да је Петрит у било ком смислу светао лик. Треба да одбраните лик, али то не значи да ћете га учинити позитивним. Он јесте правдољубив, али има и ужасно личну освету. У фокусу му је Дардан Бериша, и све остало пада у други план. Када говоримо о одбрани лика, не говоримо о одбрани пред судом или публиком, већ о томе да га одбранимо пред собом, да га учинимо истинитим, да буде уверљив људима који га гледају.

* Да ли је у њему било још нечег доброг поред правдољубивости?

- Он је добар полицајац са једне стране. Али је, са друге, и доста слеп. Не види кључне чињенице, поготово их није видео у првој сезони. Главне чињенице заплета у првој сезони открила је Дивна, а не он, управо зато што је био фокусиран на Дардана Беришу. То је све узбудљиво, комплексан је лик, не можете га поставити ни у црно ни у бело. Сив је, само што је у другој сезони тамносив.

* Какав је ваш утисак о односу Петрита и Дивне (Хана Селимовић) у наставку "Бесе"?

- Намерно смо у првој сезони, не знајући како ће друга да се развија, оставили однос налик вези Молдера и Скали из "Досијеа икс" - нешто тиња константно, али се никад неће десити. Дивна је била неко ко гура причу, ко покушава да развије њихов однос, а Петрит је то одбијао. Логично је да је Дивна сада разочарана. У петој епизоди јој Петрит говори "Дивна, честитам, постала си ја".

* То значи да је и она постала звер?

- То значи да нико од нас није савршено добар. Урош Перић је у почетку прве сезоне сасвим обичан човек који се бори са кредитима, који живи нормално, као што живи већина људи у овој земљи, који се труди само да опстане. Шта постаје већ на крају прве сезоне? Плаћени убица. То што је уцењен, плод је околности, али он постаје убица и нико од нас не зна шта би могло да га натера да постане зао. Можете на вечери са пријатељима веома лако да изговорите "Ја то никад не бих урадио". Али не можете да будете сигурни.

Фото Т. Ћирић / Промо

* По чему вам је улога Владе Видака из "Певачице" била упечатљива?

- Доста се разликовала од онога што сам претходно играо. Он није ни позитивац ни негативац у тој серији. Не волим да карактеришем ликове као позитивне или негативне, он је просто такав какав јесте, жив човек. Колико има позитивних страна, толико има и негативних, јер их имамо сви. Влада је романтични, трагични јунак, баш се тако завршила прва сезона. Нашао се између две ватре и, силом прилика, ни крив ни дужан, завршио трагично. То никад до сада нисам играо, и било ми је занимљиво и узбудљиво.

* У серији "Александар од Југославије" тумачили сте Ђорђа Карађорђевића. Шта вам је у његовој биографији било интересантно?

- Личност принца Ђорђа је далеко комплекснија од прича које су се појавиле у "Александру од Југославије" и у "Сенкама над Балканом". Тај лик има много контроверзи, око њега је много сплетки. Као старији Александров брат требало је да буде престолонаследник, па се наводно одрекао престола. Једини је Карађорђевић који је остао да живи у Србији, то јест Југославији, после Другог светског рата. Драмски је чак и узбудљивији лик од Александра иако је краљ био трагична личност. Ако би Ђорђе био кичма филма или серије, можда најпре серије, то би могла да буде права прича о Југославији.

Фото Т. Ћирић / Промо

* Како сте се спремали за ролу Богољуба Бјелице у "Породици"? И шта сте пронашли у човеку о коме јавност углавном не зна много?

- Богољуб Бјелица никад није био у првом плану, иако је био доста утицајан у Социјалистичкој партији Србије тог доба. Био је човек у сенци, и заједно са продукцијом успео сам да пронађем тек неколико видео записа и фотографија спремајући се за серију. Зато сам имао слободу да сам дођем до сржи тог лика. Нису ме оптерећивала очекивања каква су имали Борис Исаковић, Мирјана Карановић, Милан Марић и други. Када су Милошевића после 5. октобра сви почели да напуштају, он је остао уз њега. Био је веран Милошевићев човек, идеолошки веран, и чак је организовао одбрану у Хагу. Знао сам да су и у то време и у време власти ДОС бројни политичари волели да личе на своје вође, прво на Слободана Милошевића, онда на Зорана Ђинђића. Зато сам се само трудио да тај лик помало подсећа на Слободана Милошевића, да личи на њега после времена које је са њим провео. Није имао ни ширину ни минутажу да бих могао било шта веће да урадим.

* Шта веће може да се постигне глумом? Шта она може да побуди у гледаоцима?

- Као уметник желим нешто да вам кажем. Да ли ћете ви ту поруку тако прочитати, то уопште није битно. Важно је да то на вас делује на неки начин. Уметност и лепота су и у оку посматрача. Уметност уме да пробуди лепа осећања, али је легитимно и да пробуди бес, ауторефлексију. Људи често мисле да уметност служи да орасположи. Не, то је забава. Ако вас забавља, то је забава. Занима ме друштвено одговорно позориште, које вас данима тера на дубоку интроспекцију, промишљање о друштву у ком се налазите, а не да дођете, завалите се, смејете и заборавите. Уметност служи томе да вас подстакне на размишљање, да вам понуди наду у бољи свет. Уметници, као авангарда, често имају визију како би будућност требало да изгледа.

Препоручујемо

Познати

0 8

ОВО СИГУРНО НИСТЕ ЗНАЛИ: Ево са којим познатим политичарем је студирао глумац Милош Тимотијевић

22. 12. 2021. у 16:46

Познати

0 0

БИЛО ЈЕ НА ПРЕВАРУ Милица Павловић о снимању интимних сцена у "Певачици"

22. 11. 2021. у 17:58

Познати

0 6

МИЛОШ ТИМОТИЈЕВИЋ О ИНТИМНИМ СЦЕНАМА У "ПЕВАЧИЦИ": Милици није било лако на снимању "врућих" кадрова серије!

19. 09. 2021. у 09:37

Познати

0 5

"ТО ЈЕ БИО МОЈ ПОСЛЕДЊИ ЧАС КОД АЛЕКСИЋА": Тимотијевић се присетио школе глуме, а једна реченица била је пресудна!

11. 04. 2021. у 20:41

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације