КАРЛОВАЧКА РИЗНИЦА ПРЕСТИЖА И ЗНАЊА: Монографија др Жарка Димића посвећена најстаријој српској гимназији

Ј. СИМИЋ

13. 12. 2021. у 09:37

ДВА века и три деценије трајања Карловачке гимназије, најстарије у Српству, стале су међу корице монографије у издању куће "Дата Статус", коју је поводом јубилеја приредио др Жарко Димић, историчар, директор сремскокарловачког Архива САНУ и један од неколико десетина хиљада гимназијалаца ове школе.

КАРЛОВАЧКА РИЗНИЦА ПРЕСТИЖА И ЗНАЊА: Монографија др Жарка Димића посвећена најстаријој српској гимназији

Матуранти Карловачке гимназије 1895. / Жарко Димић

Ово је, уједно, и најсвеобухватнија књига о првој гимназији у Срба - на 320 страница сабрани су сви расположиви подаци из архива у Бечу, Архива Војводине и САНУ, али и докумената из саме школе. У књизи је и списак свих ђака, а посебна пажња посвећена је страдању у Другом светском рату, како ученика тако и добара које је поседовала. Претходну књигу о Гимназији написао је Коста Петровић и она је обухватила период од првих 160 година живота ове ризнице знања и образовања.

- Гимназију су 1791. године основали митрополит Стефан Стратимировић и Димитрије Анастасијевић Сабов, а век доцније подигнута је садашња зграда коју су даровала браћа Герман и Стеван Анђелић. Био је то огроман подухват јер су за оснивање прве своје школе изван аустријског школског система Срби морали да сакупе огромну суму новца - каже Димић за "Новости", наглашавајући да је за ову причу веома важан историјски контекст у Европи с краја 18. века.

Годину пре оснивања Гимназије за карловачког митрополита изабран је Стефан Стратимировић, бечки ђак, уман човек са врлинама дипломате који је на челу митрополије провео 46 година. Пошто је Илирска дворска канцеларија израдила основно писмо за Гимназију, а цар Леополд Други оснивање одобрио 11. oктобра 1791. године, митрополит Стратимировић придобио је богатог карловачког трговца Димитрија Анастасијевића Сабова да новац који је желео да издвоји у добротворне сврхе, усмери у оснивање Гимназије. Сабов је приложио 20.000 форинти у сребру. Њему су се придружили и други имућни Срби из Карловаца, прикупивши још 13.100 форинти.

- Многи Карловчани су у то време показали да су достојни потомци и преци. Више од стотину њих је дало прилоге. Неки су се задуживали да би дали допринос оснивању Гимназије и тако је овај велики национални подухват уродио плодом - наводи аутор монографије "Карловачка гимназија".

За наставнике у припремном разреду митрополит је поставио Јована Гроса (са платом од 300 форинти и осам хвати дрва) и јерођакона Аксентија Поповића (са 200 форинти плате и шест хвати дрва). На крају школске 1791/92. године, 30. августа, одржан је први пријемни испит на основу којег су ђаци уписивани у Гимназију.

Комисија за израду наставног плана, у којој су поред митрополита Стратимировића били још и директор Гимназије Јован Грос, директор народних школа за Славонију и Срем Стефан Вујановски, карловачки лекар Јован Живковић, архимандрит манастира Гргетега Стефан Авакумовић и архиђакон Гедеон Петровић, током 1796. године установила је принципе за одржавање наставе у Гимназији.

У плану је наведено да је сваком просвећеном човеку, па самим тим и корисном грађанину, потребно да познаје матерњи језик, немачки језик, аритметику, природне науке, светску историју, земљопис, физику, логику и етику и хришћанску науку. Карловачка гимназија је имала шест разреда: припремни (препарандија), три граматикална, два виша разреда, тзв. хуманитетске класе. Нешто касније у наставу је уведен и грчки језик. Настава на српском овде је уведена 1853, а до 1922. године Гимназија је била под патронатом Српске православне цркве. Од 1860. године као школска слава обележава се Савиндан.

Данас Гимназија има статус институције од посебног значаја за Србију и похађају је 552 ученика. Они, поред класичних, изучавају и руски, енглески, немачки, кинески, јапански, норвешки, италијански и шпански језик.

- Све новонастале државе и политичке системе, Карловачка гимназија је надживела на корист и понос прошлих и будућих генерација нашег народа - закључује др Жарко Димић.

ЗНАМЕНИТИ ЂАЦИ

ТОКОМ 230 школских година, Гимназија је изнедрила бројне наше велике сународнике: Симу Милутиновића Сарајлију, Димитрија Давидовића, Георгија Магарашевића, Бранка Радичевића, Јована Стерију Поповића, Јосифа Рајачића, Стевана Шупљикца, Илариона Руварца, Борислава Михаиловића Михиза, Дејана Медаковића...

КЊИГЕ ПЕТРА ВЕЛИКОГ

СВЕСТАН последица за српски народ због недостатка образованих људи, као и све веће опасности од унијаћења, београдски митрополит Мојсије Петровић се обратио руском цару Петру Великом за помоћ у књигама. Он пише цару да се српски народ налази међу љутим зверима и противницима православне вере јер католички калуђери нуде школе и штампарије, али "куда би то одвело наш јадни народ?" Петар Велики му је 1724. године послао руског учитеља и синодског преводиоца Максима Суворова, као и његовог брата Петра, заједно са 400 буквара, 70 словенских граматика и 10 тројезичних речника.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

ДАНАС ЈЕ ДОБАР ДАН ЗА СРБИЈУ: Вучић се огласио са важним вестима (ФОТО)