ИНТЕРВЈУ Радослав Павловић: Пупин је Леонардо нашег доба

ИЗУЗЕТНО се радујем што ће моја приповест о великом Пупину, захваљујући "Новостима", пронаћи пут до публике - читалачке, додуше, уместо до оне гледалачке, како је првобитно планирано, те што се моја прича са Пупином, после свега, расплиће на овако леп начин. Радујем се, пре свега, што у овом смутном времену и мору ружних примера, дајемо један овакав, најплеменитији могући пример, причу о човеку који је био, постојао, чинио велика дела...

Фото М. Анђела

Овако драмски писац Радослав Павловић говори о својој књизи "Пупин, ловац на звезде", сачињеној од дванаест прича о великану, која је управо угледала светлост дана у издању компаније "Новости".

* Колико сте, на почетку рада, сами знали о човеку који је постао јунак ових ваших прича?

- У том тренутку о Пупину сам знао оне четири реченице које знају сви: да је генијални научник који је живео у САД, где постоји институт који носи његово име, да је овенчан "Пулицером" за своју аутобиографију... Неки мало поткованији знају још покоји податак, за калемове или неки од његова 34 патента. Почео сам да истражујем, и помислио да сам направио велику грешку: Наиме, није било ничега о Михајлу. Да, постоји та књига, "Од пашњака до научењака", некада обавезна лектира у америчким школама, али нема ништа о томе кога је волео, у кога се разочарао, када је и због чега пустио сузу... А у ствари, толико је много људи у том Михајлу, био је феномен, чудо од човека.

* Како је потом изгледао ваш истраживачки рад? Да ли сте и сами учили, истражујући?

- Почео сам да трагам по интернету, на сајтовима Колумбије, НАСА, и претходне НАЦА, у чијем је оснивачком одбору Пупин 1915. био. Било је то доба позитивизма у науци, елите, донатори веровали су да све што човек смисли може да се направи, за општу добробит. А Пупин је смишљао, и правио, увек мислећи на општу добробит. Само захваљујући калемовима, телефонским линијама, будући да је добијао пет центи по позиву, спадао је у пет најбогатијих људи у САД, а опет је имао тај вечни порив да чини на општу ползу. Био је Леонардо нашег доба, по обиму и захвату, лакоћи дара, једноставности... Имао сам силне муке, ја који сам као "друштвењак" у школи из физике и природних предмета имао једва јаку двојку. Требало ми је четрдесет година да допрем до физике те метафизике. Почео сам да се образујем, пре свега из те клете физике, а истовремено да откривам појединости о Пупину као човеку, пријатељу, мужу, оцу...

* И шта се о том његовом свету дознали?

- Сазнао да је његова ћерка Барбара (Варвара) - која је била емотивно шарена са два брака за собом, са једном џокејем и коцкаром који је додао презиме Пупин да би себи олакшао преваре, и која се после свега вратила оцу да би га здушно неговала до краја (чак је жалио што се није раније разболео не би ли дуже била уз њега) - продала имање са ергелом у Конектикату некој секти од које га је доцније држава конфисковала. Поново, иза њега није остало ништа опипљиво. Остала су та одликовања, дипломе, докторати, али ништа о Михајлу самом. Био је велики донатор, мецена у рангу царева и краљева. Много тога оставио је нашој цркви, Народном музеју, стипендирао је две хиљаде деце из данашње Македоније, дао хиљаду мираза сиромашним невестама, звоно за цркву у Охриду... Библиотека "Светозар Марковић" донација је Карнегијеве задужбине, захваљујући Пупиновој иницијативи... Но, мало се о свему томе зна, вероватно јер је добро, племенито, лепо! Дакле, нашао сам се у невољи и морао да применим стари трик искусних писаца - да читајући Пупинову књигу откријем о чему НИЈЕ писао, схватим шта све није написано, а потом то смислим, домаштам, допричам - а да би последице, односно резултат до кога дођем остао исти као у његовој књизи. Пупин је био политички врло мудар, нема код њега ниједне ружне речи ни о коме, а колико се ја разумем у живот, ипак не може све бити баш тако бајно.

* Тадашњи су политичари веровали у ту његову политичку мудрост и користили је, дакле?

- Пупин је у Америци имао велики ауторитет и, као врло поштованог човека, Пашић га је позвао да присуствује преговорима у Версају. Србија је имала место при дну стола, као држава која званично није имала статус савезнице нити право гласа (за које је ваљало имати банку, територију, буџет и производњу) те је скупљала мрвице. Преговоре је водио и Пупинов колега, професор са Колумбије, захваљујући чему је Пупин имао увид у тзв. Црну књигу у којој су биле уцртане послератне границе унутар Европе. Управо захваљујући његовом ауторитету и сугестијама Далмација није припала Италији, а његов Банат остао је у саставу наше земље. Имао је велику моћ и богатство, могао да има 26 аутомобила и шест бродова, уместо тога имао је ту исконску жељу да даје, да чини добро. На предлог Пашића именован је 1912. за почасног конзула, покушавао је да поцепану дијаспору уједини и организује, иницирао одлазак 7.000 добровољаца у рат, а чак су и то покушавали да осујете завидни.

* Одрастао сам у заокруженом свету, говорио је о свом Идвору. Шта је то суштинско понео са ових простора?

- Као мали чувао је стоку у свом Идвору, и живео праву амазонску причу - веслао, могао да зајаше коња у трку, а како је завршио четири разреда за две године, отац би га извео из школе раније те би без знања мајке одлазили у рит да лове дивље патке. Доспевши на Колумбију, у рвању, трчању, тенису, веслању... у свему би однео победу, а када су га после једне регате питали за који је тим тренирао одвратио је: "Клуб Идвор, Аустрија". На пријемном, тај мали чобанин из Идвора говорио је четири филипике Цицерона, стихове из "Илијаде", која се не рецитује, она се пева. Он, који је снежне зиме проводио окружен ратницима империје, у земуницама где се време прекраћивало певањем епских песама, уз гусле, одрастао уз наше епске песме о Светом Сави, Карађорђу, Наполеону, Мрњавчевићима..., певао је на том пријемном, после кога је ослобођен школарине. Написао сам да је певао "Женидбу краља Вукашина", иако је реч о ко зна којој песми, но како је Аристотел рекао: "Све што је вероватно, то је истинито". А доцније, како је показао превише знања из физике, хемије, математике, професори су му додали звање др философије, као мајке свих наука.

* Пупин се увек и у свакој прилици поносио својим пореклом. Зашто нам је то данас толико тешко, недостаје ли нам правих узора?

- Свако има некакав идеал током одрастања, било да тежи да буде попут Ахила или да компонује као Верди. Јако је важно и лепо, у овом смутном времену, изнети модел човека који је велики, од користи другима, заједници, човечанству. Како каже Куран, твоје је само оно што си даровао, иначе си безначајан, какви углавном и јесу модели којима су данас млади окружени. Пупин је, чини се, погодио у мету - увидео је зашто живимо, да бисмо чинили добро, да би поклањао, а како је имао ту раскош Да Винчија могао је, и чинио и давао, немерљиво много. Он је светло, водиља, уз Теслу, Миланковића и друге, а да би нација видела, мора да јој се осветли друм. Пупин је једна од тих светиљки.

Фото М. Анђела

* Са друге стране, опште је "познато" да су управо два великана, Тесла и Пупин, били у свађи? Како такве ствари доспевају до ушију свих?

- Интервју који је дотични Петковић из Прес бироа (онога што би данас била БИА) урадио, а објавила "Политика", створио је ту општепознату причу, најгнуснији трач о ономе што до данас "сви знају" иако везе нема са истином. Стављао је Тесли у уста речи потпуно супротне изговореним, баш као и Пупину, те два човека која су били пријатељи представио као смртне непријатеље који међусобно не говоре, а Пупина као онога који је преварио Теслу. Знао је шта ради тај Петковић, као и његов шеф, стварајући једну од најружнијих прича и најодвратнији трач, који је двојицу великана унизио и лажно представио као завађене. Баш као што се не зна готово ништа о донацијама и добрим делима - јер је то племенит податак, а не одвратан. Елита нације којој припадамо има некакву потребу да саму себе и свој народ пљује, забада нож, има нечег морбидног у томе.

* Ипак, постоји и други начин, могуће је фокусирати се на то добро, племенито, лепо?

- Наравно, постоје два света, који не деле исте вредности. Када човек изгуби осећај стида, он изгуби човечност, када изгубите образ, то је неповратно, нема замене, оправке... Није то нокат. Зато је Пупин важан, да онима чистог срца покаже да постоји прави, други пут. Тај други пут јесте тежи, али на њему је светлост. Пупин, баш као и Тесла, показује да то и тако може, да је већ било. Расвета дакле постоји, него се много жмури.

НАЈСВЕТЛИЈИ ПРИМЕР

- Човек који је био по свим мерилима велики, а који је додао "Идворски" између имена и презимена, који је устајао када би поменуо своју мајку Олимпијаду, неписмену жену која је знала Нови завет наизуст... Такав човек јесте најсветлији пример - каже Павловић. - Ако је неко своју нацију "грдио", онда сам то чинио ја у својим фарсама, али зашто ствари не би биле у боји какве и јесу, зашто не бисмо показали и оно лепо?

Препоручујемо

Култура

0 3

ИНТЕРВЈУ Радослав Лале Павловић: Обрукали смо већ Немањиће, ваљда нећемо и Пупина

04. 04. 2021. у 12:00 >> 23:21

Друштво

0 3

НЕДЕЉНЕ "ВЕЧЕРЊЕ НОВОСТИ": Ко спрема протесте против Вучића, Пупин Леонардо нашег доба, да ли ће икад бити откривено ко је убио Кенедија

18. 12. 2021. у 20:00

Београд

0 0

ИЗЛОЖБА О РЕНДГЕНСКОЈ ТЕХНОЛОГИЈИ: Од Тесле и Пупина до данас

26. 10. 2021. у 11:22

Познати

0 1

ДРАГАН МИЋАНОВИЋ ПОСТАЈЕ МИХАЈЛО ПУПИН: Глумац се овако спремао за улогу - ево како ће све изгледати (ФОТО)

02. 04. 2021. у 22:52

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације